| Одбрана тражи ослобађајућу пресуду за Рамиза Дураковића - Чајничe |
|
|
| Четвртак, 18 септембар 2025 | |
|
Lamija Grebo | 18. septembar 2025 | Detektor
Износећи завршну ријеч, Одбрана Рамиза Дураковића, оптуженог за ратни злочин против цивилног становништва на подручју Чајнича 1993. године, затражила је ослобађајућу пресуду.
Одбрана је казала да Државно тужилаштво није доказало наводе из оптужнице, те се у завршној ријечи осврнула на исказе свједока, као и на налаз и мишљење вјештака војне струке.
Дураковић се терети, у својству команданта 43. дринске бригаде Армије БиХ, да није предузео мјере да казни починиоце након што су припадници бригаде 14. фебруара 1993. напали положаје Војске Републике Српске (ВРС) на локалитету Писаница и село Шапићи, у којем није било војних циљева. Према наводима измијењене оптужнице, у Шапићима је убијен један цивил српске националности те запаљене двије куће.
Дураковићев адвокат Денис Ајкић у завршној ријечи је казао како Одбрана сматра да Тужилаштво није ван разумне сумње доказало да је Даринка Пијевић страдала током акције 14. фебруара 1993. године у Шапићима, да је страдање било насилно, као ни да је намјерно лишена живота јер је била цивил.
“Вјештак [медицинске струке] није утврдио да је смрт настала насилно”, рекао је Ајкић и додао да Тужилаштво није даље пружило доказе да се радило о насилној смрти.
Осврнуо се и на низ материјалних доказа, међу којима и извод из матичне књиге умрлих за Пијевић, гдје се наводи да је смрт наступила 14. фебруара 1993. у поноћ, те додао да тада није било борбених дејстава.
“Нити један свједок није очевидац насилног страдања овог цивила”, рекао је Ајкић.
Додао је да неки свједоци припадници ВРС-а су навели да нису видјели страдање Пијевић, док су неки припадници Армије БиХ, такођер свједоци, казали да немају било каква сазнања о њеном страдању.
Одбрана је навела да евентуално страдање цивила између двије војске током акције не представља нужно ратни злочин.
Адвокат Ајкић је појаснио да је 14. фебруара 1993. године извођена војна акција на ширем подручју Чајнича на положаје ВРС-а, самим тим и око Шапића, о чему је говорило више свједока.
Свједоци припадници Армије БиХ су, према Одбрани, говорили о борбеним дејствима у рејону Писанице, страдању и рањавању субораца, те да нису имали дотицаја са српским цивилима.
Ајкић је казао и да нико од свједока није видио ко је запалио куће Рајка и Милоша Пијевића те додао да током борби какве су се одвијале на том подручју, често се дешава да се оштети имовина, али да такво оштећење не представља ратни злочин.
Према Одбрани, неки свједоци су казали да нису имали задатак да изврше напад на цивилно мјесто, нити су имали додир с цивилима. Ајкић је напоменуо и да су војни циљеви били војни објекти ВРС-а на подручју Чајнича те додао да је утврђено да су положаји ВРС-а били, између осталог, у или уз саме Шапиће.
Одбрана је кроз детаљну анализу приговорила на налаз и мишљење вјештака војне струке Мартина Франчешевића.
“Вјештак не искључује могућност да су у нападу на Шапиће учествовали припадници Прве дринске бригаде, ИБОГ-а и то војна полиција и извиђачко-диверзанства јединица”, рекао је Ајкић, који сматра да у вјештачењу нема упориште да је у нападу учествовао Трећи батаљон 43. дринске бригаде.
Одбрана Дураковића је оспорила и све елементе његове командне одговорности, те казала да нису предложени материјални докази за тврдњу да је оптужени тада био командант 43. бригаде и надређен припадницима Трећег и других батаљона.
Ајкић је нагласио да оптужени није имао контролу над тим припадницима у то вријеме.
“Тужилаштво није доказало да је он донио наредбу за напад, правце кретања и наредбу за повлачење”, нагласио је, као и да Дураковић није имао контролу над припадницима Прве бригаде, војном полицијом или извиђачко-диверзантском јединицом.
Одбрана је, између осталог, указала да нико од директних починилаца није одговарао за ова дјела, те да нису ни идентификовани, па да би се тек онда могла извршити војна субординација.
Такођер је наведено да није изведен нити један релевантан доказ који се односи на активности након акције којим би указали на то да се упозоре надређени да су наводно почињена кривична дјела.
Ајкић се осврнуо и на завршну ријеч Тужилаштва те рекао, између осталог, да се оно погрешно и неутемељено позивало на исказе одређених свједока.
Након што је Одбрана затражила ослобађајућу пресуду за Дураковића, Судско вијеће је окончало главни претрес те казало да ће накнадно заказати датум за изрицање првостепене пресуде.
Суђење у овом предмету је почело у октобру прошле године.
|
| < Претходни | Следећи > |
|---|
