| Колико је Срба страдало у 20. веку (1): Списку жртава нема краја |
|
|
| Уторак, 29 март 2016 | ||
|
Уторак 29.03.2016 | Ђ. Баровић - Вести
Миливоје Иванишевић, један од оснивача овог друштва и директор Института за истраживање српских страдања у 20. веку, у следећих неколико наставака за "Вести" открива многе податке до којих је Српски меморијал до сада дошао, како је, на пример, Едвард Кардељ "превидео" 1,1 милион жртава. - Захваљујући пожртвованом Јови Бајићу, при крају је регистрација књига и публикација, или библиографија радова, који обрађују проблематику српских страдања у 20. веку. То је својеврсни темељ за даља истраживања - истиче Иванишевић.
До сада је, каже, регистровано око 2.000 наслова. Проблем је са библиографијом из бивших југословенских република, али и с иностраним изворима и литературом која се чува у националним и универзитетским библиотекама Европе и шире.
Иванишевић истиче да по окончању овог дела посла Српски меморијал очекује израда и објављивање ћириличних спискова српских жртава Другог светског рата и сукоба 1991-1995. - За Други светски рат знамо имена 392.738 наших покојника. Недостају имена 1.428.262 жртве. То се мора пронаћи, идентификовати и објавити. Како су могли Јевреји, тако ћемо и ми. Ако добијемо плебисцитарну подршку нације, а добро би дошла и подршка државе, то ће бити обављено. Исти посао остаје и за Први светски рат. Једино имамо податке за раздобље последњих сукоба 1991-1995.- каже Иванишевић. Српски меморијал се бавио проучавањем територија на којима су Срби живели, што је најтешње везана за југословенску државу и њену судбину. Помоћ дијаспоре Миливоје Иванишевић каже да српска дијаспора може да помогне у изради библиографије. - Кад би наши људи регистровали, забележили или снимили све што се односи на ову проблематику, гробља с именима покојника, капеле, костурнице и слично у државама у којима живе уштедели бисмо огромна средства која иначе немамо за путне и остале трошкове. Без тих података нема ни Меморијала. Према проценама, више од 300.000 наших сународника само из времена Првог светског рата сахрањено је изван Србије - истиче Иванишевић. - Нашу пажњу је привукла чињеница да у 20. веку ниједном није направљен биланс српских губитака. У Паризу, на Версајској мировној конференцији 1919. је утврђено да је Краљевина Србија остала без 1.247.435 људи. Међутим, то није све. Злочини почињени на српским територијама у саставу Аустроугарске монархије, у Хрватској, БиХ, Војводини, никад нису утврђени. Не зна се ни број Срба погинулих у војсци Аустроугарске. Релативно прихватљива процена јесте да је у Великом рату у Босни и Херцеговини страдало око 400.000 становника српске националности. То су претежно деца, жене, болесни и стари, умрли од глади, болести, али и убијени у својим селима и логорима. Ту су и српски добровољци, као и 100.986 деце узраста до 10 година о којима сведочи Владимир Ћоровић и која су у раздобљу 1914-1917. године помрла од глади. Током Другог светског рата, остали смо без 1.820.000 људи - истиче Миливоје Иванишевић и наглашава да се "последњи круг" одиграо у периоду између 1991. и 1995. године, кад је страдало 42.000 Срба. Колико је Срба страдало у 20. веку (2): Отаџбина као губилиште Колико је Срба страдало у 20. веку (3): Кардељ "превидео" милион жртава http://vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/561632/Koliko-je-Srba-stradalo-u-20-veku-1-Spisku-zrtava-nema-kraja |
||
| < Претходни | Следећи > |
|---|
