Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Marija Taušan | 2. jula 2025 | Detektor

На суђењу за злочине у Високом, свједок Тужилаштва Босне и Херцеговине испричао је како су се двојица у касарни претварала да га туку након што га је Мрчо Халиловић послао њима.

Предраг Цвијетић казао је да је живио у Калотићима до 20. јуна 1992., када су сви мјештани одведени од кућа, а мушкарци пребачени у касарну. Рекао је да су у једној просторији били затворени мјештани српске националности из Калотића, Радовље и Брадве.

Испричао је како је једне прилике чистио канцеларију Мрче Халиловића, кога је описао као високог, снажног и мало просиједог.

“Мрчо је сједио за столом својим и пред њим је био коњак. Пио је. Питао је: ‘Хоћеш ли попити једно пиће?’”, присјетио се Цвијетић, додајући да је прихватио пиће те да је попио још једно након што је завршио с чишћењем.

Казао је да је Халиловић потом позвао једног момка и рекао му: “Исповиједите га како треба”, што је свједок схватио да треба да га истуку. Навео је да је у сусједној просторији био његов комшија Диздар и још један човјек, те да је Диздар казао да он то не може урадити.

“Рекао је: ‘Лези, ваљај се, дери се’, а они су ударали по патосу да чује Мрчо”, испричао је Цвијетић.

Додао је да је, када је кренуо из те просторије, Мрчо изашао и кренуо према њему, али да се појавио Зијад Кадрић, који му је казао да га не смије дирати, јер сутра иде на ратиште. Свједок је рекао да му је Мрчо запријетио и да је сутрадан долазио у просторију у којој је било затворено њих стотињак, али да га није препознао.

Цвијетић је казао да је из Високог пребачен у Зеницу, гдје је осуђен на 18 мјесеци због пушке коју је имао.

Зијад Кадрић, Хајрудин Халиловић звани Мрчо, Асим Хамзић, Миралем Ченгић, Самир Селимовић и Амир Муртић оптужени су за ратни злочин против цивилног становништва почињен у просторијама Полицијске станице Високо, Територијалне одбране Грачаница те у заточеничком објекту-логору који се налазио у касарни “Ахмет Фетахагић”.

На питања Одбране, Цвијетић је рекао да је Кадрић био коректан и да му се могао пожалити.

“Ја колико знам Зијада, он је био мој наставник, знам да је коректан, цијела фамилија је коректна”, казао је свједок.

Свједок Бесим Куловић рекао је да је био чувар у војничком притвору у касарни и командир једног од четири одјељења која су бројала по четири човјека. Навео је да га је именовао Зијад Кадрић, који је настојао да направи ред у притвору, како би замијенили полицију која је прије ту била.

“Направљена је жељезна ограда, врата с катанцем. Нико више није могао прићи”, казао је Куловић.

Испричао је како је једне прилике покушао да уђе Мрчо Халиловић, који је био у војној униформи и наоружан.

“Ја нисам дао, пошто нам је Зијад Кадрић забранио да ико улази”, рекао је свједок.

Навео је да су неки заточени Срби били у лошем стању, те да је чуо да су неки тучени, мада то није лично видио. Како је казао, Кадрић им је био наредио да записују у каквом стању затвореници одлазе на испитивање, а какви се враћају.

На питања браниоца Изета Баждаревића, Куловић је рекао да лица која су испитивала затворенике у вези са оружјем нису била подређена Кадрићу.

“Не, само Зијад Кадрић и нас 16, а друга лица у касарни нису припадала нама”, казао је свједок.

Суђење се наставља 9. јула.