Институт за истраживање српских страдања у XX веку

08.09.2016 | BIRN | Justice Report
Свједокиња Државног тужилаштва је рекла да је виђала оптужене Ибру Меркеза, Предрага Богунића и Ешефа Хурића у просторијама Министарства унутрашњих послова (МУП) у Горажду.

Судско вијеће је на почетку рочишта казало да свједокиња није тражила мјере заштите, али да не жели да се њено име објављује у јавности.

Свједокиња је испричала како ју је војска заједно са осталим мјештанима села Бучје (опћина Горажде), 15. јула 1992. године, одвела на Требешко брдо, гдје су били седам дана и гдје су се дешавале “разне тортуре”. Навела је како је једна група пуштена, а друга од преко 30 особа, у којој је била и она, је спроведена у зграду полиције у Горажду.

Према ријечима свједокиње, ту су били смјештени у три ћелије, у којима су били “катастрофални услови”. Додала је да су накнадно добили лонац да врше нужду у ћошку, да су имали јако лошу исхрану и губили на тежини, те да су се чак појавиле и вашке. Свједокиња је навела и да се једна особа покушала убити, те да су неки Бучјани и умрли.

САРАЈЕВО, 29. АВГУСТА /СРНА/ - На суђењу бившем команданту Прве вишеградске бригаде такозване Армије БиХ /АБиХ/ Ахмету Сејдићу за нечовјечно поступање према српским цивилима на подручју општина Рудо, Вишеград и Горажде, свједок Тужилаштва БиХ Хамед Ришљанин рекао је да није имао информацију да становништво села Бучје у општини Горажде представља безбједносну опасност.

Према оптужници, Сејдић је злочин починио у периоду од јула 1992. до фебруара 1993. године и на терет му је стављено да није спријечио или казнио подређена лица у наношењу озљеда и других патњи цивилима и ратним заробљеницима, као и у пљачкању имовине.

Ришљанин, који је почетком рата био командант Територијалне одбране /ТО/ Горажде, рекао је да је присуствовао састанцима Кризног штаба, који је 5. и 6. јула 1992. године донио одлуку о разоружавању цивила Бучја.

На питање Тужилаштва да ли је имао информацију да цивили Бучја представљају безбједносну пријетњу, одговорио је негативно, нагласивши да се и не сјећа да је био напад из правца Бучја.

28.03.2016 19:26 | Срна

Сарајево - Суђење Ахмету Сејдићу, бившем команданту Прве вишеградске бригаде такозване Армије БиХ за злочин над српским цивилима и ратним заробљеницима на подручју општина Рудо, Вишеград и Горажде, почеће 18. априла.

Према оптужници, Сејдић је наредио и учинио нечовјечно поступање према цивилима српске националности и ратним заробљеницима, припадницима Војске Републике Српске /ВРС/ на подручју ове три општине.

Сејдић је, како се наводи у оптужници, злочин починио од јула 1992. до фебруара 1993. године. На терет му је стављено и да није спријечио или казнио подређена лица у наношењу повреда и других патњи цивилима и ратним заробљеницима, као и у пљачкању имовине.

Тужилаштво БиХ је за доказивање кривице Ахмета Сејдића планирало да саслуша 51 свједока. Према процјени Тужилаштва, за доказни поступак потребно је 30 рочишта.

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 10. МАРТА /СРНА/ - Вјештак графолог Исмет Катана потврдио је у Окружном суду у Источном Сарајеву да се на документу о преузимању заробљених Срба на Троврху из Полицијске станице у Горажду 1992. године налазе потписи четворице оптужених за учешће у њиховом убиству.

Некадашње припаднике такозване Армије БиХ Мухамеда Аџема, Омера Угљешу, Сенада Халиловића и Суљу Каркељу, Окружно тужилаштво у Источном Сарајеву терети за учешће у убиствима ратних заробљеника Бошка и Ђоке Ласице, Његоша Ћехе, Које Вуковића, Бранислава и Будимира Тодоровића, Тиослава Радовића и Ратомира Клачара.

Они су заробљени у августу 1992. године на брду Троврх код Горажда, одведени у горажданску полицијску станицу, гдје су и убијени.

САРАЈЕВО, 25. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Почетак суђења Ибри Меркезу, Предрагу Богунићу и Ешефу Хурићу за ратни злочин почињен над српским цивилима у Горажду заказан је за 24. март пред Судом БиХ.

На статусној конференцији тужилац Маријана Чобовић није прецизирала колико ће позвати свједока, али је рекла да јој је за извођење доказа потребно 85 радних часова, преноси Бирн.

Одбрана оптужених план извођења доказа изнијеће након што Тужилаштво БиХ заврши доказни поступак.

Меркез, Богунић и Хурић оптужени су да су на подручју Горажда у периоду од јула 1992. до друге половине фебруара 1993. наредили и учествовали у убиствима и затварањима више од 100 српских цивила старосне доби од седам до 70 година.

Суд БиХ потврдио је 11. јануара оптужницу која Меркеза, Богунића и Хурића терети за ратни злочин над српским цивилима у Горажду током 1992. и 1993. године.