Српска згаришта [3] |
Уторак, 09 март 2010 | |
Сикирић, Општина Братунац, село са релативно равномерним бројем српског и муслиманског становништва (Срба 201, муслимана 241). Напад на српски део села 14. децембра 1992, у раним јутарњим часовима извршиле су веома бројне муслиманске оружане формације Армије БиХ регрутоване из околних муслиманских насеља Братунца, Сребренице и осталих суседних општина. Српски део села опљачкан је и уништен, а велики број мештана убијен је веома свирепо, после заробљавања, углавном хладним оружјем.
Жртве: 1) Живојин (Благоје) Илић, 1928; 2) Радојка (Коста) Илић, 1935; 3) Радован (Богосав) Митровић,1948. и његов брат 4) Срећко (Богосав) Митровић, 1946; 5) Миломир (Богосав) Недељковић, 1940; 6) Љубисав (Обрад) Недељковић, 1925; 7) Ратко (Светислав) Недељковић,1946; 8) Слободан (Миладин) Петровић, 1976; 9) Душан (Раде) Продановић, 1931; 10) Обренија (Миладин) Ранкић, 1934; Златан (Ранко) Симић, 1961; Живадин (Светолик) Симић, 1946; 11) Радисав (Светолик) Симић, 1939; 12) Гроздана (Василије) Симић, 1931; 13) Драгиша (Бранко) Стевановић, 1966; 14) Миломир (Љубисав) Танасић, 1939; 15) Милан (Петра) Танасић, 1957; 16) Обренија (Обрад) Тришић, 1931; 17) Новак (Срећко) Вуксић, 1931; 18) Милован (Максим) Симић, 1949.
Бјеловац у Општини Братунац, претежно српско село на обали Дрине (Срба 238, муслимана 51). Напад великог броја муслимана припадника Армије БиХ, углавном добровољаца из околних муслиманских села братуначке и сребреничке Општине, у некој врсти ланчаног похода на српска насеља која се дуж Дрине граниче са Србијом, извршен је истовремено кад и напад на Сикирић, у само праскозорје 14. децембра 1992. И у овом селу регистрован је велики број жртава међу цивилним српским становништвом и њиховим браниоцима.
Жртве: 1) Златан (Миленко) Богичевић, 1975; 2) Миодраг (Илија) Цвијић, 1972; 3) Слободан (Витомира) Деспотовић; 4) Стево (Неђо) Филиповић, 1951; 5) Милисав (Илија) Илић, 1957; 6) Милун (Мићо) Илић, 1939; 7) Злата (Милош) Јовановић, 1911; 8) Раденка (Милисав) Јовановић, 1974; 9) Вида (Радивоје) Лукић, 1933; 10) Мирослав (Новица) Маринчевић, 1965; 11) Радивоје (Илија) Матић, 1937. и његове кћерке 12) Гордана (Радивоје) Матић, 1967. и 13) Снежана (Радивоје) Матић, 1965; 14) Мирко (Петко) Миладиновић, 1971. и његов брат 15) Чедо (Петко) Миладиновић, 1975; 16) Славко (Чедо) Милутиновић, 1963; 17) Слободан (Ратко) Недељковић, 1970; 18) Мирко (Крсто) Петровић,1920; 19) Мирко (Милан) Петровић, 1972; 20) Митар (Остоја) Савић, 1954; 21) Радован (Сретен) Танасић, 1923; 22) Рајко (Живојин) Томић, 1955; 23) Милорад (Живорад) Тошић, 1972; 24) Зоран (Томислав) Тришић, 1968; 25) Десимир (Никодин) Матић, 1928. Лозничка Ријека, у подрињској Општини Братунац. Село са доминантном српском већином (Срба 132, муслимана 22) нападнуто је истовремено кад и Сикирић и Бјеловац, у раним јутарњим часовима 14. децембра 1992. Реч је о три суседна скоро повезана села на истој саобраћајници у долини реке Дрине, која су у том походу јединица Армије БиХ, састављених од муслимана