Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Искра | 29. 5. 2026 | Владимир Умељић

Срби никада нису оскудевали у великим и часним војсковођама, као ни у одговарајућим војницима, jер српски народ никада није оскудевао ни у моћним, бескрупулозним и лажљивим непријатељима.

Aли неретко је усуд његових предводника био да у име свог народа на крају пута понесу крст Христа Спаситеља, искапе пехар мучеништва.

То је голготни усуд и генерала Ратка Младића, већ годинама зазиданог у казамату Запада. Слава му, за живота и за сва времена!

Подсетимо се, претходно, последњих година живота и мученичке смрти генерала Драже Михаиловића, који је повео „прву легендарну герилу против Хитлера у поробљеној Европи“, тако пољски историчар Јануш Пијекалкијевич, да би потом доживео прогањање, хапшење, понижавајућу фарсу од „судског поступка“ и егзекуцију од стране Титовог комунистичког режима.

И то због апсурдне оптужбе „сарадње са нацистима“, против којих се борио. Он, који је управо због сарадње са окупатором осудио Димитрија Љотића и четничког војводу Косту Пећанца на смрт (последња пресуда је била и извршена).

СРНА | 26. 3. 2026.

Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић изјавио је Срни да се анализом мјеста страдања у рату у БиХ види ко је кога нападао, јер је већина Срба убијена на кућном прагу, док су муслимани гинули ван мјеста живљења.

Иванишевић каже да је анализом података из својих књига о мјесту страдања српских жртава током рата у БиХ деведесетих година 20. вијека дошао до закључка да је 85 одсто Срба убијено у свом насељу, својим кућама, имањима.

Када је ријеч о мјесту страдања, проучавањем ратних дневника и монографија 11 бригада такозване Армије БиХ, Иванишевић наводи да је дошао до закључка да је само 10 одсто припадника тих јединица погинуло у свом мјесту, а 90 одсто ван свог мјеста живљења.

"То је фантастичан показатељ ко је кога нападао", рекао је Иванишевић.

Бранко Жујовић | 2. мар 2026 | РТ Балкан

Овај податак није производ било чије пропаганде, већ званична изјава Алије Делимустафића, тадашњег министра унутрашњих послова

На годишњицу убиства Николе Гардовића на Башчаршији у Сарајеву које је, користећи новонастале околности у процесу разбијања Југославије, увелико газило ка исламизму и насилном издвајању из заједничке државе, вреди се подсетити, најпре, да је Бадинтерова арбитражна комисија, врло јасно, актерима југословенске кризе у Босни и Херцеговини (БиХ) поручила да ће референдум о независности БиХ бити ваљан једино уколико се покаже да је већина унутар сва три конститутивна народа изабрала пут независности, јер би само такав референдум био у складу са Уставом Босне и Херцеговине.

Буре барута од БиХ направиле су вође муслимана и Хрвата

Током протеклих тридесет година вођено је много полемика о карактеру тзв. хашког Трибунала, од начина његовог успостављања, подизања оптужница и пресуда. Овог пута,  из Архиве доносимо једну од тих полемика вођених 2006. године, када је Насер Орић, командант муслимаских јединица у Сребреници, сребреничом крају дуж Подриња, добио симболичну казну за пар пробраних ратних злочина којима је искупљен за терор који су његове муслиманске јединице спроводиле и оставиле 56 истребљених, затртих, српских села, у зони његове одговорности. Срби и данас чекају још 192 одсечене српске главе и 1616 несталих Срба (податак из децембра 2025). За та злодела Орићу није суђено. 

Доносимо прво иницијали текст Богдана Инванишевића, истраживача за подручје бивше Југославије Human Rights Watchа и сукцесивно одговоре председника Института за истраживања српских страдања у XX веку Миливоја Иванишевића.

МИТ О ТРИБУНАЛУ ПРОТИВ СРБА

Да су многи у Србији скептични у односу на Међународни кривични трибунал за бившу Југославију (МКТЈ) није ништа ново, али провала критицизма након доношења пресуде против Насера Орића је без преседана. Орић, ратни командант снага босанских Муслимана у Сребреници, добио је две године затвора на основу командне одговорности за убиство петорице српских заробљеника и окрутно поступање према још десеторици, 1992. и 1993. године. 

25. нов 2025 | Бранко Жујовић

Изостанак слика јасно указује да авиони поменуте београдске авио-компаније нису летели са аеродрома Трст – Фриули Венеција Џулија током 1992, 1993, 1994. и 1995. године

Управа аеродрома у Трсту у одговору на новинарско питање навела је да подаци о летовима са тог аеродрома из 1992, 1993, 1994. и 1995. године више нису доступни, јер су обрађивани ручно и били похрањивани у фасциклама, али да поуздано могу да потврде да у аеродромској фото-архиви, у којој су похрањене слике свих авиона који су летели тих и свих осталих година, нема слика летелица "Авиогенекса".

Изостанак слика јасно указује да авиони "Авиогенекса" нису летели са аеродрома у Трсту током 1992, 1993, 1994. и 1995. године, упркос наводима западних и прозападних медија да су богаташи из Италије и других земаља, који су учествовали у наводном "сарајевском сафарију", управо са тог аеродрома и упркос врло строгим санкцијама УН, авионима "Авиогенекса" летели за Београд.