Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Пише: Александар Павић  

понедељак, 18. јануар 2010.

 

Каква је то „резолуција о Сребреници“, где тачно пише да је то „наша обавеза“ и како тачно та „обавезна“ резолуција треба да гласи, председник Србије Борис Тадић у својим обраћањима на ту тему још није изричито рекао. Злослутна су, међутим, бар два наговештаја: 1) Тадић је изабрао Телевизију Републике Српске да своју намеру саопшти целокупној српској јавности, и то дан после Св. Архиђакона Стефана, славе Републике Српске и 2) следећег дана, на ударном Другом дневнику РТС, док је спикер говорио о страначким реакцијама на Тадићеву најаву, иза њега је стајао велики број, „8372...“.

 

Пише: Љубиша Ристић

 

На сајту Хашког трибунала (www.icty.org ) постоји рубрика „Глас жртава“ и у њој сведочење младића (заштитног судског имена „сведок О“) који прича како је преживео сребреничко  стрељање.

Завршавајући свој исказ на суђењу генералу Крстићу он изговара ове речи:

„Из свега онога што сам причао и што сам видио, могао сам закључити да је то било врло организовано, систематско убијање и мислим да организатори тога не заслужују да буду на слободи, а ако бих имао право и храбрости у име свих невиних, у име свих жртава, ја бих опростио оним непосредним егзекуторима, јер они су заведени. Толико.“ (сведок О, подвукао Љ.Р.)

 

Пише: Љубиша Ристић

 

Према писању сарајевског листа „Дневни аваз“ од 21.09.2009.године (текст: „Парламент БиХ: За негирање геноцида до пет година затвора“) у Парламенту БиХ су предложене измене Кривичног закона БиХ после којих ће „негирање, умањивање или одобравање холокауста, геноцида и злочина против човјечности сматрати кривичним дјелом за који ће се изрицати казна затвора у трајању од шест мјесеци до пет година“.

Овим изменама се такође предвиђа казна и за онога ко „дистрибуира или на други начин учини доступним јавности информације или писани материјал којим се пориче, умањује или одобрава злочин холокауста, геноцида или злочин против човјечности, утврђене од домаћег или међународног суда“.

 

(Објављено на сајту Двери српских: 10. 4. 2009)

 

Босна и Херцеговина је окупирана држава. Високи представник, са својим царским овлашћењима, драстично кажњава непокорне. Српске новине би већ биле забрањене или кажњене. Али, муслиманским новинама окупатор допушта моделовање експлозивног стања. Зашто? Одговор је јасан: само због тренутка када ће колективитет босанских муслимана бити употребљен, пре свега као свирепи извршилац злочина над својим комшијама православне вере, онога дана кад евроатлански Запад крене у ратни поход на православни Исток.

 

 

Љубиша Ристић

 

Да ли су Срби страдали ?

 

(Објављено на сајту Двери српских: 8. 4. 2009)

 

Локална телевизија је директно преносила злочин. Ти снимци још постоје и
може их свако видети. Горели су камиони. Горели су живи људи, горела су
тела тек убијених. Коментатори преноса су уживали. Куљао је густи црни
дим пресецан пламеном. Онда су рекли, двојица коментатора, Златко Дукић
и Марко Дивковић, тачно у 19 сати и 35 минута, у директном преносу: -
`ладно пиво немамо, а тако би добродошло … - уз овај ватромет … - па да
се охладимо …
 

Група Бошњака напала и тешко повредила аутора књиге „Планирани хаос” у којој је, поред осталог, описао убијање Срба у Сребреници и међубошњачке обрачуне и ликвидације

Бањалука, 27. априла – Ибрана Мустафића, аутора књиге „Планирани хаос”, у којој је, поред осталог, описао како су Насер Орић и његове присталице убијали Србе у Сребреници и међусобним ликвидацијама Бошњака, прексиноћ је напала и тешко повредила група Бошњака. Мустафић је нападнут у центру града, и прва медицинска помоћ му је указана у сребреничком дому здравља, а јуче је прегледан у сарајевском Центру ургентне медицине где су лекари констатовали озбиљне повреде главе, грди и колена.

О нападу, у којем је неколико удараца добио и Ћамил Дураковић с којим је био у друштву, Мустафић је данас, у телефонском разговору, нашем листу рекао: „Да нисам нападнут у центру града, пред много људи, и да у близини није била полиција, можда не бих извукао живу главу. Уверен сам да је напад на мене организован и да су нападачи плаћени за обављање свог прљавог посла. Нападнут сам због истине изнесене у књизи 'Планирани хаос', која, очигледно, није по вољи многима.”

Миливоје Иванишевић

 

 

Покушај исламизације Босне и Херцеговине*

Веома се често, кад је реч о не тако давно минулом оружаном сукобу у Босни и Херцеговини, износе бројна, различита, пa и противречна, обележја, карактеристике или дефиниције, тог за све учеснике трагичног догађаја. По једним теоретичарима, политичарима и војницима, у сваком случају и учесницима, то је био класичан грађански рат, по другим братоубилачки, по трећим само и чисто одбрамбени, за неке од учесника ослободилачки, а за оне друге учеснике агресорски. На основу таквих опредељења праве се и разне комбинације и укрштања наведених термина и дефиниција. И свако образложење понуђене оцене, бар на први поглед, звучи логично и неспорно. Највише зависи од тога ко саопштава своје виђење и ко даје оцену и дефиницију. Свака од сукобљених страна, бар по властитом мишљењу и својим доказима, водила је праведан рат. Али, није реткост ни да се говори и о давно започетом и недовршеном верском рату између три доминантне конфесије. Да ли ту компоненту могу, и у коликој мери, да потврде протекла збивања у раздобљу 1992-1995. година? Одговор и доказе тек треба тражити у интердисциплинарним научним истраживањима до којих ће у наредним деценијама неминовно доћи.