Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Ген. Ратко Младић arrow Вести arrow Мерон: Могао сам донијети фер и објективну пресуду Младићу
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Мерон: Могао сам донијети фер и објективну пресуду Младићу Штампај Пошаљи
Понедељак, 03 децембар 2018
03.12.2018 15:53 | Birn | Глас Српске

Сарајево - Предсједник Механизма за међународне кривичне судове (ММКС) Теодор Мерон пред крај свог мандата истиче да је увјерен како је могао донијети "фер и објективну пресуду" Ратку Младићу и да разматра да предложи измјене хашког правилника о изузећима судија.

У интервјуу за Балканску истраживачку мрежу Босне и Херцеговине (БИРН БиХ) судија Мерон – којем у јануару идуће године истиче мандант – изражава жаљење што неће бити у прилици да учествује у доношењу пресуде Радовану Караџићу, као и што неће бити члан вијећа у предмету Ратка Младића.

Коментаришући одлуку судије Жан-Клода Антонетија да га искључи из предмета против бившег команданта Војске Републике Српске (ВРС) Ратка Младића због перцепције пристрасности, Мерон каже да се противио таквој одлуци. Упркос томе, Мерон се, послије захтјева Одбране Радована Караџића за његово изузеће због истих разлога, сâм повукао из Апелационог вијећа и из овог предмета.

За БИРН БиХ Мерон је казао да је погрешно посматрати тренутне проблеме Механизма као контроверзу између њега и судије Антонетија. Појаснио је да он и Антонети имају различите погледе на правну науку, али да то није на основу нечега личног између њих.

"Био сам врло јасан у својим званичним саопштењима, не слажем се с одлукама судије Антонетија о дисквалификацијама судија у случају 'Младић'", истиче Мерон, додајући да је увјерен како би, да је остао у том предмету, имао фер и објективан приступ.

Говорећи о предмету против Караџића, Мерон објашњава да се он лично из овог предмета повукао како би се уштедјели вријеме и новац.

Иако је разочаран начином на који су се ствари одвијале, он је, како каже, увјерен да је Механизам довољно јак да издржи несугласице између њега и Антонетија.

"Тренутно се бавим питањем да ли су извјесне структурне промјене потребне како би се обезбиједило ефикасније рјешавање питања изузећа судија и да ли да предложим измјену Правилника о поступку и доказима Механизма у том погледу", каже Мерон, додајући да би евентуални приједлог био поднијет на разматрање свим судијама Механизма.

Хашки трибунал је Караџића неправоснажно осудио на 40 година затвора, прогласивши га кривим за геноцид и друге злочине у БиХ. Пресуда Караџићу, према мишљењу Мерона, могла би бити почетком наредне године. Младића је Хашки трибунал првостепеном пресудом прогласио кривим за сребренички геноцид, прогон Бошњака и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева и узимање припадника УНПРОФОР-а за таоце. Осуђен је на доживотни затвор.
Понос због пресуда

Упркос оваквим одлагањима те другим контроверзама, Мерон наводи да је поносан на достигнућа Механизма и Хашког трибунала, нарочито у погледу међународног кривичног и хуманитарног права.

Достигнуће Хашког трибунала, према Мерону, веће је и од чињенице да је тај суд успјешно спровео неке од најтежих поступака, те привео правди 161 особу против које је подигао оптужнице.

"У року од само неколико година, он је из темеља промијенио начин на који размишљамо о позивању на одговорност и важност тога да се обезбиједи да особе оптужене за најтеже злочине, буду позване на одговорност пред правичним и непристрасним судовима", истакао је Мерон.

Он додаје да је Међународни кривични суд за бившу Југославију (МКСЈ) унаприједио и разумијевање права, те се нада у његову примјену у државним судовима у региону, као и у зонама сукоба широм свијета.

Хашки трибунал се, каже Мерон, сусретао с критикама због пресуда с којима се неки нису слагали.

"Сигуран сам да ће пресуде које је изрекао МКСЈ, као и оне које изрекне Механизам, те Међународни кривични суд за Руанду, издржати тест времена, и увјерен сам да ће након једног вијека свјетска заједница гледати с одобравањем на пресуде које су изрекле те пионирске институције и потврдити њихов непроцјењив допринос увођењу ере позивања на одговорност и поштивања владавине права", каже Мерон.

Током седамнаестогодишње каријере међународног судије, Мерону је, како објашњава, сваки предмет на којем је радио био важан, а као прекретнице истиче двије одлуке – пресуду против Радислава Крстића и пресуду против Драгољуба Кунарца и осталих.

Жалбено вијеће, којим је предсједавао Мерон, 2004. године је у предмету против Крстића утврдило да "осуђује, одговарајућим формулацијама, огромну и трајну штету која је нанесена, и покољ у Сребреници назива његовим правим именом – геноцид. Одговорни ће носити ову стигму и она ће служити као упозорење за будућност свима онима који помисле да почине тако гнусно дјело".

"Пресуда у том предмету и каснија пресуда у поступку против Здравка Толимира су потврда да је међународна заједница посвећена владавини права", истиче Мерон.

У пресуди Кунарцу, како каже, МКСЈ је утврдио силовање као злочин према међународном обичајном праву, те појаснио да силовање не предвиђа никакав предуслов "опирања" жртве, и закључио да злочини поробљавања и мучења могу бити засновани на основним кривичним дјелима сексуалног насиља.

"Својом судском праксом МКСЈ и Међународни кривични суд за Руанду су јасно ставили до знања да злочини сексуалне природе не представљају само опортунистичке посљедице рата – нити да представљају мање ужасан злочин. Уствари, дјела сексуалног насиља могу бити, а често и јесу, инструмент рата", каже Мерон.


http://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Meron-Mogao-sam-donijeti-fer-i-objektivnu-presudu-Mladicu/274494.html






AddThis Social Bookmark Button
 
Следећи >