Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Починиоци arrow Сакиб Махмуљин arrow СУЂЕЊЕ МАХМУЉИНУ Свједок одбране: Командант корпуса био дужан да затражи употребу силе
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

СУЂЕЊЕ МАХМУЉИНУ Свједок одбране: Командант корпуса био дужан да затражи употребу силе Штампај Пошаљи
Четвртак, 14 фебруар 2019
Српскаинфо 13.02.2019.

На суђењу команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину за злочине над Србима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године, свједок одбране Вахид Каравелић изјавио је да је командант корпуса био дужан да од Генералштаба затражи одобрење за употребу силе, уколико би добио информације да неке од њему потчињених јединица чине ратне злочине и не поштују ланац командовања.

Каравелић, који је у рату био на функцији замјеника, а касније и командант Првог корпуса такозване Армије БиХ, појаснио је да је током рата имао доста проблема са руковођењем и командовањем јединица, али да су му највеће проблеме стварали дијелови Девете и Десете бригаде, којима су командовали Рамиз Делалић Ћело и Мушан Топаловић Цацо.

– Над Деветом и Десетом бригадом нисам имао никакву контролу, јер су на челу тих јединица били људи који су то заслужили својим ауторитетом код људи, а не због свог образовања и знања. Ти људи нису слушали команде и радили су шта им је било воља, а ја самостално нисам могао ријешити тај проблем – рекао је Каравелић.

Свједок је навео да је више пута безуспјешно покушао да разговара са људима из тих бригада, нагласивши да је и од тадашњег предсједника такозване РБиХ Алије Изетбеговића затражио дозволу да употријеби силу против дијелова Девета и Десете бригаде, на шта му је Изетбеговић рекао да сачека десетак дана, како би обавио додатне консултације.

Према његовим ријечима, акција против Девете и Десете бригаде успјешно је спроведена 26. октобра 1993. године, након чега је 1. новембра извршена акција разоружавања бригаде Хрватског вијећа одбране, којом је управљао Славко Зелић, над којом, такође, није имао команду.

На данашњем рочишту Тужилаштво је показало и документ који је сачињен 4. октобра 1995. године, који је потписао Махмуљин, а у коме се Генералштабу предлаже да се одред “Ел муџахедин” преуреди и преименује у Ослободилачку бригаду.

На питање тужиоца Седина Идризовића да ли је био упознат о дјеловању одреда “Ел муџахедин”, Каравелић је рекао да службено није био упознат о томе, те да сматра да таквих података није било ни у Генералштабу такозване Армије БиХ.

– О томе сам чуо из неких других извора – нагласио је Каравелић.

Оптужница терети Махмуљина да, као командант Трећег корпуса, у чијем је саставу дјеловао и одред “Ел муџахедин”, ништа није предузео да спријечи злочин припадника овог одреда над ратним заробљеницима и српским цивилима током војне акције на ширем подручју Завидовића и Возуће током 1995. године.  Наставак суђења Махмуљину заказан је за сриједу, 20. фебруар у 9 часова.



https://srpskainfo.com/sudjenje-mahmuljinu-svjedok-odbrane-komandant-korpusa-bio-duzan-da-zatrazi-upotrebu-sile/



AddThis Social Bookmark Button
 
Следећи >