|
|
УЖАС НА РОГОЈУ
Срна ексклузивно у 10 наставака објављује изводе из књиге "Српска стратишта Сарајева", аутора Миливоја Иванишевића, директора Института за истраживања српских страдања у 20. вијеку, која ускоро излази у издању "Хришћанске мисли"; У књизи су наведена имена до сада познатих жртава на цијелом подручју ратног Сарајева, локације логора за Србе у тадашњем муслиманском дијелу града, као и списак цивилних објеката које су користиле снаге тадашње Армије БиХ за дејства по српском дијелу града; Оне податке који нису наведени у фељтону заинтересовани могу пронаћи на сјату www.serb-victims.org.
Приредио: Ненад ТАДИЋ
БИЈЕЉИНА, 20. СЕПТЕМБРА (СРНА) - Бројна убиства Срба у сарајевској регији на страни коју су држале муслиманске формације током ратних сукоба, али и на подручјима које су "држали" Срби и на којима се гинуло током упада муслиманских формације, те од граната граната и снајпера, а о којима у својој, именима и свједоцима поткријепљеној књизи пише Миливоје Иванишевић - умногоме бацају савим другачију слику на оно што се дешавало у сарајевским општинама током ратних дејстава.
НОВО САРАЈЕВО
Када је Армија БиХ гранатирала српску територију града Сарајева 12. јуна 1993. године око 12.30 часова - у Лењиновој улици код броја 127 минобацачким пројектилом калибра 82 милиметара убијена су три лица српске националности, а више лица је задобило бројне повреде од гелера (Фикрета Ремић, Саша Тодоровић, Негосава Зазула, Бехра Хазихусеиновић и др).
Жртве: 1) Миомирка Булатовић, 2) Никола Матуловић и 3) Лепа Максимовић.
КРТИНЕ (општина Илијаш - Сарајево)
Првог дана Свете Тројице, 14. јуна 1992. године, наоружани муслимани, борци Првог корпуса Армије БиХ или тзв. браниоци Сарајева, масакрирали су још једну српску породицу. Масакр је извршен хладним оружјем, значи тупим предметима и ножевима. Више од два мјесеца локалне муслиманске власти нису дозвољавале да се покојници сахране.
Кад је већ увелико одмакло распадање тијела убијених, по налогу исте локалне муслиманске власти, сахрану је извршио логораш, по националности Србин, Страјко Драгић из села Малешића, општина Илијаш. Жртве муслиманског дивљања овог пута била је српска породица Росуљаш.
Жртве: 1) Божана (Милош) Росуљаш, 1916; 2) Цвијета (Манојло) Росуљаш, 1925; 3) Коста (Ристо) Росуљаш, 1913; 4) Маринко (Војин) Росуљаш, 1954. и 5) Мирко (Војин) Росуљаш, 1956.
У масовној гробници у селу Кртине ексхумирана су тијела српске породице Росуљаш: Косте, Божане, Цвијете, Маринка и Мирка.
ПАЛЕ
У селу Шаиновићи 15. јуна 1992. године око 19.00 часова на свом имању, док су збрињавали стоку, на веома свиреп начин, без икаквог повода или разлога, убијене су двије веома старе особе, муж и његова супруга. Убиство извршио муслиман из истог села, њихов комшија.
Жртве: Милан Ремовић, 1905 и 2) Стоја Ремовић, 1913.
САРАЈЕВО, урбани дио града, улица Томе Масарика (општина Стари Град):
У ноћи између 26. и 27. јуна 1992. године из својих станова присилно је истјерано и незнано куда одведено више лица српске националности, од којих су неки, након извјесног времена, нађени мртви, а осталима се изгубио сваки траг. Једна од тих невиних жртава, покојна Мирјана - Мира Кечан, нађена је мртва у Миљацки са повезом на очима. У станове убијених и несталих уселили су се са својим породицама представници муслиманско-хрватских власти и њихових полицијских и војних формација.
Жртве: 1) Мирјана (Душан) Кечан - Мира, 1938; 2) Бранка (Радо) Мрђа, 1953. и њен муж 3) Младен (Петар) Мрђа, 1950; 4) њихово дијете, име непознато; 5) Љепосава Пешић, рођ. Николић, 1948; 6) Душко (Драгољуб) Пешић, 1972.
ГОРЊА ПРЕСЈЕНИЦА (општина Трново - Сарајево):
Ово мало и сиромашно српско село напале су јединице Армије БиХ 7. јула 1992. Истог дана нападнут је и српски дио села Доња Пресјеница, у коме муслимани - у односу на Србе - чине нешто већи број становника. При нападу на Горњу и српски дио Доње Пресјенице убијен је велики број лица српске националности, а већина жртава је масакрирана на веома суров начин: хладним оружјем, ножем, тупим предметом, чак и одсијецањем глава. Неки покојници су, живи или мртви, спаљени. Муслимански терор трајао је неколико наредних дана. Остали мјештани ова два блиска села похапшени су и отјерани у логоре који су се налазили на подручју града Сарајева и у сусједним муслиманским селима. Ту су били изложени новим дуготрајним мучењима и страдањима. Српска имовина, храна и стока, опљачкани су и пренесени у муслиманска села, а стамбене зграде и остали објекти попаљени и разорени.
Жртве: 1) Мирко (Данило) Шеховац - Лола, 1926, инвалид, непокретан и његова супруга 2) Танкосава (Никола) Шеховац, 1924; 3) Коста (Глигор) Шеховац, 1906. и његова супруга 4) Јованка (Божо) Шеховац, 1909; 5) Мирко (Илија) Крављача, 1908. и његова супруга 6) Коса (Васо) Крављача, 1926; 7) Душан (Вељко) Цвијетић, 1933. и његова супруга 8) Зора (Неђо) Цвијетић, 1933; 9) Милош (Божо) Цвијетић, 1909, његов син 10) Винко (Милош) Цвијетић, 1933. и Винкова супруга 11) Драгица (Љубо) Цвијетић, 1932; 12) Драгица (Тодор) Цвијетић, 1912; 13) Млађен Самарџија; 14) Јанко (Богдан) Поповић, 1913. ....
Свједоци: Љепосава Љубоја, Павле Велетић и др.
САРАЈЕВО, градско насеље Велешићи
Злочин се догодио 8. јула 1992. када су легални органи муслиманске власти у овом граду, руководиоци и припадници Центра службе безбједности града Сарајева, полицијске станице на Марин-двору, присилно и наоружани провалили у стан и том приликом у подневним часовима, у вријеме ручка, за трпезом, убили шест чланова познате, имућне и угледне српске породице Ристовић.
Према изјави комшија убице су дуже вријеме пратиле кретање жртава и чекале тренутак када ће се што више Ристовића наћи у кући на окупу. Образложење убица била је лаж да су чланови ове породице ноћу давали свјетлосне сигнале војницима Републике Српске и њиховој артиљерији....
Жртве: 1) Обрен (Светозар) Ристовић, 1955, угледан пољопривреник; његов брат 2) Петар (Светозар) Ристовић, 1950, раније запослен у "Босна-лијеку", народни посланик у Скупштини БиХ, њихова сестра 3) Босиљка (Светозар) Ристовић, 1960, запослена у предузећу "Астра"; њихова мајка, болесна и парализована 4) Радосава (Гојко) Ристовић, 1925, те рођаци 5) Мила (Гојко) Ристовић, 1932. и 6) Данило (Тодор) Ристовић, 1978. Свих шест жртава сахрањено у три засебне гробнице на сарајевском гробљу "Лав".
Свједоци: Тодор Ристовић, Војин Достић, Стојанка Мастило.
ГРАХОВИШТЕ (општина Вогошћа - Сарајево)
Још један веома тежак злочин у овом претежно српском селу догодио се у кући Остоје Сикираша 8. јула 1992. када су убијене три старије женске особе из породице Сикираш и шест, такође невиних цивилних лица, из породице Владушић. Они су због сталних пријетњи и прогона припадника Првог корпуса Армије БиХ побјегли из својих кућа, надајући се да ће наћи сигурније уточиште код Обрена Сикираша.
Сличан злочин у овом селу се догодио и неколико мјесеци раније, 4. маја 1992. И тада су, осим осталих, у највећем броју страдали чланови ове двије веома бројне и познате српске породице.
Жртве: 1) Зорка Сикираш, 1937; 2) Стана (Ђорђо) Сикираш, 1935; 3) Танкосава (Владо) Сикираш, 1920; 4) Вукица Владушић, 1951; 5) Јово (Ристо) Владушић, 1920; 6) Милош Владушић, 1929; 7) Радослава Владушић, 1934; 8) Радован Владушић, 1945; 9) Лука Владушић.
САРАЈЕВО, подручје урбаног дијела града
Олимпијска улица, 14. јула 1992. око 18.00 часова. Према већ уходаној пракси, похапшене Србе везаних руку, а често и везаних очију у току превоза, доводе на линије раздвајања са српским оружаним снагама да би копали ровове и траншеје за потребе муслиманских оружаних формација. Тог дана је на војном камиону довезено пет везаних мушкараца. Ријеч је о затвореницима из логора за Србе који се налазио у подруму зграде ЗАВНОБиХ-а. Затворенике из логора су доводили на линију раздвајања према српским положајима у насељу Неџарићи. Том приликом инсцениран је наводни напад са српских линија одбране, који је послужио наоружаној муслиманској пратњи као повод да отвори ватру из лаког пешадијског наоружања и убије свих пет везаних затвореника.
Неизвјесно је да ли се зна гробница тих српских цивила. Сарајевске цивилне и војне власти су одавно специјализоване у скривању масовних гробница у којима се налази на хиљаде невино убијених српских жртава.
Жртве: 1) Драган (Гојко) Чарапић; 2) Игњат (Стево) Радовић, 1950; 3) Радомир (Остоја) Радовић, 1951; 4) Вељко (Остоја) Радовић, 1958; 5) Миленко (Мићо) Старовић, 1955.
ЉУБИНА, општина Илијаш
Засједа на магистралном путу Тузла - Сарајево, коју су поставили припадници Армије БиХ 19. јула 1992. године око 19.30 часова, на раскрсници гдје се од главне саобраћајнице одваја макадамски пут. Том приликом у пресретнутом путничком возилу, минибусу, из ватреног оружја убијена су три, а рањена четири путника, цивила који су се возили на релацији Средње - Семизовац. Преживјели путници, рањеници у овој засједи, свједоци су напада.
Жртве: 1) Јован (Недељко) Николић, 1949; 2) Тихомир (Жарко) Марић, 1963 и 3) Слободанка Мацановић, 1951.
ТРНОВО
Монструозни злочин над старим и болесним брачним паром Бјелица догодио се 31. јула или 1. августа 1992. године у самом општинском центру. Муслимани су, за ноге везане супружнике Бјелица, закачили за моторно возило и вукли улицама Трнова док нису у стравичним мукама издахнули. Огуљена, унакажена и изломљена тијела жртава оставили су на ливади званој Широка њива, гдје су потом и закопани.
Жртве: 1) Боса (Алекса) Бјелица, 1927. и Васо (Мирко) Бјелица, 1933.
Ријеч је о брдском превоју на путу између сарајевског Трнова и Доброг Поља у општини Калиновик, који су муслимани више пута нападали и, по освајању, у засједама сачекивали Србе који су бјежали из угрожених српских трновских села. Највише убистава, која су починили припадници Армије БиХ у нападима и засједама на овом месту, извршено је у од 27. јула до 3. августа 1992. Након освајања овог стратешки значајног превоја и пресијецања саобраћајнице у окружењу, са више српских насеља нашао се ту и градић Трново. Ускоро су и Трново освојиле муслиманско-хрватске оружане снаге, односно јединице Армије БиХ. Тада су поново за српско становништво ове општине наступили дани терора, убистава и прогона.
Бјежећи пред нападом муслиманске и хрватске војске, многи мјештани насеља: Киселица, Бистроча ..убијени су у својим селима или при бјекству за Калиновик у засједи на Рогоју. Остали, који су том приликом похапшени, страдали су у затворима и логорима. Њихове муке у логорима кроз које су прошли представљају посебну страницу голготе Срба ове сарајевске општине. (Први логор који је организован за Србе са Рогоја налазио се у селу Дејчићи. Ту су доживјели и прва тешка, али не и посљедња злостављања.)
Као и у осталим нападима на поједина српска села и у овом случају страдале су, што се лако уочава, многе комплетне породице. У Трнову је разорена и српска православна црква, а њен свештеник Недјељко Поповић окончао је живот смрћу мученика. Ексхумација страдалих на Рогоју извршена је тек након годину дана, 23. јула 1993. године.
Жртве: 1) Илија (Петар) Вишњевац, 1950; 2) Тодор (Петар) Вишњевац, возач санитетских кола, 1939; 3) Стана (Маринко) Вујичић, 1953, медицинска сестра; 4) Милан (Млађен) Влашки, 1922; 5) Мирјана Голијанин, 1935; 6) Првослав (Милорад) Драговић, 1972; 7) Славко (Гојко) Драшковић, 1945; 8) Велимир (Реља) Ждрале, 1952; 9) Данило (Љубо) Јокић, 1934; 10) Милан (Јово) Мандић, 1958; 11) Драган (Милинко) Симић, 1960; 12) Цвија (Љубо) Орлић - Трговчевић, 1918; 13) Стана Витковић (дјев. Обућина), 1925; 14) Млађен (Љубо) Влашки, 1945; 15) Тодор (Љубо) Поповић, 1922; 16) Светозар (Никола) Поповић, 1920; 17) Јања Голијанин; 25) Госпава Влашки, 1922; 18) Петар (Урош) Голијанин, 1921. и његова супруга 19) Милка (Обрен) Голијанин, 1928; 20) Радојка Поповић, 1921; 21) Милан (Ђорђе) Аксентић, 1908; 22) Драго (Илија) Голијанин, 1906; 23) Цвијета (Симо) Елез, 1920; 24) Перо (Милан) Елез, 1920; 25) Гојко (Никола) Бадњар, 1954; 26) Данило (Васо) Лаловић, 1933; 27 Радомир (Јово) Трговчевић, 1955; 28) Дарко (Неђо) Парежанин, 1963; 29) Спасоје (Светозар) Поповић, 1940; 30) Перо (Никола) Поповић, 1950; 31) Миле (Жарко) Пржуљ, 1957; 32) Драган (Маринко), 1967; 33) Неђо (Алекса) Вељовић, 1951; 34) Никола (Видо) Поповић, 1937; 35) Коста (Грујо) Пржуљ, 1968; 36) Рајо Говедарица; 37) Радоје (Благоје) Станковић, 1947; 38) Душан (Митар) Бадњар, 1953; 39) Станко (Растко) Вишњевац, 1956; 40) Жељко (Дејан) Копривица, 1964; 41) Жељко (Слободан) Миликић, 1971; 42) Мирослав (Сретеније) Миросавић, 1972; 43) Милан (Миле) Павловић, 1958; 44) Милосав (Радослав) Пржуљ, 1960; 45) Раде (Војин) Пухало, 1967; 46) Јанко (Крсто) Сладоје, 1969; 47) Спасоје (Никола) Говедарица, 1956; 48) Неђо (Алекса) Вељковић, 1951; 49) Милојко (Миладин) Дробњак, 1953.
Локалитет недалеко од Трнова, на коме су се налазиле линије српске одбране. Приликом једног од бројних напада, 30. јула 1992. заробљена су три српска борца. Подвргнути су жестоким батинама, а потом су и усмрћени хладним оружјем, што је утврђено приликом ексхумације прегледом посмртних остатака. Ексхумација је извршена 24. јула и 18. септембра 1993, годину дана послије њиховог страдања. Један од заробљеника - рањени Радован Трговчевић, попут брачног пара Галинац, везаних ногу закачен је за аутомобил и вучен улицом док није издахнуо.
Жртве: 1) Дарко (Недо) Парежанин, 1963; 2) Спасоје (Светозар) Поповић, 1930. и 3) Радован (Јово) Трговчевић, 1955.
Жртве: 1) Боса (Алекса) Бјелица, 1927. и Васо (Мирко) Бјелица, 1933.
РОГОЈ, општина Трново - Сарајево
Ријеч је о брдском превоју на путу између сарајевског Трнова и Доброг Поља у општини Калиновик, који су муслимани више пута нападали и, по освајању, у засједама сачекивали Србе који су бјежали из угрожених српских трновских села. Највише убистава, која су починили припадници Армије БиХ у нападима и засједама на овом месту, извршено је у од 27. јула до 3. августа 1992. Након освајања овог стратешки значајног превоја и пресијецања саобраћајнице у окружењу, са више српских насеља нашао се ту и градић Трново. Ускоро су и Трново освојиле муслиманско-хрватске оружане снаге, односно јединице Армије БиХ. Тада су поново за српско становништво ове општине наступили дани терора, убистава и прогона.
Бјежећи пред нападом муслиманске и хрватске војске, многи мјештани насеља: Киселица, Бистроча ..убијени су у својим селима или при бјекству за Калиновик у засједи на Рогоју. Остали, који су том приликом похапшени, страдали су у затворима и логорима. Њихове муке у логорима кроз које су прошли представљају посебну страницу голготе Срба ове сарајевске општине. (Први логор који је организован за Србе са Рогоја налазио се у селу Дејчићи. Ту су доживјели и прва тешка, али не и посљедња злостављања.)
Као и у осталим нападима на поједина српска села и у овом случају страдале су, што се лако уочава, многе комплетне породице. У Трнову је разорена и српска православна црква, а њен свештеник Недјељко Поповић окончао је живот смрћу мученика. Ексхумација страдалих на Рогоју извршена је тек након годину дана, 23. јула 1993. године.
Жртве: 1) Илија (Петар) Вишњевац, 1950; 2) Тодор (Петар) Вишњевац, возач санитетских кола, 1939; 3) Стана (Маринко) Вујичић, 1953, медицинска сестра; 4) Милан (Млађен) Влашки, 1922; 5) Мирјана Голијанин, 1935; 6) Првослав (Милорад) Драговић, 1972; 7) Славко (Гојко) Драшковић, 1945; 8) Велимир (Реља) Ждрале, 1952; 9) Данило (Љубо) Јокић, 1934; 10) Милан (Јово) Мандић, 1958; 11) Драган (Милинко) Симић, 1960; 12) Цвија (Љубо) Орлић - Трговчевић, 1918; 13) Стана Витковић (дјев. Обућина), 1925; 14) Млађен (Љубо) Влашки, 1945; 15) Тодор (Љубо) Поповић, 1922; 16) Светозар (Никола) Поповић, 1920; 17) Јања Голијанин; 25) Госпава Влашки, 1922; 18) Петар (Урош) Голијанин, 1921. и његова супруга 19) Милка (Обрен) Голијанин, 1928; 20) Радојка Поповић, 1921; 21) Милан (Ђорђе) Аксентић, 1908; 22) Драго (Илија) Голијанин, 1906; 23) Цвијета (Симо) Елез, 1920; 24) Перо (Милан) Елез, 1920; 25) Гојко (Никола) Бадњар, 1954; 26) Данило (Васо) Лаловић, 1933; 27 Радомир (Јово) Трговчевић, 1955; 28) Дарко (Неђо) Парежанин, 1963; 29) Спасоје (Светозар) Поповић, 1940; 30) Перо (Никола) Поповић, 1950; 31) Миле (Жарко) Пржуљ, 1957; 32) Драган (Маринко), 1967; 33) Неђо (Алекса) Вељовић, 1951; 34) Никола (Видо) Поповић, 1937; 35) Коста (Грујо) Пржуљ, 1968; 36) Рајо Говедарица; 37) Радоје (Благоје) Станковић, 1947; 38) Душан (Митар) Бадњар, 1953; 39) Станко (Растко) Вишњевац, 1956; 40) Жељко (Дејан) Копривица, 1964; 41) Жељко (Слободан) Миликић, 1971; 42) Мирослав (Сретеније) Миросавић, 1972; 43) Милан (Миле) Павловић, 1958; 44) Милосав (Радослав) Пржуљ, 1960; 45) Раде (Војин) Пухало, 1967; 46) Јанко (Крсто) Сладоје, 1969; 47) Спасоје (Никола) Говедарица, 1956; 48) Неђо (Алекса) Вељковић, 1951; 49) Милојко (Миладин) Дробњак, 1953.
ШКИПОВ ГАЈ
Локалитет недалеко од Трнова, на коме су се налазиле линије српске одбране. Приликом једног од бројних напада, 30. јула 1992. заробљена су три српска борца. Подвргнути су жестоким батинама, а потом су и усмрћени хладним оружјем, што је утврђено приликом ексхумације прегледом посмртних остатака. Ексхумација је извршена 24. јула и 18. септембра 1993, годину дана послије њиховог страдања. Један од заробљеника - рањени Радован Трговчевић, попут брачног пара Галинац, везаних ногу закачен је за аутомобил и вучен улицом док није издахнуо.
Жртве: 1) Дарко (Недо) Парежанин, 1963; 2) Спасоје (Светозар) Поповић, 1930. и 3) Радован (Јово) Трговчевић, 1955.
ТОШИЋИ
Ово српско село у сарајевској општини Трново напали су из околних села припадници Првог корпуса Армије БиХ 30. и 31. јула 1992. године. Том приликом, осим великог броја убијених и рањених лица српске националности, село је опљачкано и до темеља разорено. И ове жртве, углавном старије особе и жене, углавном су страдале од хладног оружја. Нека тијела су била угљенисана. Неколико старијих жена спаљено је у викендицама села Широкаре. Ексхумација српских жртава овог села обављена је тек наредне године, након повратка српске војске. Међутим, и данас се трага за посмртним остацима неколико страдалника.
Жртве: 1) Никола (Урош) Голијанин, 1920; 2) Стака (Војко) Поповић,1919; 3) Спасоје (Перо) Голијанин, 1914; 4) Јања Голијанин, 1948; 5) Јованка (Спасоје) Голијанин, 1919; 6) Перса (Божо) Голијанин, 1921; 7) Анђа (Јово) Лале, 1907; 8) Јово (Саво) Трговчевић, 1928; 9) Данило (Ђуро) Мишовић, 1914: 10) Неђо (Јово) Арсенијевић, 1911: 11) Павле (Ристо) Трговчевић, 1933.
ВРБОВНИК
Ово село у општини Трново страдало је при нападу муслимана 31. јула 1992. године, јер сви мјештани нису успјели да се спасе бјекством.Жртве: 1) Јања (Перо) Мојевић, 1902. и Митра (Никола) Тимотије, 1908.
НОВО САРАЈЕВО
У насељу Горњи Пофалићи, улица Орловачка, у кући Мирка и Росе Савић, број 158, и Виде Братић догодио се злочин ноћу између 2. и 3. августа 1992. године, када су непознати униформисани припадници полиције или Армије БиХ насилно извели наведена лица из њихових кућа и под пријетњом оружја одвели их у непознатом правцу. Од тада им се губи сваки траг, а убрзо потом у њихове куће уселиле су се муслиманске породице. Иако се основано претпоставља да су убијени, то још није доказано, јер нису пронађени посмртни остаци ових лица.
Жртве: 1) Мирко (Милан) Савић, 1940; 2) Роса (Коста) Савић, 1948; 3) Вида Братић, 1900.
ХАЏИЋИ
У Улици 4. црногорске бригаде број 29 деветог августа 1992. године око 13.00 часова са муслиманских положаја, који су се налазили свуда око српског дијела града, вјероватно са планине Игман, лансиран је минобацачки пројектил калибра 120 мм у двориште куће Здравка Самоуковића. Убијена су два, а рањено једно лице српске националности.
Жртве: 1) Танкосава (Васо) Самоуковић, 1938. и 2) Ненад (Милош) Магазин, 1955, а рањен супруг убијене Танкосаве - Здравко Самоуковић.
(наставиће се)
