| Зашто у Србији не истражују злочине Санџаклија? |
|
|
| Четвртак, 04 август 2016 | ||
Разговарала: Сања Срдић МАЦАНОВИЋ БЕОГРАД, 3. АВГУСТА /СРНА/ - Српски академик Миливоје Иванишевић упозорава да многе Санџаклије носе чинове и највиша одликовања такозване Армије БиХ и да су одговорни за стотине уништених села и десетине хиљада убијених Срба, па је несхватљиво да власти Србије не истражују њихове злочине. Он за Срну оцјењује да се, према досадашњој пракси органа гоњења и Тужилаштва Србије, показало да је Србија за таква лица "најсигурнија држава". "Годинама власти Србије хапсе и прогоне Србе које испоручују или Хашком трибуналу, или истражним органима и судовима БиХ и Хрватске, или им овде суде.
Прогоне и отпуштају са посла чланове њихових породица. Не обазиру се чак ни на то да ли су у питању држављани Србије. Суди се, према неком правном основу, и страним држављанима, али увек и искључиво српске националности", упозорава Иванишевић.
Он не може да схвати да власти Србије не истражују злочине својих држављана почињене над лицима српске националности у БиХ или Хрватској. "Овај народ интересују разлози због којих се у Србији не процесуирају, макар и у одсуству, лица која су одговорна за злочине над Србима. Где су међународне потернице за тим лицима", пита Иванишевић. Он подсјећа на оно што се, како је рекао, прећуткује - "да су Санџаклије за сарајевске Србе биле оно што је Гестапо био за Јевреје у Њемачкој". "Они су опслуживали више од 500 /од чега само у Сарајеву 123/ концентрациона логора у којима је мучено, силовано и убијено више хиљада наших сународника. Без помоћи Санџаклија, тешко би муслимани Сарајева од 1992. до 1995. године успели да побију скоро 8.000 мештана српске националности", наводи Иванишевић и указује: "То је четири пута више Срба, него што су у Сарајеву убиле усташе Анте Павелића у подударном временском раздобљу током Другог светског рата". Он истиче да је од више хиљада Санџаклија који су жарили и палили по БиХ, а који за своја дјела никад нису одговарали, немогуће не издвојити истакнуте ратне лидере БиХ: Ејупа Ганића из Новог Пазара и Сефера Халиловића из Пријепоља, као и његовог брата Хајрудина Халиловића, који је једно вријеме био командант концентрационог логора у Високом, гдје је сурово злостављано око 500 и убијено десет лица српске националности. Ту је и командант "Зелених беретки" и 43. брдске бригаде у Горажду Рамиз Дураковић /из Пријепоља/, као и Екрем Рамиз Делалић Ћело из Прибоја, један од организатора и непосредни учесник у нападу 1. марта 1992. године и убиству Николе Гардовића у Сарајеву. Затим, Рамиз Пљакић из Сјенице, који је био командант у Посавини по злу познате 108. "легендарне" бригаде такозване Армије БиХ... Он је као посебно значајно истакао име Зулфикара Алишпага Зуке, чије је, како је рекао, право име вјероватно Зулфо Алић из Новог Пазара, који је командовао специјалном бригадом "Зукини борци", састављеном од лица из Санџака, Фоче и муџахедина из арапских држава. "Поседовао је лични затвор за Србе на Игману. Одговоран је за убиства 13 лица српске националности у раздобљу од 25. фебруара до 25. маја 1993. године", наводи Иванишевић за Срну. Он истиче да се знају имена као и недјела која су починили, али да за то нису процесуирани у српском правосуђу, што је несхватљиво. http://www.srna.rs/novosti/421808/zasto-u-srbiji-ne-istrazuju-zlocine-sandzaklija.htm |
||
| < Претходни | Следећи > |
|---|
