| Буљубашић и остали: Отац и син пронађени мртви у загрљају |
|
|
| Среда, 17 септембар 2025 | |
|
Lamija Grebo | 16. septembar 2025 | Detektor
Свједок Тужилаштва Босне и Херцеговине је испричао како је у децембру 1992. године у фочанском мјесту Јошаница пронашао више мртвих тијела, међу којима је било стараца, жена и дјеце, као и отац који је држао сина у наручју.
Милорад Чанчар, некадашњи припадник Петог јошаничког батаљона Војске Републике Српске (ВРС), испричао је како је 19. децембра 1992. године с другим војницима кренуо према мјесту Јошаница. Објаснио је трасу којом се кретао и поред којих локација је пролазио, те испричао да је наилазио на мртва тијела становника које је познавао и чија имена је у судници наводио.
Чанчар је описао да је и код ријеке видио убијене особе.
“Јела је лежала у води, потрбушке, мртва. Избодена је седам пута ножем у леђа”, казао је и додао да је њен супруг био убоден у врат и давао врло мале знакове живота.
На другој локацији, како је испричао, пронашао је Влатка Вишњића и појаснио да му је глава била одсјечена моторном пилом. Када су изашли на бријег на Вилинама, према његовом сјећању, наишли су на још убијених становника, међу којима је било и двоје дјеце – Драгана Вишњић од десет година и њен млађи брат Дражен.
“Најстрашнија слика која је мени остала јесте кад Драган [Вишњић] држи сина свог у загрљају, изрешетани мецима”, рекао је Чанчар.
Додао је да су дошли камиони и она тијела која су била близу пута превезли у болницу у Фочу, а да су наредни дан довезена и друга тијела.
Тужилаштво је свједоку приказало и фотодокументацију с тијелима из мртвачнице на којој је он препознавао особе које је знао. Једна од Одбрана је приговорила оваквом виду препознавања.
У унакрсном испитивању, Чанчар је за неке особе које је препознао потврдио да су биле припадници ВРС-а, док је за друге навео да не зна или да не вјерује због њихових година.
Свједок је појаснио да је знао да су те особе припадници ВРС-а, јер су били у истој једници, али је додао да тада нису били на дужности. Појаснио је да 19. децембра пола Јошанице слави Светог Николу, а пола иде на крсну славу.
За злочине на подручју Фоче, као и Вишеграда и Чајнича, почињене у периоду од аугуста 1992. до фебруара 1993. године, оптужени су Ферид Буљубашић, Ахмет Сејдић, Рашид Собо, Шевко Глушац, Закир Јамак, Бахрудин Мухић, Адем Фехрић, Мустафа Пољо, Енвер Кустура, Мухамед Лиска, Сакиб Чакар, Изет Сејдић и Мунир Нало, некадашњи команданти и припадници Армије БиХ.
Вељко Јокнић, некадашњи криминалистички техничар при Станици јавне безбједности (СЈБ) у Фочи, присјетио се да је 19. децембра 1992. године чуо да је био напад на Јошаницу, те да је истог дана фотографисао тијела која су довезена у мртвачницу фочанске болнице.
Појаснио је да су чланови породице вршили идентификацију тих тијела.
“Нису сва тијела била пронађена тај дан и нисам их могао фотографисати”, рекао је свједок, који је потврдио да је сачинио фотографије у фотодокументацији коју му је предочило Тужилаштво с фотографијама за 38 особа. Тужилаштво му је предочило и записник о увиђају поводом смрти 51 особе у Јошаници од 21. децембра 1992. године, на којем је свједок потврдио свој потпис.
Јокнић је навео и да је другог дана с колегама обишао сва села која су страдала, гдје су направили записник о имовини која је страдала.
На тврдњу Одбране Буљубашића да нема директна сазнања како су страдале те особе, свједок је одоворио да није ишао у село и да “зна да су људи страдали”. Такођер је потврдио и да није рађена обдукција наведених тијела.
Једној од Одбрана потврдио је и да није 21. децембра фотографисао тијела. Такођер је казао и да, приликом обиласка села ради утврђивања штете имовине, није фотографисао изгорене куће и другу имовину.
Одбрана Глушца је указала да неке особе на фотографијама на себи имају униформе.
Суђење ће се наставити 30. септембра.
|
| Следећи > |
|---|
