Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow На данашњи дан arrow Заробљени Срби били живи штит
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Заробљени Срби били живи штит Штампај Пошаљи
Уторак, 19 јун 2007
Глас јавности
19. јун


НА ДАНАШЊИ ДАН: Злочини над Србима у БиХ и Хрватској

Заробљени Срби били живи штит


Поводом 15 година од страдања Срба, стављамо на располагање документацију о лицима српске националности која су убијена у масовним покољима јуна 1992. Позивамо читаоце да помогну у откривању злочина и допуни података које саопштавамо и комплетирању документације Центра за истраживање злочина над српским народом. Ниједан од ових злочина учињених над Србима у Босни и Хрватској до данас није процесуиран нити у Хагу, нити пред судовима БиХ


Рогатица, градско насеље, односно центар истоимене општине. Координираном акцијом из више муслиманских села и суседних општина (Вишеград, Горажде, Чајниче) припадници оружаних формација Армије БиХ 19. јуна 1992. извршили су масован напад на град и околна српска села. У том походу убијено је више Срба, још више њих повређено је и протерано из својих села и кућа. Покретна имовина је опљачкана, а остало у доброј мери спаљено и разорено. Оскрнављени су и разорени многи српски верски објекти, поготово на сеоском подручју. Надгробни споменици на српским гробљима поломљени.


Жртве: 1) Мирослав (Љубо) Јовичић, 1958; 2) Милорад (Милија) Лошић, 1954; 3) Саво (Ристо) Лошић, 1965; 4) Милан (Миломир) Марјановић, 1959; 5) Ненад (Витомир) Миличевић, 1963; 6) Добрислав (Дојчило) Миличевић, 1960; 7) Витомир (Борисав) Нешковић, 1952; 8) Томислав (Весо) Рајак, 1958; 9) Славиша (Десимир) Самарџија, 1971; 10) Божидар (Васо) Симсија, 1935; 11) Милован (Перо) Стјепановић, 1955.

Дервента, логор у бившој војној касарни Рабић из кога су, за време муслиманско-хрватске окупације, затворени Срби овог краја присилно одвођени или коришћени као живи штит у оружаним акцијима против Срба или на копање ровова и осталих утврђења за потребе Армије БиХ. Дана 19. јуна 1992. неколико затвореника је успело у току копања траншеја да измакне контроли стражара. Они су побегли и дочепали се слободе. Истог дана после откривања бекства, у знак опомене осталим затвореницима, али и одмазде, логорске власти недалеко од бивше касарне на месту Модран - Томасово брдо, локалитету званом Споменик, стрељале су осам затвореника. У овом случају реч је о злочину према затвореним лицима.

Жртве: 1) Милорад (Милош) Гуњевић, 1959. из Дервенте; 2) Миро (Петар) Јовичић, 1965. из Кулина-Дервента; 3) Ненад (Илија) Панзаловић, 1955. из Доње Церине; 4) Раде (Стојко) Бокур, 1942. и његов син 5) Жељко (Раде) Бокур, 1962; 6) Саво (Вид) Павловић, 1956. из Чардака-Дервента; 7) Вујадин (Радивоје) Љубојевић, 1963; 8) Драган (Здравко) Грбић, 1970.

Хумилишани, или Потоци у веома замашној акцији етничког чишћења овог дела Херцеговине, односно долине Неретве, Мостара и његове околине, од српског становништва нападнут је српски део Хумилишана, једно од највећих села у мостарској општини са веома сложеном структуром становништва (Срба 670, Хрвата 199, муслимана 890, Југословена 7, осталих 11).

Напад и окупацију српског дела села 19. и 20. јуна 1992. су заједнички и благовремено организовали, предводили и непосредно извели припадници муслиманских оружаних формација изниклих из некада илегалне Патриотске лиге народа (ПЛН), удружене хрватско-муслиманске јединице познате као Хрватске одбранбедне снаге (ХОС) и хрватске формације Збора народне гарде (ЗНГ). У време напада то су и званично биле оружане формације Армије БиХ. Тога дана убијено је неколико мештана српске националности, а остали су постали таоци и подрвгнути суровом режиму окупације: пљачки, затворима, концетрационим логорима, злостављању свих врста. Поново су за Србе оживела трагична искуства из времена некадашње Павелићеве Независне Државе Хрватске.

Хрватско-муслиманска политичка и војна спрега увек је, кад јој се пружи прилика, знала да бесни над свим што је српско и православно. Сметали су им села, гробља, цркве и манастири, културна добра, а понајвише људи. То се и овом приликом показало.

Жртве: 1) Велимир (Павле) Бојанић, 1955; 2) Милан (Драгутин) Бојанић, 1956; 3) Жарко (Славко) Вукосав, 1958; 4) Славко (Ћетко) Вукосав-Дука, 1934.

Сутра: Злочини који су се догодили 20. јуна 1992. године




AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >