| Срабовић и остали: Веће казне или ослобађајућа пресуда за злочине у Лукавцу |
|
|
| Понедељак, 26 мај 2025 | |
|
Aida Trepanić Hebib | 26. maja 2025 | Detektor.ba
Тужилаштво Босне и Херцеговине затражило је веће казне Зијаду Срабовићу и шесторици осталих који су неправоснажно осуђени на укупно 30 година затвора за злочине на подручју Лукавца, док су Одбране предложиле преиначење у ослобађајућу пресуду или њено укидање и заказивање новог суђења.
Тужитељица Весна Илић је појаснила да је Тужилаштво уложило жалбу на пресуду због одлуке о кривичноправним санкцијама. Додала је да Суд БиХ није правилно цијенио отежавајуће околности те да је пропустио цијенити тежину почињеног дјела и начин на који је оно почињено.
Образложила је да неосуђиваност не може имати значај у контексту кривичног дјела ратног злочина као што је случај с другим дјелима те да су висине казни благе да би се постигла сврха кажњавања. Тужитељица Илић је предложила Апелационом вијећу да оптуженима одреди казне у дужем временском трајању.
Првостепеном пресудом су Зијад Срабовић и Рефик Моранкић осуђени на по шест година затвора, Ахмет Бајрић на седам година, Абид Арапчић на пет година, а Пашага Чајић, Самир Џамбић и Мирсад Жилић на по двије године затвора. Проглашени су кривим за нечовјечна поступања, протуправна затварања, мучење и убиства цивила заточених у објектима у Лукавцу од јуна до октобра 1992. године.
У пресуди се наводи да је Срабовић био помоћник команданта за безбједност Штаба Територијалне одбране у Лукавцу, Моранкић командант “Фикине јединице” и командант затвора у објекту “Клаоница”, а остали оптужени припадници те јединице или војни полицајци.
Одбрана Срабовића је навела да је првостепени Суд приликом одмјеравања казне направио више повреда, међу којима и повреду одредаба кривичног поступка. Бранилац Шабан Мујчиновић је навео да његов брањеник није имао својство надређеног старјешине Војне полиције, нити командну одговорност. Према његовим ријечима, оптужени Срабовић није могао спријечити дјела нити казнити починиоце, него командант штаба, те да помоћник команданта за безбједност није могао бити надређен Војној полицији.
Мујчиновић је додао како Суд није утврдио доказима да су лица из пресуде незаконито приведена и да су били цивили, те да Одбрана има тврдњу да је привођење лица која су наводно била цивили извршено, јер је постојала сумња и претресом је утврђено да је код њих било војно наоружање и опрема.
“Одбрана сматра да је првостепени суд цијенио само доказе Тужилаштва и то селективно”, казао је Мујчиновић те од Апелационог вијећа затражио да првостепену пресуду преиначи или укине и одреди одржавање поновног претреса те усљед недостатка доказа да оптуженог ослободи.
Одбрана Рефика Моранкића је навела да је Суд пропустио правилно да оцијени све доказе те да се одлука базира на контрадикторним исказима свједока.
Бранилац Сенад Билић је рекао како не постоји доказ да је његов брањеник био командант затвора “Клаоница” те да нити један доказ не веже оптуженог за његово војно дјеловање. Казао је како је он био помоћник команданта за логистику.
“Није био на позицији која му је дала надлежност да наређује”, рекао је Билић те додао како је Одбрана доставила доказе из којих се види хронологија путовања и одсуства Моранкића, али да Суд није прихватио те доказе.
Одбрана Ахмета Бајрића је навела да је пресуда неразумљива и противрјечна те да Суд БиХ није узео у обзир пресумпцију невиности. Додао је да обиљежја кривичног дјела ратног злочина не могу бити отежавајуће околности.
“Одбрана сматра да је Суд измијенио идентитет оптужнице и учинио је незаконитом”, казао је Бајрићев бранилац Мерис Ћато те додао да је Суд оптуженог довео у неповољнији положај те у побијаној пресуди прекорачио своја овлаштења.
Одбрана Арапчића је рекла како је Суд направио битне повреде одредаба кривичног поступка јер Одбрана није имала право да изнесе свој став након измијењене оптужнице. Бранитељица Нина Карачић је казала како је њен брањеник први пут суочен с оптужбама за саизвршилаштво.
“Из побијане пресуде је нејасно како је Суд довео у везу смрт Ненада Недића с радњама Абида Арапчића (…) У овом предмету Суд је углавном цијенио само доказе Тужилаштва који иду на штету оптуженог, а занемарио доказе који му иду у прилог”, рекла је Карачић.
Мирна Авдибеговић, бранитељица оптуженог Чајића, казала је како је свједок Азиз Шахат током поступка спомињао извјесног “Чају”, али како Суд закључује да се ради о оптуженом Чајићу иако свједок није идентификовао оптуженог у судници нити га је познавао одраније.
“Ми нисмо имали од чега да се бранимо кад нико од свједока оптуженог није идентификовао”, рекла је Авдибеговић те додала како није постојао нити један инкриминирајући доказ по њеног брањеника.
Одбрана Џамбића је казала како је Првостепено вијеће измијенило наводе из оптужнице те да свједок Азиз Шахат негира да је оптуженог познавао прије рата. Бранилац Сањин Бандовић је рекао како нити један свједок не спомиње да је оптужени био у фискултурној сали те како Одбрана сматра да он није ни требао бити оптужен.
Жилићева Одбрана је навела да остаје код своје писане жалбе на првостепену пресуду.
Апелационо вијеће ће накнадно донијети одлуку по жалбама.
|
| < Претходни | Следећи > |
|---|
