Четвртак, 29 јун 2017 |
29/06/2017 | 15:26 ⇒ 18:05 | РТРС
Тим истражитеља Тужилаштва БиХ завршио је истрагу на локалитету Мајкића мајдан у селу Бенаковац у Босанској Крупи.
Мјештани су прије мјесец дана пронашли остатке људских костију приликом насипања пута. Накнадно би требало да буде утврђено да ли је ријеч о припадницима Војске Републике Српске или цивилима из Јасенице које су у септембру 1995. године побили припадници Петог корпуса тзв. Армије Р БиХ.
- Како сам почео купити овај пијесак наишао сам на кости. Знам одакле је из Мајкића мајдана горе вожен - рекао је Милан Баибић из Јасенице.
|
Детаљније...
|
|
Уторак, 27 јун 2017 |
О. МАТАВУЉ | 27. јун 2017. 11:31 > 20:19 | Вечерње новости
Апелациони суд у Хагу одлучио да потврди првостепену пресуду из 2014. године. Пресуда је изречена по тужби удружења "Мајке енклава Сребреница и Жепа"
АПЕЛАЦИОНИ суд у Хагу потврдио је пресуду по којој је Холандија делимично одговорна за смрт 300 Бошњака који су 1995. године протерани из УН базе у Поточарима, а која је била под контролом холандског батаљона када је Сребреницу заузела Војска Републике Српске.
Суд је утврдио да је Холандија 30 одсто крива за смрт 300 Бошњака јер, наводи се, није сигурно да би они преживели да су остали у бази. У пресуди се наводи да је држава Холандија дужна да исплати 30 одсто одштете породицама жртава, а тачан износ ће накнадно бити одређен.
|
Детаљније...
|
|
Понедељак, 19 јун 2017 |
18/06/2017 | 10:07 ⇒ 12:10 | РТРС | Срна
Пензионисани италијански НАТО генерал и војни дипломата Бјађо ди Грација рекао је да сумња у званичне интерпретације догађаја на Маркалама, према којој су ту сарајевску пијацу гранатирали Срби, као и да су у Рачку Срби масакрирали Албанце.
Ди Грација, који је спровео истрагу о гранатирању Маркала, истакао је да сумња да би Срби гађали пијацу удаљену неколико корака од православне цркве.
Он је за београдску "Политику" рекао да је извјештај о томе послао Команди посматрачке мисије Европске заједнице, али да нису били заинтересовани и ништа се није десило.
|
Детаљније...
|
|
Среда, 17 мај 2017 |
БАЊАЛУКА, 16. МАЈА /СРНА/ - На подручју Бихаћа на локалитету Православног гробља Гата данас су ексхумирани посмртни остаци три жртве из протеклог рата за које се претпоставља да су припадници Војске Републике Српске, изјавила је Срни портпарол Института за нестала лица БиХ Лејла Ченгић.
"Ексхумирана су два комплетна и један некомплетан људски скелет", навела је Ченгићева.
Она је рекла да су након ексхумације посмртни остаци превезени у градско гробље у Бањалуци, гдје ће бити извршена судско-едицинска и криминалистичка обрада, те узети коштани узорци за ДНК анализу како би се утврдио идентитет пронађених лица.
|
Детаљније...
|
|
Среда, 12 април 2017 |
11.04.2017 22:35 | Срна | Глас Српске
Београд - У Београду је вечерас премијерно приказан документарно-играни филм режисера Драгана Елчића под насловом "Радован-Повик иза зидова тамнице" који представља ексклузивну причу о првом предсједнику Републике Српске Радовану Караџићу.
Филм, приказан у Центру "Сава", представља лична исповијест иза зидова тамнице у тренуцима пресуде на 40 година затвора, али и прича о Караџићевом скривању, начину хапшења и његовом изручењу Хашком трибуналу.
Елчић је рекао да му је циљ био да у 90 минута одведе сваког гледаоца понаособ "на кафу код Караџића у Хаг" да би боље упознао првог предсједника Српске и да би, након гледања филма, у његовој ципели остао камичак који ће га жуљати и натјерати да донесе свој суд о једном времену.
|
Детаљније...
|
|
Четвртак, 16 март 2017 |
РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ
11000 Београд, Змај Јовина 15
Тел. 063/495-051,
Ова адреса је заштићена од робота. Потребан вам је JAVA скрипт да би сте је видели.
Бр. 36/17 – 14. III - 7525 (2017)
ДЕЛЕГАЦИЈА ЕУ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Авенија 19а, Владимира Поповића 40/V
Нови Београд: Teл: +381.11.3083200
Факс: +381.11.3083201
E-mail:
Ова адреса је заштићена од робота. Потребан вам је JAVA скрипт да би сте је видели.
ТУЖБА ПРОТИВ ХРВАТСКЕ У АМЕРИЦИ
Поштовани представници Европске уније у Републици Србији, молим Вас, у име 800.000 прогнаних Срба из Републике Српске Крајине и Хрватске - од 1990. до 1995. године и у име истине о хрватским злочинима геноцида у Другом светском рату, кад је хрватска војска убила више од милион Срба и десетине хиљада Јевреја и Рома, да узмете у обзир да је реч о истини о оба ова хрватска злочина геноцида, како је то изложила група српских тужитеља из Републике Српске Крајине и Хрватске, а тужбу из суда у Чикагу је предао амбасадора САД у Загребу - председници Хрватске, Колинди Грабар Китаровић. Значи, судско тужилаштво из Чикага, у Сједињеним Америчким Државамаје поднело захтев да Република Хрватска испалти ратну одштету Србима, Ромима и Јеврејима, јер ратни злочини, по међународном праву, не застаревају.
|
Детаљније...
|
|
Понедељак, 06 март 2017 |
То су биле речи професора Миливоја Иванишевића на јучерашњем представљању његове књиге „Геноцид над Србима у Сарајеву 1992-1995“ у Прес центру у улуци Кнеза Михаила бр. 6 у Београду.
Професор Иванишевић је један од утеменитеља истраживачког рада о геноциду над Србима `90-тих годона, који је без неке нарочите помоћи држава сакупио и штампао историјску грађу, која би свакако требала да се нађе на часовима историје.
Поред професора Иванишевића говорио је и Мирослав Лучић, начелник Српског Сарајева, које сада еUро uнијаti зову Источно (прим. аутора). Говорећи о 7.019 жртава нагласио је да нико од 40.000 Срба који су у то време живели у Сарајеву није прошао бар неку од тортура у неком од 123 логора тадашњег режима. 3.567 некажњених злочинаца који и данас живе придружују се свом некажњеном yсташком пријатељу.
|
Детаљније...
|
|
Петак, 03 март 2017 |
02.03.2017 11:53 | Горан Маунага
Сарајево - Суд и Тужилаштво БиХ годинама избјегавају спровођење одлуке Европског суда за људска права и предмете ратних злочина у којима су процесуирани Срби не воде по Кривичном закону СФРЈ, док то истовремено чине у случајевима у којима се суди Бошњацима.
Европски суд за људска права донио је 18. јула 2013. године одлуку према којој Суд БиХ не може ретроактивно примјењивати Кривични закон БиХ из 2003. године и да мора судити на основу Кривичног закона СФРЈ, који је важио у вријеме када је почињен ратни злочин.
Суд БиХ је, међутим, наставио да Србе осуђује за злочин против човјечности, иако то кривично дјело није предвиђено Кривичним законом СФРЈ, већ само Кривичним законом БиХ. Због тога Срби добијају и много веће казне од Бошњака, јер је то један од најтежих облика ратних злочина. С друге стране, ниједан Бошњак није оптужен ни осуђен за злочин против човјечности. Поред тога предмети у којима су ратни злочин починили Бошњаци завршили су углавном на нижим судским инстанцама које им суде по блажем Кривичном закону СФРЈ.
|
Детаљније...
|
|
|