Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Починиоци arrow Авдичевић и остали: Донијели наредбу за стријељање заробљеника
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Авдичевић и остали: Донијели наредбу за стријељање заробљеника Штампај Пошаљи
Четвртак, 08 мај 2025
Marija Taušan | 7. maja 2025 | Detektor

На суђењу за злочине на подручју Сапне, Тужилаштво Босне и Херцеговине прочитало је исказ преминулог свједока који је у истрази изјавио да је оптужени Џевад Авдичевић потписао наредбу за стријељање два ратна заробљеника.

Свједок Неџад Рамић у ранијим исказима је казао да је 1993. и 1994. био шеф канцеларије команданта Теочанске бригаде Џевада Авдичевића и да је команда била у Херама, гдје је било и неколико ратних заробљеника.

Казао је да је старијег заробљеника по имену Љубан један ударао металном шипком, док га нису зауставили војни полицајци. Навео је да је Љубан послије размијењен.
“Доведен је Будимир Јовановић… Био је у лошем стању, љубичаст, тешко претучен… Он није размијењен, он је стријељан, као и Рајо из Локања”, изјавио је Рамић.

Према његовим ријечима, у команди су се састали Ахмед, инжињерац, који је ту долазио, као и Мухарем Ефендић и Авдичевић, те су донијели наредбу за стријељање.

“Ја сам је лично видио, видио сам да је наредбу потписао Џевад Авдичевић”, рекао је свједок, додајући да је наредбу завео у протокол.

Навео је да је у наредби било одређено да стријељање изврше припадници Извиђачко-диверзантске чете, али да се нису појавили, односно да је њихов командир одбио наређење. Рамић је чуо да је на ливади у Херама у заробљенике пуцао брат обавјештајца Амира Субашића.

“Ја нисам присуствовао, а многи су ишли. Причали су да је пуцао из аутоматске пушке у главу… и одмах су падали у ископане гробове”, казао је свједок.

Он је навео да је наредба за стријељање направљена у четири примјерка. Испричао је да му је Авдичевић пред крај рата тражио наредбу из архиве и да му је он предао. Додао је да је послије рата Авдичевић долазио с братом код њега кући и да су се распитивали о другим примјерцима, те да су коментарисали како су чули да је неко један примјерак продао.

Џевад Авдичевић, Ахмед Хаџајлић и Изет Икановић оптужени су за злостављање тројице заробљених припадника Војске Републике Српске у Растошници, као и стријељање двојице по пријеком суду. Према оптужници, они су били на командним позицијама у Армији БиХ на подручју Теочака и Калесије. У овом предмету био је оптужен и Мухарем Ефендић, али је поступак против њега раздвојен.

Коментаришући исказ свједока Рамића који је преминуо прошле године, Авдичевићев бранилац Ифет Ферагет је казао да свједок у првом исказу није навео ништа у вези стријељања. Он сматра да су други и трећи записник дати свједоку на потпис, а да је он рекао да није вољан да то понови на суду.

“Зато није позван, чекало се да умре”, рекао је Ферагет.

Он је навео да Рамић и Авдичевић нису били у добрим односима и да је свједок из освете пристао на незаконите радње у истрази. Према ријечима Ферагета, свједок је говорио о периоду када су биле жестоке борбе и кад је Авдичевић био у земуници.

Хаџајлићев бранилац Алмир Шиндрић оцијенио је да су три исказа свједока исконструисана и контрадикторна. Како је рекао, немогуће је да свједоку није предочен први исказ.

“Није разјашњено зашто је мијењао исказ”, рекао је Шиндрић.

Напоменуо је да се у једном исказу спомиње Ахмед, а у другом Ахмет, што отвара питање идентитета. Казао је да из доказа произилази да је Хаџајлић једном долазио у Хере, а да свједок спомиње више пута.

Указано је на то да свједок једном каже да не зна како се звао Субашић који је пуцао, а други пут наводи име Сеад, да га једном за њега каже цивил а други пут војник, као и да једном каже да је видио наредбу а други пут да је диктирана.

“Свједок помиње пуно народа, од тог пуно народа ниједног нисмо саслушали да каже јест, тако је било”, рекао је бранилац Амир Мешић.

На суђењу је саслушан свједок Сеад Мекић који је био референт у 206. бригади. Он је говорио о акцијама и поступању према ратним заробљеницима. Присјетио се да је био један заробљеник којег је командант његове бригаде одвео у Тузлу.

Мекић је казао да му је претпостављени био Ћамил Ахметовић. Казао је да с њим није учествовао у испитивању ратних заробљеника, као и да му није познато да су двојица стријељана на подручју Теочанске бригаде.

Судија Мирослав Поповић сугерисао је Тужилаштву да размотри списак преосталих свједока и позове оне који имају сазнања о релевантним околностима.

Суђење се наставља 2. јула.



AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >