Институт за истраживање српских страдања у XX веку

САРАЈЕВО, 1. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - На суђењу за ратне злочине над српским цивилима на подручју Рогатице и Фоче, свједок Тужилаштва БиХ, заштићеног идентитета, "СТ-1" изјавио је да је видио како оптужени Емир Драковац сијече главу једном човјеку у селу Вратсалићи, општина Рогатица.

Према његовим ријечима, на састанку у Устипрачи формиран је батаљон у чијем су саставу биле и Рогатичка и Кукавичка чета, које су одлазиле у заједничке акције у "повратак територија према Рогатици", а у једној од њих у селу Вратсалићи наишли су на човјека који је пекао ракију, јавља Бирн.

"Драковац и још један су му стајали иза леђа. Нисам видио ко, али неко је пуцао у тог човјека, а онда су навалили на ракију. Потом му је Драковац сјекиром одсјекао главу. Заједно су му одсјекли полни орган и ставили му у уста, а затим главу набили на колац", рекао је свједок.

Он је навео да је учествовао и у другим акцијама у заузимању Зебине шуме, општина Фоча.

В. Н. | 01. децембар 2015.
Апелациони суд Дистрикта изрекао правоснажне пресуде двојици Бошњака. Галиб Хаџић (68) и Нијаз Хоџић (55) одговорни за злочине 1992. године Пресуђено за ратна дешавања из 1992. године јужно од Брчког

Апелациони суд Брчко дистрикта изрекао је правоснажне пресуде којима је за ратне злочине у прератној општини Брчко осудио Галиба Хаџића (68) на две године и десет месеци, а Нијаза Хоџића (55) на једну годину затвора, саопштено је у уторак из локалног Тужилаштва.

Оптужница из 2010. године је обојицу, у више тачака, теретила за физичка и душевна злостављања затворених цивила и ратних заробљеника српске националности, почињених 1992. године на неколико локација на подручју Горњег Рахића, јужно од Брчког.

Основни суд је у првостепеном поступку Хаџића прогласио кривим по већини тачака оптужнице, док га је за одређен број радњи које су му стављене на терет ослободио оптужби.

С друге стране, Хоџић је неправоснажно проглашен кривим по свим тачкама оптужнице, које је суд све оквалификовао као злостављања ратних заробљеника и изрекао му казну једногодишњег затвора.

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 26. НОВЕМБРА /СРНА/ - Србе које су припадници такозване Армије БиХ заробили у августу 1992. године на брду Троврх код Горажда, у Полицијској станици у Горажду тукли су палицама, ударали рукама и ногама, тјерали су их да се међусобно туку, везивали руке жицом приликом извођења, а на крају су одведени и пронађени мртви, испричали су данас свједоци у Окружном суду Источно Сарајево.

Свједок Окружног тужилаштва Станица Чарапић, једна од троје мјештана села Бучје који су били затворени у Полицијској станици у Горажду, испричала је да се чула галама и плач када су током ноћи доведени српски заробљеници са Троврха.

"Видјели смо их кроз шпијунку на вратима. Тукли су их палицама, ударали рукама и ногама. Тјерали су их да се међусобно туку, а они то нису хтјели", навела је Чарапићева.

Она је додала да нису имали никакав контакт са заробљеницима са Троврха који су седам дана били затворени у сусједној ћелији из које су се ноћу чули јауци, након чега "су отишли".

"Стражари су нам ујутро рекли да су отишли и да ће их војска Армије БиХ предати Војсци Републике Српске. Касније сам чула да су нађени мртви у води у Лађевој стијени", каже Чарапићева.

26/11/2015 |  17:48 | Извор: СРНА

Врховни суд Федерације БиХ осудио је Илију Павића, некадашњег припадника Војне полиције Хрватског вијећа одбране, на двије и по године затвора за ратни злочин над српским цивилима у Ливну 1992. године.

Судско вијеће оцијенило је да је ван сваке сумње доказано да је Павић као припадник Војне полиције Друге бојне ХВО, за вријеме рације у ноћи између 8. и 9. августа 1992. убио цивила српске националности Милорада Црнчевића.

- Вијеће је закључило да је Павић са још двојицом колега, који су у међувремену преминули, ушао у кућу Драгиње Росић и након што је Црнчевић изашао из објекта пуцао у њега и погодио га у бутину, након чега је он убрзо подлегао - навела је предсједавајућа судског вијећа Ниџара Злотрг.

Среда 11.11.2015 | Срна

Суд БиХ укинуо је притвор Муамиру Јашаревићу, оптуженом за ратне злочине против српског становништва на подручју Ливна, и одредио му мере забране.

Суд је прихватио понуђену гаранцију од 215.604 КМ, која се односи на упис хипотеке на некретнинама, а наредбу о пуштању Јашаревића на слободу донеће након што му буду достављени докази о извршењу укњижбе хипотеке на некретнинама.

Јашаревићу су одређене мере забране напуштања боравишта, забране путовања, састајања са одређеним лицима, те обавезног јављања надлежном органу два пута седмично.

Суд БиХ потврдио је у мају ове године оптужницу која Зденка Андабака, Муамира Јашаревића и Сеада Велагића терети за злочине над српским становништвом на подручју Ливна 1993. године.