Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Починиоци arrow Босанска Крупа arrow Бужимкић и др: Раздвојен поступак против оптуженог Патковића - Босанска Крупа
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Бужимкић и др: Раздвојен поступак против оптуженог Патковића - Босанска Крупа Штампај Пошаљи
Петак, 18 јул 2025
Marija Taušan | 17. jula 2025 | Detektor

На суђењу за злочине у Босанској Крупи донесена је одлука о раздвајању поступка у односу на оптуженог Амира Патковића након што је вјештачењем утврђено да није процесно способан.

Предсједавајућа Вијећа Жељка Маренић казала је да је вјештак неуропсихијатријске струке закључио да Патковић за сада није способан да учествује у поступку и да се стање вјероватно неће промијенити. Тужилаштво и Одбране се нису противили раздвајању поступка.

Тужилаштво је у наставку суђења прочитало исказе из истраге три преминула свједока. Тужитељица Зорица Ђурђевић прочитала је релевантне дијелове исказа Милана Иванчевића, који је навео да је током рата био у комисији за тражење и размјену.

“На Перни су били припадници Аутономне покрајине Западна Босна… На Перни су била и 23 припадника Војске Републике Српске, из Новиградске бригаде и још неких јединица”, наводи се у свједоковом исказу.
Навео је да је од Амора Машовића добио информацију да су заробљеници живи, те да му је похвалио коректан однос Петог корпуса. Иванчевић је послије о томе разговарао са извјесним Фазлићем и говорили су о заједничком познанику Драгославу Слијепцу. Фазлић је намјеравао да извуче Слијепца, али, како је касније испричао Иванчевићу, није одмах отишао.

“Кад сам дошао, командир ми је рекао: ‘Закаснио си’”, присјетио се свједок шта му је Фазлић казао.

Иванчевић је говорио и о вађењу посмртних остатака из јаме на Перни која је била дубока 135 метара и у којој је пронађено више од 200 мина, као и бојни отрови.

Одбране су приговориле на релевантност прочитаног исказа.

“Све о чему је свједок говорио не може се повезати са чињеничним елементима оптужнице”, рекао је бранилац Хамдија Велаџић.

Бранитељица Адна Добојлић прочитала је додатни параграф из исказа са именима размијењених лица, наводећи да је из њега јасно да је исказ потпуно нерелевантан.

За убиства најмање 25 заробљених припадника Војске Републике Српске оптужени су Сенад Бужимкић, Ризах Фајић, Алмир Сефић, Ермин Кадић, Ирфо Велагић, Суад Несимовић, Неџад Ћехић и Нермин Порић, чији је предмет спојен с предметом против Бужимкића. Према оптужници, они су били припадници 511. бригаде Армије БиХ.

Прочитан је и исказ Живана Митровића, који је казао да је његов брат Рајо, који је био припадник Треће семберске бригаде, нестао у јулу 1995. на подручју Босанске Крупе. Свједок је рекао да је тада радио у Аустрији и да је чуо разне приче, од тога да је његов брат виђен на извјесном снимку заробљеника до тога да је убијен. Разговарао је и с неким братовим саборцима.

“Јово је рекао да је највјероватније жив заробљен”, казао је Митровић.

Свједок Јасмин Герзић је у истрази навео да је у току рата био ангажован у воду Војне полиције 511. бригаде чији је командир био Нермин Порић. Свједок је рекао да је 2004. имао тешку несрећу и да му је то утицало на памћење.

Суђење се наставља 24. јула.






AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >