ДОБОЈ, 5. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Ветерани Републике Српске позвали су данас политичке представнике српског народа у институцијама БиХ да прекину све разговоре и раскину све потписане споразуме са представницима других конститутивних народа, док не буде ријешено питање паритета у процесуирању ратних злочина над сва три народа и свим грађанима БиХ.
Из овог удружења позивају политичаре који представљају и који би требало да представљају српски народ у институцијама БиХ да, након данашње "заједничке акције хапшења Срба са обје стране ријеке Дрине, коначно упореде број покренутих судских процеса пред Хашким трибуналом и Судом БиХ".
"Лако ћете уочити да сте нас, своје сународнике, потпуно препустили прогону и тамничењу, а наше потомке за сва времена етикетирали као дјецу ратних злочинаца", саопштено је из Информативне службе Ветерана Републике Српске.
Истичући да не споре ниједан злочин, па ни злочин у Штрпцима, Ветерани Републике Српске питају политичке представнике српског народа у институцијама БиХ да ли су само Срби убијали.
БАЊАЛУКА, 3. НОВЕМБРА /СРНА/ - Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић сматра да би надлежне институције у БиХ - Тужилаштво БиХ, Управи одбор Института за нестале БиХ и Међународна комисија за нестала лица /ИЦМП/ морали да реагују на фалсификоване податке о убијеним Србима у БиХ које износи Амор Машовић.
"Умањивање броја убијених Срба, које износи Амор Машовић, је у функцији политике Федерације БиХ да се што више злочина припише Србима. На тај начин они покушавају доказати да су Бошњаци искључиво жртве рата у БиХ, због чега треба мијењати Дејтонски споразум како би они остварили доминатну политичку, територијалну и сваку другу улогу у БиХ", рекао је Митровић Срни.
Он је подсјетио да је Машовић, као члан Федералне комисије за нестала лица, прије почетка рада Института за нестала лица БиХ имао непотпун мандат да оспорава било шта о несталим Србима у БиХ.
БАЊАЛУКА, 25. ОКТОБРА /СРНА/ - Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и несталих лица Милорад Којић изјавио је Срни да је Сарајево велика гробница Срба и да су многа тијела српских жртава измјештана на различите локације, што није било могуће радити без знања сарајевских политичких структура.
"То је организовано измијештање тијела страдалих Срба и сада сигурно поједина лица која у Сарајеву обављају одговорне функције могу дати одговоре гдје су српска тијела пренесена", рекао је Којић.
Он каже да је крајње вријеме да и бошњачки политичари у Сарајеву прихвате чињеницу да је тај град био мјесто гдје су чињени страшни злочини над српским цивилима и да би за те злочине требали бити процесуирани њихови налогодавци.
СРЕБРЕНИЦА, 16. ОКТОБРА /СРНА/ - Стручни тим Института за тражење несталих БиХ већ други пут ове године прекопава терен у селу Јасенова код Сребренице, тражећи посмртне остатке несталих Бошњака који су наводно пренесени из гробнице у Глогови код Братунца.
Члана тима за тражење несталих Садик Селимовић каже да су до сада радили на три локалитета у овом селу и да нису ништа открили.
"Већ четврти дан радимо и прекопавамо четврту локацију. Радићемо док не обавимо детаљну претрагу терена", рекао је Селимовић и додао да радове прате представници Међународне комисије за тражење несталих, која је Институту дала податке да се у Јасенови налазе бошњачки посмртни остаци.
Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Братунац Радојка Филиповић рекла је Срни да треба радити да се сви нестали пронађу и достојно сахране.
Ипак, Филиповићева пита како има новаца да се више пута копа на различитим мјестима у истом селу и траже посмртни остаци Бошњака који се ту наводно налазе, а за тражење несталих Срба у Институту годинама тврде да нема средстава.
Позивамо вас на промоцију романа Миленка Аврамовића „Мајка“
у понедељак, 29. септембра 2014, у 19.00, сала амфитеатра СПЕНС
говоре: Генерал Мићо Грубор,
Миливоје Иванишевић, сенатор РС
Дарко Младић,
Миленко Аврамовић, аутор
Петар Мишовић, народни гуслар
Ранка Срдић Милић, српска пјесникиња
организатор: Библиотека „Шатор.слово“, Нови Сад
Кантонални суд у Сарајеву осудио је шест бивших припадника Министарства унутрашњих послова Унско-санског кантона (УСК) на укупно 31 годину и осам месеци затвора због убиства Србина Цвијана Радића у јануару 1997. године.
Асмир Бакрач осуђен је на осам година, Халид Велагић на седам, Фуад Попрженовић, Ејуб Икић и Изет Шахиновић на по пет, а Хусеин Кунић на годину и осам месеци затвора.
Федерални медији јављају да је један од адвоката Илијаз Миџић најавио да ће одбрана осуђених уложити жалбу и да ће се до изјашњења Врховног суда Федерације БиХ, односно правоснажности пресуде, они бранити са слободе.
БАЊАЛУКА, 31. ЈУЛА /СРНА/ - Истражиоци Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица пронашли су на три локације на Озрену посмртне остатке лица за које се претпоставља да су припадници Војске Републике Српске, изјавио је Срни предсједник Организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Српске Недељко Митровић.
"Тужилаштво БиХ обавијештено је о пронађеним посмртним остацима, због чега од њега захтијевамо да у року 15 дана изда налог за њихову ексхумацију", рекао је Митровић.
Он је навео да ће породице погинулих из Републике Српске пратити да ли ће Тужилаштво БиХ покренути налог за ексхумацију.
У Трнову је данас обиљежен Дан страдања Срба из ове општине.
Први напад на Трново догодио се на данашњи дан 1992. године а током рата у Трнову је убијено 157 војника и 124 цивила, жена, дјеце и стараца. До данас нису пронађена тијела 11 цивила настрадалих у протеклом рату на подручју Трнова.
По броју становника и броју убијених Трново је општина која је највише страдала у протеклом рату. Осим 157 војника који су погинули бранећи кућна огњишта убијена су и 124 цивила. Међу њима је највише стараца, који нису могли побјећи пред непријатељским хордама и поклани су у кућама,а страдало је и на десетина жена и дјеце који су покушавали да се преко Рогоја пробију до Калиновика.
Најмлађе звјерски убијено дијете имало је само 15 мјесеци. На данашњи дан Горан Тимотије изгубио је ујака, а двије године касније погинуо му је и отац. Он је на почетку рата имао 4 године и на срећу не сјећа се ставичног покоља српског збијега у којем је био са мајком.