Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Починиоци arrow Чемерно (Илијаш) arrow Свједоци на Чемерну видјели лешеве прективених лица
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Свједоци на Чемерну видјели лешеве прективених лица Штампај Пошаљи
Субота, 29 септембар 2018
САРАЈЕВО, 27. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - У наставку суђења бившим припадницима Територијалне одбране и активног и резервног састава полиције такозване РБиХ оптуженим за злочине над српским цивилима на подручју Чемерна 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Мира Тодоровић рекла је да је по окончању напада на ово село у општини Илијаш видјела лешеве чија су лица била прекривена одјећом.

Тодоровићева је навела да је 2. јуна 1992. године дошла у Чемерно са породицом из Дражевића након што су чули да је из сусједног села Буњевац нестао Перо Буњевац, који се никада није вратио.

"Отишли смо код мог ујака Ђорђа Трифковића. Приликом уласка у село примијетила сам четири хаубице испод пута окренуте према стијенама. Наредних дана, док смо тјерали стоку, повремено се чуло да хаубице дјелују. Не знам ко је био на хаубицама", рекла је она.

Током свједочења испричала је да им је у ноћи између 9. и 10. јуна ујак јавио да се спрема напад, због чега нико у кући није спавао. Сви су били у паници и нису знали шта да раде.

"Ујак је био вани и око 5.00 часова утрчао је у кућу и рекао да бјежимо ка стијенама према Махмутовића Pијеци. Побјегли смо кроз метке, прешли преко ливаде и спустили се 20-30 метара низ стијене. Ушли смо у пећину и тамо затекли 10 до 15 људи, тако да нас је укупно било око 25", рекла је Тодоровићева и додала да су међу њима били и осмомјесечна беба и дијете од 18 мјесеци.

Она је додала је да се из пећине ништа није могло видјети осим дима, али да се из села чула галама, као и рика говеда.

"У 16.00 часова по нас су дошли мој ујак и наши војници и извели нас путем према Чемерну. Када смо дошли, видјела сам ужасан призор. Сви Буњевци, осим Аћима и Нецка, који су у Чемерно дошли исти дан када и ми, били су побијени. Војска их је сакупила поред пута, а били су покривени преко главе. Познала сам их по одјећи", испричала је Тодоровићева.

Она каже да је чула да су Мирослав Јанковић, супруг њене родице Велиборке Трифковић, са још двојицом мушкараца изгорјели у штали.

Потврдила је да није могла видјети никога од нападача, али да се причало да су напад на Чемерно извели Корићани из Махмутовића ријеке, те да се спомињао извјесни Бузгија.

Бранилац Бењамина Сикире, адвокат Дамир Алагић устврдио је да су током ексхумације пронађени Јанковићеви посмртно остаци, те да је имао шљем и шушкаву јакну.

Она је рекла да нико од њених рођака није погинуо као војник, а да је чула да је српска војска, нажалост, касно дошла из Округлица на испомоћ.

Свједок Стоја Дамјановић испричала је да је у селу Чемерно живјела од 1988. године са оцем Ђорђем Трифковићем, мајком Новком и сестрама Жељком, Далиборком и Велиборком.

Она је објаснила да је њихова кућа била издвојена и да се у центар села долазило за петнаестак минута.

Дамјановићева је рекла да је прије рата код њеног оца често долазио Муса Бешлија са којим је био у добрим односима. Додала је да је отац убијен 27. септембра 1992. године и да јој је мајка рекла да је видјела да га је убио Муса.

Говорећи о ситуацији у селу почетком јуна 1992. године, Дамјановићева је навела да се осјећала напетост и да су сељани самоорганизовано држали страже. Није видјела тешко наоружање које је понекад дејствовало, али је чула да се налази на стијенама.

"Напад на село почео је у 5.30 часова. Тата је ушао у кућу и рекао да бјежимо. Узели смо дјецу и без ичега бјежали према пећини која је од куће била удаљена 500-600 метара. Док смо бјежали, чули су се пуцњи, а кад смо дошли до пећине чула се јача пуцњава и урликање говеда. Чула сам и стрица Миленка како говори `Немој куме Нусрете, зар и ти`", испричала је Дамјановићева.

Тужилац Владимир Симовић предочио је свједоку изјаве које је дала 2007. и 2015. године ЦЈБ Бијељина, у којима није рекла да је помињан Нусрет.

По изласку из пећине, на путу за Округлицу морало се проћи кроз село.

Дамјановићева је навела да се морало прећи преко лешева поред пута.

"У пролазу сам по бијелим вуненим чарапама препознала стрица Миленка. Лежао је испред куће прекривеног лица. Ту је било још четири до пет лешева, али не знам ко су. Само смо прошли и гледали да не станемо на мртве. Неке куће су биле запаљене", испричала је она.

Она је додала је да је у мјесту Вела, гдје су били Дамјановићи, видјела лешеве, те да је чула да су напад предводиле комшије са Корита Муса и Нусрет Бешлија који су се дружили са њеним оцем.

Тужилаштво БиХ оптужило је Џемала Хаџића, Теуфика Турудића, Џемала Смолу, Сенада, Хариса и Бењамина Сикиру, Енеса Дурака, Мирсада, Нусрета и Мирзета Бешлију, те Хамдију Спахића да су крајем маја и у првој половини јуна 1992. године заједно са другим њима познатим лицима свјесно и вољно учествовали у удруженом злочиначком подухвату у селу Чемерно.

Према наводима оптужнице, Хаџић је у то вријеме био командант Првог одреда "Сретно" Територијалне одбране Бреза којем су били потчињени припадници Прве и Друге чете ТО Какањ, преноси Бирн.

Турудић је, према оптужници, био командир Друге чете ТО Какањ, док су Смоло, Сенад, Бењамин и Харис Сикира били припадници другог вода те чете.

Тужилаштво БиХ терети Дурака, као активног полицајца и руководиоца припадника активног и резервног састава Станице јавне безбједности Илијаш, чији је припадник био и Спахић, док је Мирсад Бешлија оптужен као командир чете ТО Корита, која је припадала ТО Илијаш, а чији су припадници били и Нусрет и Мирзет Бешлија.

Оптужница их терети да су 10. јуна 1992. године извршили напад на село Чемерно у којем су убили 30 Срба, међу којима је најмлађа жртва имала 16, а најстарија више од 80 година. Убијено је десетак жена. У нападу је паљена покретна и непокретна имовина Срба, који су мучени и убијани.

Оптужен је и Нехру Ганић у својству команданта Општинског штаба ТО Бреза који се терети да, иако је знао или могао знати да његови подређени спремају напад на Чемерно, није спријечио ово кривично дјело, односно није казнио извршиоце.

Суђење ће бити настављено 11. октобра.


 http://www.srna.rs/novosti/631035/svjedoci-na-cemernu-vidjeli-leseve-prekrivenih-lica.htm


 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 
Следећи >