Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Актуелно arrow Случај »Тузланска колона« распарчан и пребачен у Тузлу
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Случај »Тузланска колона« распарчан и пребачен у Тузлу Штампај Пошаљи
Понедељак, 14 септембар 2015
14.09.2015 16:07 | Горан Маунага
Сарајево - Тужилаштво БиХ никада се није изјаснило о приговору који је због обустављања истраге у случају "Тузланска колона" уложио МУП РС, а умјесто тога је распарчан у више предмета и прослијеђен на поступање Кантоналном тужилаштву у Тузли.


Истрага о нападу на колону ЈНА на Брчанској малти у Тузли послије дугогодишњег одуговлачења обустављена је у децембру 2009. године. МУП РС је, незадовољан том одлуком, одмах уложио приговор тврдећи да су достављени обимни и јаки докази у вези са почињеним ратним злочинима у том случају. Тужилаштво је, међутим, годинама остало нијемо на приговор.

Саговорник "Гласа Српске" близак Тужилаштву БиХ каже да је приговор МУП-а РС морао да буде размотрен и донесена одлука да ли је он оправдан или не.

- Умјесто тога предмет "Тузланска колона" је распарчан и тако прослијеђен Кантоналном тужилаштву у Тузли. Тај предмет више није препознатљив јер је раздвојен на више случајева. Питам се који је предмет у надлежности Тужилаштва БиХ ако није овај и како је могуће да најприје буде обустављена истрага, а затим исти случај распарчан и достављен нижем тужилаштву - истакао је саговорник "Гласа Српске".

Додаје да је Тужилаштво БиХ било обавезно да изврши провјере и поново отвори истрагу у том предмету након што им је у децембру 2013. године Центар јавне безбједности Бијељина доставио нове доказе и поднио допуну извјештаја за почињене ратне злочине против Мехе Бајрића званог Меша, Фикрета Ибрахимовића и Едина Салчиновића.

Бајрић је био ратни начелник Службе унутрашњих послова Тузла и командант тузланског Оперативног штаба Службе јавне безбједности, Ибрахимовић је био управник Окружног војног затвора у Тузли, а Салчиновић припадник резервног састава милиције.

- Ради се о допуни извјештаја МУП-а РС који је поднесен 18. јула 2005. године. Ту је било више него довољно нових доказа да поново буде отворена обустављена истрага у предмету "Тузланска колона". Ни то, међутим, није урађено иако то правила налажу, као што није обављен ни поступак на основу приговора МУП-а РС на обустављање истраге у том предмету - каже наш саговорник.

Портпарол Кантоналног тужилаштва у Тузли Адмир Арнаутовић, иако није желио да се конкретно изјасни, индиректно је потврдио да је распарчан предмет "Тузланска колона".

- Мислим да се предмет "Тузланска колона", као такав, не налази код нас. У том предмету ријеч је о командној одговорности за почињене ратне злочине, а истрагу тог нивоа треба да води Тужилаштво БиХ - каже Арнаутовић.

Из Тужилаштва БиХ нису одговорили на питања у вези са судбином предмета "Тузланска колона".

Бивши руководилац Посебног одјељења за ратне злочине Тужилаштва БиХ Дејвид Швендимен обуставио је у децембру 2009. године истрагу у случају "Тузланска колона" у којем је био осумњичен тадашњи паравојно-полицијски и политички врх у Тузли. Занимљиво је да је Швендимен ту одлуку донио посљедњег радног дана који је провео у Тужилаштву БиХ.

Њему нису били довољни докази да је 15. маја 1992. године током мирног повлачења колоне ЈНА у нападу убијено 59, а рањена 44 војника, међу којима су били и регрути из БиХ. У допуни извјештаја о почињеним ратним злочинима МУП РС је доставио генералије за сваку жртву са подацима о броју идентификованих (25), изводима из матичне књиге умрлих (50), те подацима из евиденције Међународног комитета Црвеног крста и базе Међународне комисије за нестала лица о несталим особама.

Колону су из засједе напале муслиманске снаге. Возила ЈНА су горјела, а експлозије су одјекивале на све стране. Први напад је трајао пола сата, а затим је услиједило појединачно убијање рањених и преживјелих војника. Напад је директно преносила локална телевизија "ФС 3".

Због неподизања оптужнице у БиХ за злочине над војницима ЈНА процесуиран је само ратни шеф полиције у Тузли Илија Јуришић којег је оптужило правосуђе у Србији. Одјељење за ратне злочине Специјалног суда у Београду осудило је Јуришића у децембру 2013. године на 12 година затвора због напада, али тај случај још није окончан правоснажном пресудом.
Случај "Добровољачка"

Тужилаштво БиХ није размотрило ни приговор на одлуку о обустављању истраге у случају "Добровољачка" поднесен 2012. године. Истрагу је у јануару 2012. године обуставио међународни тужилац Џуд Романо против 14 лица, међу којима су били Ејуп Ганић, Заим Бацковић и Јован Дивјак.

Колона ЈНА нападнута је током договореног мирног повлачења у Добровољачкој улици у Сарајеву. У нападу на колону и Дом ЈНА и касарне у Сарајеву 2. и 3. маја 1992. године припадници "Зелених беретки" и "Патриотске лиге" убили су 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено.


+++++

* Током мирног повлачења колоне ЈНА у нападу на Брчанској малти 15. маја 1992. године убијено 59, а рањена 44 војника

* Истрага о нападу на колону ЈНА послије дугогодишњег одуговлачења обустављена у децембру 2009. године

* МУП РС одмах поднио приговор, али он никада није размотрен

* МУП РС у децембру 2013. године поднио допуну извјештаја о почињеним ратним злочинима, али без обзира на обавезу Тужилаштво БиХ није размотрило нове доказе и поново отворило истрагу


http://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Slucaj-Tuzlanska-kolona-rasparcan-i-prebacen-u-Tuzlu/193016.html






AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >