НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
КУАЛА ЛУМПУР – Ахмад Камил бин Џафар, бивши генерални секретар Министарства спољних послова Малезије, у својим мемоарима признао да су ратни председник БиХ Алија Изетбеговић и тадашњи високи функционер Харис Силајџић тражили од Малезије помоћ у наоружавању муслимана током протеклом рата у БиХ и да је та држава кршила ембарго УН да би им помогла.
Помоћ коју је БиХ добила од Малезије, али и других земаља контакт групе, била је од суштинског значаја за тадашњу армију РБиХ да се коначно супротстави Србима, а Џафар је уверен да је то муслиманској страни дало бар минималне могућности да изгради своју позицију у преговорима који су на крају довели до мирног решења.
ВУКОСАВЉЕ, 7. МАЈА /СРНА/ - У Вукосављу и у селу Нови Град код Оџака сутра ће бити обиљежена 21 година од страдања српског народа у оџачким логорима током протеклог рата.
Општинске власти у Вукосављу примиће представнике жртава у 14.00 часова.
Полагање цвијећа планирано је у 14.30 часова код централног споменика страдалим оџачким Србима у Вукосављу, а потом ће у 15.30 часова у цркви Светог Петра и Павла у Новом Граду бити служен парастос за убијене логораше и страдале борце из овог краја.
У 16.00 часова цвијеће ће бити положено и код споменика у Новом Граду.
Шестог маја 1942. усташка полиција приредила је у Сарајеву Србима усташки ђурђевдански уранак: бесплатан превоз на теферич – у Јасеновац
На трамвајској а уједно и жељезничкој прузи поред Миљацке – на Обали од Башчаршије и „Градске вијећнице“ (послератне Библиотеке и Архива) па све до Електроцентрале – била је наиме постављена дуга композиција теретних вагона, за транспорт затвореника до Јасеновца. (Пошто су трамвајске шине биле исте ширине као и жељезничка ускотрачна пруга, воз из Брода могао ући у град, обићи га кругом од Башчаршије и онда се обалом поред Миљацке вратити у жељезничку станицу, па за Мостар, или натраг за Брод.)
Да бих издао доктора Караџића нудили су ми 2004. године празан папир на који је само требало да упишем суму коју пожелим, а онда да на другом парчету папира напишем имена родбине и пријатеља и земљу где бисмо сви били премештени. Саслушао сам их и одговорио да ме ништа од тога не занима. Рекао сам им, мада сам знао шта ме чека: "Све и да знам где је Радован никада га не бих издао, јер сам дисциплиновани војник свог народа, свог покрета и РС и такав ћу и завршити."
Један од најближих сарадника Радована Караџића, Милован Бјелица, изнео праву истуну о рату у Босни
Овако, у ексклузивном разговору за "Вести" прича Милован Бјелица, начелник општине Соколац, свакако један од најближих сарадника Радована Караџића, који је означаван и као "мозак" мреже скривања тада најтраженијег хашког бегунца.
Бјелица је недавно сведочио пред Трибуналом о догађајима у Соколцу, али и улози Српске демократске странке.
Ако се експерт Тужилаштва у извјештају позива на податке пописа становништва у Сарајеву `92-94 година, у вихору рата, а ја доказујем да тај попис никада није био и никада није објављен, онда можете мислити какав је тај извјештај. И на суду сам показао аргументовано да тог пописа нема - истиче професор Стево Пашалић.
БИЈЕЉИНА, 18. АПРИЛА /СРНА/ - Професор Стево Пашалић истиче да је Хашки трибунал "узбуркала" његова експертиза о томе да је на почетку рата из 109 општина у БиХ домове напустило два милиона људи, од којих чак 830.000 Срба, и да би овај документ, који је Трибунал прихватио као валидан, могао да представља прекретницу, али ће пресуде показати да ли се у том суду гледају чињенице или нешто друго.
Пашалић је током изношења исказа на суђењу некадашњем предсједнику Републике Српске Радовану Караџићу у Хагу побијао наводе експерата Тужилаштва, "јер су радили са дистанце и методолошки неприхватљиво".
Према његовим ријечима, докази Тужилаштва нису валидни и на климавим су ногама, нарочито када је ријеч о страдању цивила и војника. Пашалић тврди да се на основу критеријума које су хашки експерти узимали за експертизе добија крива историјска слика и погрешна статистика.
Тихомир НОВАКОВИЋ дипл. прав,
председник „СРБИ ЗА ПРАВДУ
И ДЕМОКРАТИЈУ“, Аустралија
Позивајући се на изјаве дате у медијима од стране неких водећих људи у држави о размишљању о евентуалном прихватању ултимативног захтева од стране Запада, а за недвосмислену и искључиву корист привремених и противуставних институција у Приштини, дозволите да Вам с тим у вези пренесемо отворено неслагање и јавно противљење српске дијаспоре Аустралије.
Српска дијаспора као интегрални део српског националног бића не сме, не може и неће се сложити ни са каквим и ни са чијим актом који ће значити директно и/или индиректно признавање само-проглашених институција лажне творевине тзв. Републике Косово (у даљем тексту ”РК”). Прихватање услова из Брисела би значило легитимизацију, НАТО бомбама, отете српске вековне територије. Једном својевољно предана територија (и/лии не дао Бог издана или продана, а тиме и народа који полаже вековно право на исту) је изгубљена заувек.
Сви смо свесни огромних и непринципијелиних притисака Запада да Србија прихвати ”реалност” на терену те да пусти КиМ да оде. Заварава се свако ко мисли да ће политиком попуштања и не дао Бог (на)пуштањем КиМ престати ултиматуми Србији и српском народу.
Погубном утицају осиромашеног уранијума изложено је 15 локација у Босни и Херцеговини. Срби из Хаџића четири пута више умиру од рака у односу на остале становнике. Нико се у БиХ озбиљно не бави овим феноменом.
Контаминирано подручје око Сарајева
Послије реинтеграције територија у БиХ је око 5.000 Срба из Хаџића преселило у Братунац. Тек када су у необично великом броју почели умирати од рака, схватили су да нешто није у реду. Како се нико није бавио истраживањима, Хаџићани су сами водили евиденцију о смртности међу популацијом која се доселила у Братунац, у коју се убраја и један број оних који су дошли из Зенице.
„Мислим да је близу 800 људи овдје умрло од рака и то на основу наших евиденција које смо добијали од домова здравља, цркве и свештеника, јер свештеник у матични картон умрлих уноси од чега је ко умро“, каже Видо Бандука, помоћник начелника Општине Братунац и бивши становник Хаџића.
Хашки трибунал оптужио је данас за непоштовање суда генерала у пензији Војске Републике Српске Радислава Крстића зато што је два пута одбио да свједочи у одбрани свог некадашњег врховног команданта Радована Караџића, уз образложење да му нарушено здравље то не дозовљава.
Изјашањавање о кривици генерала Крстића заказано је за 4. април. За непоштовање суда, ако буде осуђен, Крстић би по правилима Трибунала, могао бити осуђен на казну до седам година затвора, на глобу до 100.000 евра или на обје.
Генерала Крстића (64) који је за вријеме рата у БиХ био командант Дринског корпуса ВРС, Трибунал је 2004. правоснажно осудио на 35 година затвора због помагања и подржавања геноцида у Сребреници.
Актуелно
