Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow На данашњи дан arrow Зелене беретке заузеле болницу Кошево у априлу 1992. године
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Зелене беретке заузеле болницу Кошево у априлу 1992. године Штампај Пошаљи
Уторак, 16 април 2013
16/04/2013 | 08:52  | Глас Српске  

Никаква више није тајна да је Сарајево масовна српска гробница. Много је поубијаних посуто бензином и спаљено, да се не може извршити идентификација.

Сарајевски љекар Срђа Булатовић потврдио је ово Документационом центру РС за истраживање ратних злочина над Србима, а ова његова изјава у посједу је “Гласа Српске”. Др Булатовић био је специјалиста уролог у болници “Кошево”, а данас живи у иностранству.

Град надимака

У изјави је рекао да се већ у марту 1992. године у цијелом Сарајеву, а првенствено у општини Стари град, осјећала атмосфера рата који долази.

- Тада још ненаоружане групе млађих муслимана, а посебно таксисти, прате угледније Србе по граду, прате им сваки корак од ресторана у којим су се традиционално састајали, па до јавних скупова и све се нотира - испричао је др Булатовић.


Сарајево је већ тада постало град надимака, гдје се мало коме из тих групица помињало право име и презиме.

- Ата, Сељо, Секи, Феко, Јусо, Харис Луковац - група од 13 муслимана који су се заклели Изетбеговићу да ће га доживотно чувати - несметано су вршљали по Уролошкој клиници, гдје сам радио као љекар специјалиста - навео је др Булатовић.

Свједочио је да се почетком априла 1992. године на Клиници осјећала хегемонизација по националној основи.

- Тада сам се осјећао заштићено у присуству др Гузине и др Бабића, чувених специјалиста, познатих Срба са Уролошке клинике. Бабић је убрзо напустио посао и отишао на Пале. Нико од наших званичника није нам дао никакво упутство: Да ли бјежати или остати у граду - испричао је он.

У изјави је навео да су “Зелене беретке” тада окупирале цијели круг болница на Кошеву.

- За Уролошку клинику је био задужен извјесни Мема, полуидиот, психопата. Давао је себи за право да контролише кога хоће и како хоће, па чак и да коментарише појаве и карактерише личности. Мени су лично говорили да ће ме убити моје презиме, мада су ме многи од тих непозваних типова одраније познавали - казао је др Булатовић.

Крајем априла, испричао је, кренуло је пљачкашко претресање српских станова у Сарајеву, под изговором лова на снајперисте.

- Успутно је кренуло масовно хапшење Срба, одузимање вриједних ствари, па чак и читавих станова ради смјештања неких њихових бораца који су долазили из Санџака и Косова. Силовања и убиства постали су свакодневица - навео је др Булатовић.

Злочинци


- До изражаја долазе делинквенти. Највећи криминалац на Кошеву - Јаско, становао у ул. Х. Бркића бр. 48/1, затим Хамо Поплата, који је похапсио стотине недужних људи, па Ибро Поплата, власник ресторана “Фазан”, специјалиста за силовања. Познати сарајевски криминалац Ђале, заједно је са поменутим Поплатама заклао Јована Милушића, званог Макс, који им је био комшија - свједочио је др Булатовић.

Казао је да су злогласна “Јукина раја” у Дому за глухонијему дјецу “Немања Влатковић” поставили “полицијску постају” чији командир је био Трта, раније запослен као конобар у пицерији “Данди”!

Ту, затим у Билијар клубу, као и у кафани “Кестенов хлад”, смјештеној у кући докторке Војке Марковић, примијећено је груписање Санџаклија и разноразног наоружања. Ту је “виђенији” гост био Јасмин Нишић звани Пишоња.

У мају 1992. су, испричао је, сви излази из града били блокирани, а на Клиници је виђао многе испребијане колеге, али и пацијенте.

- На Клинику су довели рањене војнике ЈНА послије злочина код Скендерије. Међу њима су били и рањени пуковник Каталина и потпуковник Божиновски. Смјестили су их на други спрат, који је претворен у затвор. Један од војника, Витковић, из Илијаша, рањен у стомак, умро је послије операције. Неко од особља му је дао да се напије воде, намјерно, свакако што претпостављам да се показало као фатална, али намјерна грешка - рекао је др Булатовић у изјави.

Казао је да су многи љекари оптуживани за намјерне смрти муслиманских војника.

Једном је Рамиз Делалић Ћело попљувао и ишамарао професора Фарука Коњхоџића, који је лијечио једног њиховог војника.

Др Булатовић је, како је свједочио, био запрепашћен и понашањем неких својих колега љекара, који су преко ноћи “потонули у дух чаршије, која се гушила од патолошке србомржње”.

“Глас Српске” објавиће имена 460 српских љекара, који су од 1992. до 1996. године убијени, мучени или протјерани из Сарајева. Кроз логоре је прошло њих педесетак.

Најдановић


Доктор Милутин Најдановић убијен је у августу 1992. године. У Кантоналном тужилаштву Сарајево казали су да у том Тужилаштву постоји формиран кривични предмет због почињења кривичног дјела убиства, на штету М. Н., а по непознатом починиоцу.

Масовне гробнице


Др Булатовић је рекао да су људи Јуке Празине убијали виђеније грађане Сарајева, Србе, оптужујући их за посједовање оружја, за дојављивање, за “сарадњу са четницима”.

- На њихову душу треба ставити све оне у Сарајеву, тако познате, масовне гробнице за Србе - код Жељезничке станице, испред ЖТП хотела у Велешићима, између старог гробља и дворане Зетра, између гробља “Лав” и студентске поликлинике, на Алипашином пољу - код телевизије - рекао је др Булатовић.

Р.К.   


http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=85293



AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >