Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Актуелно arrow Дураковић: Завршна ријеч на суђењу за злочин у Чајничу почетком јула
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Дураковић: Завршна ријеч на суђењу за злочин у Чајничу почетком јула Штампај Пошаљи
Петак, 30 мај 2025
Jasmin Begić | 29. maja 2025 | Detektor.ba

На суђењу за злочине почињене на подручју Чајнича, Тужилаштво Босне и Херцеговине је прочитало исказ свједокиње која је описала напад на Шапиће, када су убијени и рањени чланови њене породице те запаљена кућа.

Даринка Пијевић, која је живјела у селу Шапићи са супругом Рајком и заовом Даринком, у изјави је рекла да су њих двије 14. фебруара 1993. године у пола шест ујутро изашле да нахране стоку, заједно са јетрвом Здравком, када је почела пуцњава са Црног Врха.

“Схватила сам да смо нападнути. (…) Ја и Здравка смо почеле бјежати, а Рајка је остала у штали. Здравка је запомагала да је рањена“, изјавила је свједокиња у истрази, објаснивши да је Здравка имала повреде у предјелу рамена.

Она је рекла, како је прочитано, да је у том периоду њен муж отишао код рођака да му каже да су нападнути. Испричала је да су побјегле испод брда код кућа Ковачевића на Лединама, гдје се скупљао и други народ из села.

“Видјеле смо како се војска кретала шумом у правцу Горажда након напада“, прочитано је из исказа свједокиње која је навела да су даље отишли према Кулашину у Црној Гори.

Говорећи о судбини извјесног Чеде и још двојице мјештана Шапића, у истрази је испричала да су заробљени након што су предали оружје припадницима муслиманске војске, те одведени у Горажде, а касније размијењени.

Дан послије напада, како је рекла, њен супруг је отишао код породичне куће која је била запаљена, гдје су нашли мртву заову Даринку, која је имала више простријелних рана у глави. Након тога су је сахранили. Свједокиња је навела и да село није било у зони борбених дејстава, прочитао је у исказу тужилац Џевад Муратбеговић.

Рамиз Дураковић је оптужен у својству команданта 43. бригаде Армије БиХ, да није предузео мјере да казни починиоце након што су припадници бригаде 14. фебруара 1993. напали положаје Војске Републике Српске (ВРС) на локалитету Писаница и село Шапићи, у којем није било војних циљева. Према наводима оптужнице, у Шапићима је убијен један и рањена два цивила српске националности те запаљене двије куће.

Данис Ајкић, Дураковићев бранилац, рекао је да овај исказ нема довољну доказну снагу. Он је навео да су мјештани Шапића били адаптирани на ратне услове, јер се село налазило у зони борбених дејстава, реферишући се на оно што је Пијевић рекла током истраге.

“Свједокиња без асистенције некога није могла употријебити израз ‘зона борбених дејстава’, имајући у виду њен ниво образовања, чињеницу да је била домаћица у то вријеме. Исказ је ирелевантан у том погледу“, рекао је Ајкић.

Он се осврнуо и на наводе да је њена заова Здравка рањена, наводећи да је током свједочења помињала могућност самоповређивања. Ајкић је навео да Суд треба имати у виду да је свједокиња Пијевић била лошег здравственог стања током узимања изјаве 2016. године.

Радојка Голијан, вјештакиња медицинске струке, прије читања исказа је презентирала налаз и мишљење који је радила на приједлог Тужилаштва БиХ. Она је, како је објаснила, на основу медицинске документације и детаљног преглада свједокиње Пијевић закључила да она не може путовати из Чајнича за Сарајево и свједочити, што је Суд прихватио.

Тужилац Муратбеговић је рекао како ће, након изведених доказа, измијенити оптужницу која се односи на чињенични опис рањавања два цивила. Одбрана се не противи измјенама, али су навели да сматрају да је комплетна оптужница неутемељена.

Драган Вукајловић, предсједавајући Судског вијећа, рекао је да је овим доказни поступак завршен, те да ће 3. јула Тужилаштво БиХ изнијети завршну ријеч.



AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >