Институт за истраживање српских страдања у XX веку

САРАЈЕВО, 18. ЈУЛА /СРНА/ - На суђењу оптуженима за злочине над српским цивилима у илијашком селу Чемерно у јуну 1992. године данас је пред Судом БиХ прочитан исказ преминулог Аћима Буњевца који је истакао да је 10. јуна у раним јутарњим часовима чуо прве пуцње из правца Корита и да је отишао у склониште, а да је изашавши из њега видио масу мртвих мјештана.

Буњевац је у исказу навео да је из мјеста Дебела Међа у општини Вареш због безбједносних разлога са породицом отишао код Милинка Трифковића на Чемерно. Он је додао да је чуо да је његов рођак Перо Буњевац, који је живио на Округлици, нестао, што је био још један разлог да оде на Чемерно.

"На Чемерну је тада било око 50 становника. Они су се самоорганизовали јер су очекивали напад муслиманских снага који су били у окружењу. Постојале су сеоске страже, а мали број људи је имао оружје", навео је Буњевац у исказу који је дао 27. јуна 2006. у Полицијској станици Прњавор, а данас прочитао тужилац Владимир Симовић.

11/07/2019 | РТРС

Наставља се пракса драстичног мијењања исказа у корист оптужених за злочин над српским цивилима у илијашком селу Чемерно, јуна 1992. године. У наставку суђења 12-орици команданата и припадника Територијалне одбране и полиције тзв. републике БиХ, свједок Халид Спахић одбацио је мјере заштите и потпуно промијенио исказ у односу на онај који је дао у истражном постпуку.

Као и прије мјесец и по Ахмед Спахић, тако је данас и Халид Спахић, раније заштићени свједок Д, одлучио да одбаци мјере заштите. С њиховим укидањем, напрасно је добио и потпуну амнезију. Истрајавајући да је био припадник резервног састава полиције, а не чете Територијалне одбране села Корита, као што је наведено у истражном исказу, Спахић је негирао сазнања о чети, а на имена, такође раније наведена у изјави, углавном одговарао са “"не могу се сјетити".

20/06/2019 | РТРС

У Суду БиХ настављено је суђење командантима и припадницима Територијалне одбране и Полиције тзв. Републике БиХ, због ратног злочина у селу Чемерно, код Илијаша.

Њих 12 оптужени су да су, у удруженом злочиначком подухвату за само неколико часова 10. јуна 92-ге, убили више од 30 Срба, а имовину у селу спалили и уништили.

Свједочења сродника и познаника убијених, који су након покоља по селу скупљали тијела и сахрањивали, поново је остало у сјени непримјерених наступа адвоката оптужених.

23/05/2019 | РТРС

У наставку суђења оптуженим командантима и припадницима Територијалне одбране и полиције тзв. Републике БиХ, због злочина над Србима у Илијашком селу Чемерно, у јуна 1992. године, учесник напада Ахмед Спахић, у корист оптужених, значајно је промијенио исказ који је дао у истражном поступку. За раније наводе којима је оптужене теретио, тврдио је да су изнуђени, након чега су адвокати затражили изузеће поступајућег тужиоца.

Судски предмет "Чемерно" све више личи на фарсу, а све мање на озбиљну правничку борбу аргументима. До јутрошњег уласка у судницу био је свједок "Б" са мјерама заштите. А онда "напрасно" одлучио да заштиту "одбаци". Не страхује за своју и безбједност породице од оптужених, добрих познаника. Међу њима и рођака Спахића. А управо страх је као разлог за заштиту, наведен у исказу из септембра 2017. године који је тада Ахмед, као вјеродостојан, потписао. Свој потпис у судници је потврдио. Но каже, како документ, прије потписивања, није прочитао.

25/04/2019 | РТРС | СРНА

У наставку суђења оптуженима за злочине над српским цивилима у илијашком селу Чемерно 1992. године, у предмету "Џемал Хаџић и остали", заштићени свједок "Г" данас је рекао да је у нападу на то село учествовао велики број људи, међу којима је видио и оптуженог Енеса Дурака, те да је чуо пуцњаву и видио да на путу лежи мртва старија жена.

Свједок "Г" је, када му је предочена његова ранија изјава - да је циљ акције био чишћење околних села, рекао да је можда то изјавио, али да се не сјећа.

Он је испричао да је 9. јуна 1992. године у мјесто Корита дошао велики број људи, међу којима је био и Дурак, те да је ту први пут чуо да је дошла војска из Какња с циљем да крену на село Чемерно, гдје су распоређене хаубице.