| Сикирић |
|
|
| Уторак, 03 април 2007 | |
|
Сикирић, општина Братунац, село са релативно равномерним бројем српског и муслиманског становништва (Срба 201, муслимана 241). Напад на српски део села 14. децембра 1992. у раним јутарњим часовима извршиле муслиманске оружане формације Армије БиХ регрутоване из муслиманских насеља Братунца, Сребренице и околних општина.
Српски део села опљачкан и уништен, а велики број мештана убијен веома свирепо, после заробљавања, углавном хладним оружјем. Приликом напада готово подједнако страдали малобројни браниоци, као и мештани српске националности које су покушали да се одбране. После освајања муслимани су опљачкали имовину, прикупљену летину, стоку и све што се могло однети. Остало разорили и спалили. Село је потом месецима остало недоступно Србима који су у њему некада живели.
Жртве: 1) Живојин (Благоје) Илић, 1928; 2) Радојка (Коста) Илић, 1935; 3) Радован (Богосав) Митровић,1948. и његов брат 4) Срећко (Богосав) Митровић, 1946; 5) Миломир (Богосав) Недељковић, 1940; 6) Љубисав (Обрад) Недељковић, 1925; 7) Ратко (Светислав) Недељковић,1946; 8) Слободан (Миладин) Петровић, 1976; 9) Душан (Раде) Продановић, 1931; 10) Обренија (Миладин) Ранкић, 1934; Златан (Ранко) Симић, 1961; Живадин (Светолик) Симић, 1946; 11) Радисав (Светолик) Симић, 1939; 12) Гроздана (Василије) Симић, 1931; 13) Драгиша (Бранко) Стевановић, 1966; 14) Миломир (Љубисав) Танасић, 1939; 15) Милан (Петра) Танасић, 1957; 16) Обренија (Обрад) Тришић, 1931; 17) Новак (Срећко) Вуксић, 1931; 18) Милован (Максим) Симић, 1949.
Одговорни за злочине: Предводници Насер (Џемал) Орић, 1967, Поточари; Зулфо (Салко) Турсуновић, 1931, Сућеска; Ибрахим Манђића из Поточара, и др. А као непосредни извршиоци препознати су: Алија (Мујо) Ибрић-Курта, 1947. Пирићи; Хидан (Авдо) Салиховић, 1968. Биљача; Хасановић (Едхем) Рифет, 1970. Пирићи; Бесим (Авдо) Салиховић, 1957. Биљача; Синановић (Рахман) Решид, 1949. Пирићи; Зукић (Салих) Садик, Ахметовић Харис-Хари из Братунца; Бегзадић (Алија) Хајрудин, Бегзадић Салко из Сикирића; Бегзадић (Шахман) Мехмедалија, 1955. Пирићи; Каменица (Идриз) Џемаил из Јаглића; Каменица (Идриз) Рамиз из Јаглића; Каменица (Идриз) Муниб из Јаглића; Киверић (Ибиш) Есма, 1951. Бјеловац; Малагић (Хилмо) Хајрудин, 1945. Осмаче; Салиховић (Едхем) Мидхат, Салиховић (Авдо) Адил; Синановић (Сафет) Зијад, 1969. Пирићи; Салиховић (Рамо) Едхем, 1945. Биљача; Салиховић (Едхем) Фикрет, 1970. Биљача; Хасановић (Мујо) Мирзет, 1971. Сасе; Синановић (Рахман) Муриз, 1963. Лозница; Салиховић Рифет из Братунца; Зукић Мулија из Лознице; Даутбашић Рифет из Бјеловца; Салиховић Ремзија из Пирића; Даутбашић (Рифет) Хасан из Братунца; Ибрахимовић (Бекто) Бего, 1959. Сребреница; Синановић (Мехмед) Сенада-Беба из Братунца; Рамо (Омер) Омеровић, 1946. Сикирић; Малагић ( Мујо) Мирсад из Лознице; Малагић Мујо из Братунца; Синановић (Сафет) Неџад, Бектић (Омер) Шабан, 1949. Јошева; Синановић (Сафет) Џевад, 1961. Пирићи; 1961. Бјеловца; Синановић (Сафет) Сенад, 1956. Пирићи; Синановић Шухра из Бјеловца; Мукић Нисвет из Братунца; Омеровић (Бајро) Сафет-Миш из Вољавице; Хасановић (Едхем) Сабахудин, 1968. Пирићи; Хасановић (Едхем) Шабан, 1958. Пирићи; Јусић Кадрија, 1960. Вољавица; Мехмедовић (Мустафа) Кемал-Кемо, 1962. Пале; Отановић Бахрија) Мидхат-Мијач, 1961. Сребреница; Хасановић (Едхем) Бахрудин-Бјелац из Пирића; Омеровић Мујо из Каменице-Зворник; Хасановић (Едхем) Мевлудин-Кико, 1963. Пирићи, и др. Сведоци: Гвозденија Матић, Неђо Петровић, Предраг Недељковић, и др. Извори: СРЈ:"Меморандум о ратним злочинима и злочини геноцида у источној Босни (оп. Братунац, Скелани и Сребреница) против српског народа од априла 1992. до априла 1993.", поднет СБ ОУН 2. јуна 1993; Миливоје Иванишевић: "Хроника нашег гробља", Комитет за прикупљање података о извршеним злочинима против човечности и међународног права, Београд, 1994; Противтужба СРЈ поднета Међународном суду правде у Хагу за злочине геноцида учињене према Србима у бившој југословенској републици БиХ "Српске жртве општине Братунац - претходни резултати" Центар за истраживање злочина над српским народом, 1998. Београд; Мирослав Тохољ: "Црна књига", Светигора, Цетиње, 2000. |
| < Претходни | Следећи > |
|---|
