Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Досије општина arrow Рат 1992-1995. г. arrow Крупа на Уни arrow Починиоци злочина
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Кадрић и остали: Изолациони логор за приведене Србе - Високо Штампај Пошаљи
Четвртак, 29 мај 2025
Marija Taušan | 28. maja 2025 | Detektor.ba

На суђењу за злочине у Високом, свједок Тужилаштва Босне и Херцеговине испричао је како је у касарни преуређен простор за затварање приведених лица српске националности.

Фуад Софтић рекао је да је био начелник грађевинске службе у Територијалној одбрани и да је један од задатака које су имали било реновирање касарне “Ахмет Фетахагић” у Високом.

“На трећој етажи је био такозвани изолациони логор за Србе који су приведени из одређених разлога”, казао је Софтић, додајући да је простор уређен тако да се може контролисати улаз и излаз.

Свједок је рекао да је имао своју канцеларију на другом спрату, гдје су били смјештени и исљедници који су испитивали затворене. Навео је да је један од њих био Асим Хамзић. Софтић је казао да су затвореници некада радили у објекту.

“Та лица су радила као радници, јер смо у подруму тог објекта правили болницу”, рекао је свједок, додајући да су затвореници некада вођени на радове вани.

Додао је да је чуо да је било свађа, малтретирања, физичких напада, али да то није видио. Навео је да је управник био Зијад Кадрић.

За ратни злочин против цивилног становништва почињен у просторијама Полицијске станице Високо, Територијалне одбране Грачаница те у заточеничком објекту-логору који се налазио у касарни “Ахмет Фетахагић” оптужени су Зијад Кадрић, Хајрудин Халиловић, Асим Хамзић, Миралем Ченгић, Самир Селимовић и Амир Муртић.

На питања Одбране, Софтић је потврдио да је од Кадрића тражио да затвореници обављају послове у објекту, те да том приликом није некоректно поступано према њима. Браниоцу Изету Баждаревићу казао је да су други одлучивали када су затвореници вођени на радове изван касарне.

Софтић је рекао да сматра да Кадрић није имао овлаштења да нареди или казни лица из безбједносних структура.

Свједок Халим Зукић казао је да је током рата, као возач Фуада Софтића, долазио у касарну. Рекао је да су ту били затвореници и да је неколико пута видио Миленка Милановића, с којим је прије рата радио у Општини.

“Задњи пут сам га видио с гипсом на једној или обје руке”, присјетио се Зукић.

Казао је да га је Милановић питао да ли му може помоћи. Испричао је како му се приликом једног од ранијих сусрета Милановић пожалио на ударања.

“Кроз разговор смо дошли до тога да има затвореника који би радо предали оружје, смисао је био да се прикупи оружје, али било их је страх”, рекао је Зукић.

Према његовим ријечима, дошли су на идеју да Милановић направи списак оних који желе предати оружје и да Милановић умјесто њих иде са службеним лицима на лице мјеста како би оно било пронађено.

Браниоцу Баждаревићу је потврдио да сматра да је управник Кадрић био “икебана” и да му изгледа да није био надређен.

Наставак суђења заказан је за 2. јули.



AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >