Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Страхиња Живак je рођен 1932. у Брђанима код Коњица. Прије Отаџбинског рата радио је као дипломирани ПТТ инжењер и био дописник „Вечерњих новости“ из Београда.
 
У рату 1991-1995. остао без потомства: муслимани и Хрвати заробили су и ликвидирали његове синове Слободана и Велимира. Страхињу су из болнице у Сарајеву одвели у логор и зверски мучили. Осуђен је на 15. година затвора, а пуштен на слободу по окончању рата посебним указом А. Изетбеговића. Његова мајка Босиљка преминула у очајању од зле породичне судбине.

Послије изласка из логора С. Живак је радио као као директор НИП „Јавност“ на Палама.

Свој очински и људски бол покушао је да утоли сведочењем, у борби против овоземаљске силе и неправде.