Институт за истраживање српских страдања у XX веку

15/04/2020 |  РТРС | Извор: banjaluka.net

Власти Унско-санског кантона и Града Бихаћа искористиле су ванредну ситуацију у БиХ која забрањује било каква јавна окупљања и протесте, те су "у тишини" изградиле мигрантски центар у српском селу Липа, на граници Бихаћа и Босанског Петровца иако су Срби мјесецима упозоравали да се то не смије догодити и да то неће бити дозвољено.

Оно што је посебно поражавајуће је чињеница да је тај мигрантски центар у српском селу Липа, изграђен неколико десетина метара од српске православне цркве у том селу.

Власти тог кантона и Бихаћа су се оглушиле о апеле Срба и почеле прије мјесец дана градити овај центар за мигранте, у којем ће бити 13 шатора опремљених гријањем и у којем ће бити доведени сви мигранти који се налазе у Бихаћу, што ће свакако зауставити повратак Срба у ове крајеве, те узнемирити оне који су се већ вратили и који живе у близини.

С. Ј. М. | 15. април 2020.

Председник Механизма Кармел Ађијус одбија мишљења држава у чијим затворима осуђеници служе казне

ПРЕДСЕДНИК Механизма у Хагу Кармел Ађијус почео је да ствара нову судску праксу одбијањем пуштања српских осуђеника на слободу након две трећине издржане казне, игноришући притом мишљења о рехабилитацији држава у чијим затворима бораве. Иако су поједини на робији и по две деценије, превремени излазак из ћелија он условљава понижавајућим захтевом - да јавно признају кривицу.

Ађијус је тако почетком марта одбио да на превремену слободу пусти Радослава Брђанина, бившег шефа Кризног штаба Аутономне Регије Крајина, осуђеног на 30 година затвора, који је утамничен пуну 21 годину. Овај захтев је образложио тезом да Брђанин није јасно и гласно показао да је успешно рехабилитован у затвору, као и да је тежина његових злочина препрека пуштању на слободу, иако је издржао две трећине казне.

РСЕ | 01.04.20 | Ива Мартиновић

Из Међународног резидуалног механизма за кривичне судове (наследник Хашког трибунала) за Радио Слободна Европа (РСЕ) је саопштено да је једном затворенику у низоземском затвору у Схевенингену 18. марта дијагностификована зараза корона вирусом, али да није реч о приворенику под ингеренцијом Механизма у притворској јединици Уједнињених нација (УН), која је смештена у засебном крилу затвора.

"Тај пацијент такођер није био ни у каквом контакту са притвореницима који се тренутно налазе у притворској јединици УН-а у Хагу. Механизам предузима све могуће мјере да заштити притворенике од могућности да буду изложени зарази", саопштила је за РСЕ портпаролка Механизма Хелена Иглстон.

Зашто подаци не показују цијелу слику?

Дневна компилација случајева заражених корона вирусом које објављује Универзитет Џон Хопкинс је најкомплетнија на свијету, али се ослања на информације које достављају владе појединих држава.

Сриједа, 18.03.2020 | Срна | SrpskaCafe.com

Директор Меморијалног центра “Поточари” Емир Суљагић одбио је да податке о околностима страдања жртава сахрањених у Поточарима достави Независној међународној комисији за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду од 1992. до 1995. године.

Захтјев за уступање информација Суљагићу је упутио директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић.

Он је у захтјеву навео да је од њега такве податке тражио предсједник Независне међународне комисије Гидеон Грајф.

Којић је само кратко рекао за Глас Српске да још званично није добио никакав одговор, због чега не жели ништа да коментарише, иако је видио да је Суљагић у појединим медијима већ најавио да неће доставити податке.

08. март 2020 | Вечерње новости | пише Радован Караџић

Некадашњи председник РС Радован Караџић о односима у БиХ: Мржња није патриотска обавеза, већ доказ велике инфериорности. Хрвати и "Караџићеви Срби" сарађивали су током сукоба на хуманим пословима, али никад на штету муслимана

Ја сам пре рата, на Изетбеговићеву молбу, престао да говорим о "хришћанској већини у БиХ, коју СДА жели да потчини". То сам говорио да би Европљанима био јаснији апсурд, али ту није било никакве хришћанске солидарности. Привидни, па и стварни бољи односи почивали су искључиво на разуму, комплементарности и схватљивости хрватских тежњи у БиХ. Ни Срби, ни Хрвати, нису пледирали на доминацију над другима у унитаризованој и централизованој БиХ. То је било, и остало, опредељење СДА, до данашњих дана.

18/02/2020 |  Извор: РТРС

Опструкцију повратка Срба у Федерацију врше сви нивои власти и у свим сегментима живота ове популације, тврде у Одбору за заштиту права Срба у овом ентитету.

Реагајући на јучерашње изјаве представника бошњачких странака у Народној скупштини, наводе да статистика показује да се од пола милиона предратних житеља српске националности у Федерацију вратило тек 56.000.

Статистички подаци говоре једно, а бошњачки посланици у НС РС друго. Преман њиховим тврдњама, у Тузли је 1991. године живјело 23,3 одсто Срба, или нешто више од 20.000.

04/02/2020 |  РТРС | Извор: СРНА

Сутра се навршава 26 година од масакра на сарајевској пијаци Маркале, за шта су окривљени припадници Војске Републике Српске, иако је утврђено да не постоје докази да су пројектили испаљени са српских положаја.

У случају експлозије на Маркалама, ријеч је о два одвојена напада на ову сарајевску пијацу у којима је живот изгубило више од стотину цивила.

Први напад догодио се 5. фебруара 1994. године када је од експлозије наводно само једне минобацачке гранате погинуло 68, а рањена 144 грађана.

Напад је поновљен годину и по дана касније, када је убијено 37, а повријеђено 90 цивила, а послужио је као покриће за масовне нападе авијације НАТО-а на Републику Српску.

Аутор: Младен Кременовић | петак, 17.01.2020 | Политика

Сарајевски медији наводе да је ирански генерал припремао терористичке нападе и у БиХ, Џаферовић негира да се деведесетих састајао са вођом гарде „Кудс”

Бањалука – После убиства иранског генерала Касема Сулејманија, ког су ликвидирале америчке снаге, појавиле су се информације и дилеме о ангажману озлоглашеног Иранца за време ратних сукоба у БиХ, као и о његовим евентуалним везама са бошњачким политичарима.

Сарајевски медији пренели су делове предлога резолуције која се нашла у америчком Конгресу, у којој су, како су навели, откривени застрашујући детаљи да је Сулејмани припремао терористичке нападе и у БиХ. Упоредо с тим, Радио-телевизија РС преноси писање српских медија да се Сулејмани за време рата сусретао са Шефиком Џаферовићем, који је у то време био надлежан за ресор државне безбедности у Зеници. Актуелни бошњачки члан Председништва БиХ такве је наводе одбацио и за све оптужио – српску тајну службу.