Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Глас Српске | 12.10.2025.

Породице српских жртава не вјерују Тужилаштву БиХ, које је у овој години подигло само једну оптужницу за ратне злочине јер знају да је једина стратегија оваквог правосуђа - заштита оних који су убијали српску нејач, изјавио је Срни предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице Бранимир Којић.

- Видимо да све чине да одбране команданта Петог корпуса такозване Армије БиХ Атифа Дудаковића и њему сличне. Насера Орића су ослободили, Сакибу Махмуљину помогли да побјегне. Шта је сљедеће - упитао је Којић.

Он је, поводом приједлога да се рок за примјену Ревидиране стратегије за рад на предметима ратних злочина продужи за три године, оцијенио да је све то само обична шарена лажа и бацање прашине у очи, првенствено породицама српских жртава.

Глас Српске | 8. 9. 2025 | Ведрана Кулага Симић

Озрен, вјековна планина српског народа, у Одбрамбено-отаџбинском рату оскрнављена је звјерским убиствима бораца и цивила на озренско-возућком ратишту гдје су српске главе качене на зидове, а заробљеници проживљавали паклене муке све до посљедњег даха.

Наређењем 3. корпуса тзв. Армије БиХ од 31. марта 1995. одред "Ел муџахид" директно је био потчињен 35. дивизији КОС-а са сједиштем у Завидовићима.

Први муџахедини стигли су на подручје средње Босне. Многи од њих били су припадници терористичке организације "Ал Каида", а циљ им је био освајање базе одакле би ова организација могла да даље оперише.

Присуство муџахединских добровољаца легализовано је још 1992. одлуком Алије Изетбеговића да би 13. августа наредне године генерал Расим Делић потписао наређење којим се одобрава формирање одреда с називом "Ел муџахид" у зони одговорности 3. корпуса.

Срна | 27.08.2025 | Глас Српске

Експлозију која се догодила 28. августа 1995. године испред пијаце Маркале у Сарајеву, када су погинуле 43 особе, а 84 рањене, изазвала је мина статички активирана на лицу мјеста или бачена са крова, а не артиљеријска граната испаљена са српских положаја, изјавила је вјештак за балистику ватрено и хладно оружје Зорица Суботић.

Овај догађај познат као "Маркале два" послужио је као повод за масовне нападе НАТО-а на Републику Српску.

Суботићева напомиње да су "Маркале два" посљедњи у низу од девет инцидената током рата у Сарајеву у којима су страдале веће групе цивила.

- Заједничко за све ове инциденте је да су пројектили имали невероватну прецизност и експлозије су увек биле на месту у чијој близини је било највише људи - каже Суботићева, која је као експерт свједочила на суђењима у Хашком трибуналу и, заједно са стручњаком за оружје и војну опрему Милетом Попарићем, аутор је експертске анализе у случају Маркала један и два.

20/04/2025 |  РТРС | СРНА

Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево најавила је да ће у уторак, 22. априла, обиљежити Дан несталих Срба Сарајевско-романијске регије и истакла да се на овом подручју и даље трага за 211 лица српске националности несталих током трагичног сукоба у БиХ.

Према посљедњим подацима, још се траже посмртни остаци несталих лица српске националности, и то са подручја федералних општина Вогошћа, Високо и Бреза по два лица, Хаџићи четири, Илиџа седам, те Ново Сарајево, Нови и Стари Град укупно 168 лица, а са подручја општина Пале два, Соколац три, Рогатица осам и Трново 13 лица.

Из Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево и ове године поручују да 22. априла желе да ширу јавност поново упозоре и подсјете на страдање Срба у Сарајеву, као српском стратишту, мјесту појединачних, масовних и измјештених српских гробница, те симболу масовног исељења српског становништва које је након рата било приморано да напусти своја огњишта.

Борис Субашић | Вечерње новости | 04. 04. 2025. 

   

ХАШКИ трибунал је оставио архиву од 13 милиона страна докумената од којих су три милиона судски списи, а 10 милиона документи који су тражени да би били доказни материјал. После правоснажних пресуда, или ако нису коришћени у процесима, требало је да буду враћени земљама из којих потичу, каже међународно право.

- Сви оригинали требало је да буду враћени, а ако је Трибунал желео да створи свој историјски архив требао је да направи њихове копије. Тако би требало да буде ако се поштују међународни прописи. Међутим, Трибунал не само што није вратио документацију већ је чак и уклонио одређена докумената као припрему фалсификовања прошлости простора бивше Југославије. То је једна од основних намера оснивања Хашког трибунала: креирање нове историје која би требало да се учи из уџбеника написаних по његовим пресудама - каже за "Новости" адвокат Горан Петронијевић, иначе са огромним искуством у раду са Хашким трибуналом.

Љиљана Бегенишић | 01. 04. 2025 | Вечерње новости

ДОКАЗИ У 133 ДОКУМЕНТА ДОВОЉНИ ЗА ИСТРАГУ ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА? Може ли наша земља да покрене поступке о зверствима у источној БиХ

ДОКАЗИ о злоделима над Србима скупљени у 250.000 докумената, од којих 133 доказују недела Хрвата и муслимана у источној Босни, довољни су да се покрене истрага о злочинима над српским народом.

У тим документима садржане су изјаве сведока, који су преживели масакре, и разни други докази прикупљени на терену, што је сасвим довољно за истражни поступак, поготово ако се зна да су бројни поступци против Срба вођени без истраге, само на основу лажних и изнуђених изјава сведока.

Ово за наш лист поручују адвокати који су бранили оптужене Србе и они који истражују судбину документације коју је скупио некадашњи Савезни комитет за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права и злочина против човечности на територији бивше Југославије од 1991. до 1999. Овај комитет, формиран одмах на почетку рата, сачионио је и документ под називом "Меморандум о ратним злочинима и злочинима геноцида у источној Босни (Братунац, Србреница, Скелани)  почињеним против српског становништва од априла 1992. до 1. априла 1993. Тај део има 133 стране и кључан је за доказивање геноцида над Србима у источној Босни.

26. 03. 2025 | Љиљана Бегенишић | Вечерње новости

ДОКУМЕНТАЦИЈА о злочинима над Србима почињеним од 1991. до 1999. године садржи више од 250.000 докумената, а део који се односи на злочине над српским живљем у околини Сребренице, у источној Босни, има 133 документа.

Да је наша држава својеверемено покренула поступке на основу тих доказа, Срби данас не би били оптуживани за геноцид у Сребреници, па тако ни сатанизовани. Да је на време обзнањено шта се догодило Србима у периоду од априла 1992. до априла 1993, дакле две године пре догађаја у Сребреници, не би се тај догађај могао окарактерисати онако како се касније догодило. Тада ни муслиманска страна не би смела да тврди да су Срби починили геноцид над муслиманима. Јер, чак је и Хашки суд признао злочине над Србима и за њих изрекао једну пресуду од 18 година.