Братунца, Власенице и Сребренице, сравњена са земљом. Жртве: 1) Славомир (Видоје или Радивоје) Дамњановић, 1971; 2) Недељко (Светозар) Дамњановић, 1959; 3) Драгољуб (Милисав) Филиповић,1942. и његов син 4) Драган (Драгољуб) Филиповић,1962; 5) Милан (Петко или Петар) Јовановић, 1948; 6) Ђоко (Петар) Јокановић, 1956; 7) Милош (Веселин) Јовановић; 1928; 8) Жељко (Војислав) Кнежевић, 1966; 9) Крстина (Чедо) Лукић, 1948; 10) Бојан (Николче) Милковски, 1938; 11) Млађен (Божидар) Петровић, 1958; 12) Миодраг (Богдан) Петровић, 1948; 13) Раденко (Рајко) Станковић, 1972; 14) Ратко (Илија) Симић, 1951; 15) Божо (Крсто) Тодоровић, 1949; 16) Радован (Саво) Вучетић, 1943. и син 17) Миленко (Радован) Вучетић, 1975. Брана Бачићи, српско село (Срба 263) на подручју месне заједнице Кравица, Општина Братунац, цело лето налазило се на мети оружаних напада и сталних оружаних провокација из околних муслиманских села Церске, Касабе, Коњевић Поља, Глогове, Побуђа. То се догодило и 14. децембра 1992. Жртве: 1) Рајко (Живојин) Томић, 1955; 2) Душан (Милорад) Петровић, 1936; 3) Васиљ (Петар) Тодоровић, 1955; 4) Ратко (Марко) Дадић-Бато, 1954; 5) Славко (Неђо) Илић, 1939. Цикотска Ријека, у атару српског села Шадићи Горњи (Срба 228, Југословена 2), Општина Власеница. Дана 23. децембра 1992. у заседи, пресретнут је камион којим је путовало више цивилних лица и са њима неколико припадника војске Републике Српске. Возило се налазило и кретало на српској територији и изван зоне непосредних ратних дејстава. Заседу су поставили припадници неке мање терористичко-диверзантске јединице из састава Другог корпуса оружаних снага Армије БиХ. Жртве: 1) Драган (Милош) Ђурић, 1953; 2) Драган (Боривоје) Радуловић, 1963; 3) Богдан (Млађен) Николић, 1956; 4) Ратко (Ристо) Миликановић, 1953; 5) Радослав (Данило) Станић, 1946; 6) Миленко (Милорад) Остојић, 1944; 7) Радивоје (Никола) Копривица, 1953; 8) Видослав (Јово) Јурошевић, 1955; 9) Саво (Владо) Лазаревић, 1963; 10) Станко (Владо) Лазаревић, 1966; 11) Срето (Перо) Крстић, 1948; 12) Младен (Ненад) Татомировић, 1956. Јежестица, у Општини Братунац. Ово чисто српско и доста велико село, поново је доживело трагедију на православни Божић, 7. јануара 1993. И у овом нападу, као и у оном од 8. августа 1992, страдао је велики број мештана Јежестице. Реч је, пре свега, о цивилним лицима српске националности и њиховим најближим који су покушавали да одбране село. Жртве: 1) Видосава (Микаила) Тришић, 1946; 2) Радојко (Љубомир) Богичевић, 1954; 3) Војислав (Љубомир) Богичевић, 1949; 4) Мило (Стојан) Јокић, 1926; 5) Радомир (Вујадин) Јовановић, 1959; 6) Ратко (Драгомир) Миладиновић, 1959; 7) Ђорђо (Драгомир) Миладиновић, 1958; 8) Недељко (Милорад) Милановић, 1937; 9) Драган (Недељко) Милановић, 1970; 10) Милован (Ристо) Остојић, 1949; 11) Митар (Ристо) Остојић, 1934; 12) Крстивоје (Владимир) Ђукановић, 1935; 13) Бошко (Милош) Ђукановић, 1928; 14) Невенка (Ристо) Ђукановић, 1946; 15) Драго (Павле) Лазић, 1913; 16) Гордан (Цвијетин) Николић, 1958; 17) Иван (Владимир) Ђукановић, 1954.
Кравица, чисто српско село у Општини Братунац (Срба 353, осталих 4), а под истим називом и веома познато и подручје које сачињава више српских села и заселака: Брана Бачићи (Срба 263), Бањевићи (Срба 38), Мандићи, Мратинци (Срба 218, муслимана 70), Поповићи, Липеновићи (Срба 235, Југословена 3), Побрђе (Срба 196, муслимана 50), Кајићи, Оправдићи (Срба 434) и др. Оружане провокације и напади понављали су се скоро сваког дана, али, свакако најжешћи, претходно добро припремљен и организован напад веома јаких муслиманских снага од преко 3000 бораца, извршен је на православни Божић, 7. јануара, 1993. Том приликом су страдала сва кравичка српска насеља и убијени многи мештани из тих села.
Жртве: 1) Негослав (Микаило) Ерић, 1912. Кравица; 2) Крстина (Никола) Ерић, 1914. Кравица; 3) Милован (Тодосије) Николић, 1946. Кравица; 4) Ристо (Коста) Поповић,1920. Кравица; 5) Костадин (Ристо) Поповић, 1947. Кравица; 6) Мара (Васо) Божић, 1909. Мандићи; 7) Стево (Стојан) Божић, 1951. Мандићи; 8) Крсто (Душан) Лазић, 1933. Брана Бачићи; 9) Миладин (Драго) Момчиловић, 1935. Оправдићи; 10) Васо (Марко) Николић, 1920. Брана Бачићи; 11) Митар (Цвијан) Николић, 1927. Кајићи; 12) Љубица Обачкић, 1918. Мратињци; 13) Танкосава (Васиљ) Стевановић 1938. Брана Бачићи; 14) Владимир (Стојан) Стојановић, 1915. Брана Бачићи; 15) Стојан (Митар) Јовановић, 1948. Кравица.
Шиљковићи Општина Братунац. Релативно мало српско село у месној заједници Кравица (90 становника српске националности) најжешћи напад муслимана овог краја, припадника Армије БиХ, доживело је, као и цео тај крај, на српски Божић, 7. јануара 1993. И поред јуначке и пожртвоване одбране малобројних мештана, село је окупирано и уништено.
Жртве: 1) Радоје (Радована) Павловић, 1934; 2) Миладин (Душан) Долијановић, 1963; 3) Лазар (Костадин) Веселиновић, 1935; 4) Станоје (Станко) Ђокић, 1942; 5) Миладин (Радован) Стевановић, 1943; 6) Васкрсије (Ђорђе) Радовић, 1956; 7) Драган (Радосав) Радовић, 1968; 8) Раденко (Љубо) Радовић, 1974; 9) Новица (Слободан) Богичевић, 1976; 10) Слободан (Јован) Богичевић, 1945; 11) Миле (Саво) Савељић, 1964; 12) Божо (Драго) Радовић, 1943. 13) Вишњић (Тодор) Ратко,1949; 14) Пајкан (Пајо) Гаврић, 1963. Скелани са бројним околним српским селима и засеоцима: Ћосићи, Костоломци (Срба 234), Кушићи, Жабоквица (Срба 589, муслимана 52), Топлица (Срба 254, муслимана 13), Бујаковићи (Срба 166, муслимана 7), Језеро, Калиманићи (Срба 289, муслимана 105), Стублови и др. у Општини Сребреница нападнути су у раним јутарњим часовима 16. јануара 1993. Жртве: 1) Новак (Радисава) Ракић, 1953; 2) Драгомир (Јово) Ракић, 1953; 3) Миломир (Јово) Ракић, 1957; 4) Радиша (Славко) Ракић, 1961; 5) Драгомир (Марјан) Ракић, 1940; 6) Миле (Дико) Ивановић, 1952; 7) Предраг (Мило) Ивановић, 1973; 8) Желимир (Милутин) Ивановић, 1968; 9) Жарко (Миленко) Павловић, 1938; 10) Милорад (Чедо) Трифуновић, 1958; 11) Богдан (Јово) Живановић, 1927; 12) Добрина (Михаила) Живановић, 1923; 13) Тадија (Милорад) Ракић 1930; 14) Дамјан (Жико) Максимовић, 1934; 15) Анђелко (Светозар) Павловић, 1914; 16) Видосава Трифуновић, 1915; 17) Небојша (Предраг) Илић, 1969; 18) Марко (Саво) Милановић, 1954; 19) Алекса (Дражо) Глигић, 1968; 20) Шћепо (Симо) Јањић, 1947; 21) Симо (Перо) Јањић, 1948; 22) Владо (Саво) Мијатовић, 1966; 23) Милан (Милош) Миловановић, 1967; 24) Милун (Раденко) Марковић, 1970; 25) Анђа (Симо) Јањић, 1927; 26) Гордана (Остоја) Секулић, 1966; 27) Александар (Томислав) Димитријевић, 1987; 28) Радисав (Томислав) Димитријевић, 1984; 29) Драган (Јован) Димитријевић, 1965; 30) Радован (Драган) Симић, 1966; 31) Драгоје (Бориша) Милошевић, 1960; 32) Миленко (Петар) Миловановић, 1941; 33) Радивоје (Стојан) Николић, 1952; 34) Миленко (Војислав) Николић, 1940; 35) Петко (Мићо) Тодоровић, 1940; 36) Филип (Ђорђе) Живановић, 1931; 37) Стојан Живановић, 1925; 38) Милојко (Анђелко) Јаковљевић, 1957; 39) Саво (Милован) Максимовић, 1932; 40) Роса Неђић, 1933; 41) Владислав (Лазар) Ристић, 1947; 42) Радивоје Митровић, 1942; 43) Милија (Митар) Јаковљевић, 1957; 44) Мирко (Максим) Митровић, 1939; 45) Миленко (Милан) Јаковљевић, 1946; 46) Новак (Цветко) Ристић, 1951; 47) Илија Милановић, 1922; 48) Радо Ристић, 1920; 49) Душанка Милановић, 1920; 50) Миленија (Петко) Јанковић, 1963; 51) Миленко (Станоја) Тодоровић, 1928; 52) Никола (Јово) Живановић, 1921; 53) Радинка Митровић, 1946; 54) Миленка Ристић, 1930; 55) Иванка (Милорада) Ристић, 1950; 56) Митра (Новак) Ристић, 1974; 57) Мићо (Новак) Ристић, 1977; 58) Мирко (Радисав) Ракић, 1925; 59) Радосава Ковачевић, 1915; 60) Илинка Благојевић, 1914. и 61) Даринка Митровић, 1922. Бабићи, релативно мало српско село испод планине Удрч (Срба 114) на ивицама великог и познатог муслиманског подручја Церске у Општини Власеница страдало је у току ноћи 9. марта 1993. приликом изненадног диверзантског напада муслиманских оружаних формација припадника Армије БиХ, са локалног подручја Церске, Касабе, Коњевић Поља и других околних места. Жртве: 1) Петар (Ђоко) Чолић, 1948; 2) Мирсад (Мехмед) Мујачић, 1958; 3) Јанко (Станоје) Марић, 1950; 4) Милош (Тодор) Миланковић, 1942; 5) Расим (Рашид) Мехмедовић, 1957; 6) Жељко (Жарко) Дујаковић, 1963; 7) Митар (Душан) Поповић, 1946; 8) Недељко (Јован) Ђекић, 1944; 9) Винко (Петар) Демировић, 1960; 10) Миладин (Митар) Удовчић, 1942; 11) Борко (Милан) Новић, 1942; 12) Недељко (Стојан) Драгојловић, 1946; 13) Мирко (Танасије) Давидовић, 1951; 14) Слободан (Душан) Давидовић, 1957; 15) Дражен (Никола) Бојанић, 1974.
Бошковићи, претежно српско село у Општини Зворник ( Срба 593, муслимана 61, Хрвата 1 Југословена 2) нападнуто уочи празника Св. Илије, 1. августа 1993. Пешадијском нападу претходило је вишечасовно гранатирање конвеционалним пројектилима, али и пројектилима са концетрисаним хлором, бојним отровом који су открили инспектори ОУН приликом самоиницијативно спроведене истраге на подручју села. То је потврдио и командант 206. бригаде Армије БиХ у Тузли, као и стручњаци УНПРОФОР-а у извештају који су поднели Генералном секретару ОУН Бутросу Галију.
Жртве: 1) Срећко (Аћим) Филиповић, 1933; 2) Сретен (Томо) Јокић, 1964. и његов отац 3) Томо (Јово) Јокић, 1939; 4) Урош (Бранко) Јокић, 1953; 5) Милорад (Мићо) Костић, 1966; 6) Симо (Милован) Лукић, 1951; 7) Бранислав (Милош) Николић, 1954; 8) Драгиња Николић; 9) Здравко (Илија) Николић, 1973; 10) Винко (Петар) Максимовић, 1954; 11) Драгомир (Ивко) Милутиновић, 1941; 12) Перо (Лазар) Милутиновић, 1922; 13) Србо (Саво) Савић, 1955; 14) Бошко (Тоде) Савиновић, 1944; 15) Милан (Михајло) Васиљевић, 1958; 16) Чедомир (Јован) Николић, 1937. Горњи Локањ, доста велико чисто српско село (Срба 743) у Општини Зворник, претрпело је веома жесток напад 11. децембра 1993. Напад на село су уз употребу артиљерије и свих врста модерног наоружања извршиле јаке и бројне оружане формације Тузланског корпуса Армије БиХ. Жртве: 1) Милош (Јела) Јевтић, 1964; 2) Драган (Перо) Мићић, 1973; 3) Милан (Крсто) Мићић, 1944; 4) Миливоје (Симо) Попадић, 1952; 5) Теодор (Лазар) Живковић, 1949; 6) Војо (Милан) Лакић, 1936; 7) Рајо (Бошко) Рајковић, 1965; 8) Драго (Вељко) Перић, 1959; 9) Сретен (Срећко) Спасојевић, 1944; 10) Миливој (Милосав) Јовић, 1960; 11) Милан (Цвијетин) Радовановић, 1954; 12) Милан (Милорад) Савић, 1934; 13) Милутин (Мићо) Симанић, 1953. Сливње, у највећој мери српско село у Општини Олово (Срба 113, муслимана 38). У поодмаклом периоду муслиманског пустошења у овим крајевима, село се нашло на удару оружаних формација армије БиХ 15. децембра 1993. Напад извршен само на српски, већински део села и на српска домаћинства. Жртве: 1) Момир (Мијат) Дупљанин, 1936; 2) Будимир (Драго) Дупљанин, 1960; 3) Бранко (Миливоје) Јањуш, 1949. и његов син 4) Радојица (Бранко) Јањуш, 1972; 5) Зора Јањуш. Јелачићи, у Општини Кладањ, једно од доста великих чисто српских села (Срба 315, Југословена 2), нападнуто је 14. јануара 1994. на српску Нову годину ујутро око 7,30 часова. Напад су извршили припадници муслиманске Армије БиХ регрутовани из муслиманских насеља ове и суседних општина. Жртве: 1) Петко (Тодор) Божић, 1929; 2) Новица (Јован) Ерделић, 1965; 3) Драго (Божо) Ерделић, 1944; 4) Веселин (Гавро) Ерделић, 1941; 5) Драго (Ђуро) Ерделић, 1928; 6) Божо (Саво) Ерделић, 1910; 7) Радивоје (Милош) Еркић, 1953; 8) Грозда (Десимир) Еркић, 1932; 9) Љубинка (Миро) Еркић, 1927; 10) Невенка (Обрен) Еркић, 1914; 11) Радивоје (Десимир) Милић, 1940; 12) Јован (Коста) Милић, 1940; 13) Недјељко (Миладин) Милић, 1967; 14) Коста (Ратко) Милић, 1955; 15) Миладин (Владета) Вуковић, 1959; 16) Зора (Сретко) Божић, 1949; 17) Милош (Блашко) Сејменовић, 1964. Пелемиши, српско насеље у Општини Кладањ, које се стално налазило на мети муслимана из околних села, најжешћи напад је претрпело 30. марта 1994. у раним јутарњим часовима. У нападу учествовале локалне оружане муслиманске формације из састава Армије БиХ (121. брдска бригада из Кладња, и др.). Жртве: 1) Лазо (Радивој) Ашћерић, 1973; 2) Славиша (Ратко) Вуковић, 1972; 3) Ненад (Стеван) Видовић, 1951; 4) Мирољуб (Ристо) Миличић, 1946; 5) Ненад (Петар) Васић, 1973; 6) Драгиша (Стојан) Радивојевић, 1952; 7) Милош (Цвијетин) Пепић, 1941; 8) Љубиша (Вићо) Поповић, 1962; 9) Драган (Слободан) Мишић, 1972; 10) Стојан (Сретко) Петровић, 1963. Рупово Брдо, убијено пет мештана српске националности. Жртве су страдале у заседи коју су поставили муслимани на макадамском путу између Рупова Брда и Купусна 27. маја 1995. у 17,15 часова. Организатори и учесници заседе су припадници 28. дивизије Армије БиХ, под командом Насера Орића, са седиштем у заштићеној и наводно демилитаризованој зони Сребренице. У заседи убијрно пет српских дрвосеча који су се у старом камиону марке Мерцедес напуњеном дрвима која су из шуме превозили за своја домаћинства. Жртве: 1) Љубиша (Војин) Голић, 1946; 2) Милисав (Станко) Петровић, 1948; 3) Бранко (Драго) Николић, 1950; 4) Миладин (Радивоје) Савић, 1957; 5) Милош (Милош) Мишић, 1961. Скелани, у Општини Сребреница. Место догађаја је макадамски локални пут између Сребренице и Скелана. У једном од својих честих диверзантских похода из заштићене зоне Сребренице, муслимански војници 28. дивизије Армије БиХ, поставили су 23. јуна 1995. заседу и у путничком цивилном комби возилу убили пет лица српске националности из суседног села Скелани. Ова заседа и потоњи напад на село Вишњица у Општини Милићи, били су последње злочиначке оружане акције сребреничких муслимана пред коначан повратак Срба у овај градић. Жртве: 1) Томо (Радомир) Бибић, 1955; 2) Остоја (Радомир) Божић, 1946; 3) Драгиша (Видоје) Павловић, 1963; 4) Живорад (Игњат) Грујичић, 1950; 5) Велисав (Радован) Павловић, 1953; Баљковица, једно од релативно великих села у подрињској Општини Зворник, нашло се у току ноћи 15. на 16. јули 1995. на жестоком удару 28. дивизије Другог корпуса Армије БиХ. Веома јаке муслиманске снаге, према процени око 15000 бораца, после изгона из Сребренице, покушале су да се преко српских села и српске територије пробију до Тузле. На путу им се нашло и ово српско село. Жртве: 1) Гојко (Јован) Кулић, 1954; 2) Зоран (Борисав) Стојкић, 1959; 3) Петар (Драгомир) Батић, 1939; 4) Милан (Вељко) Јакшић, 1965; 5) Славко (Мићо) Катић, 1968; 6) Саво (Ђорђе) Аћимовић, 1955; 7) Зоран (Стево) Томић, 1960; 8) Радо (Василије) Томић, 1970; 9) Горан (Душан) Готовац, 1973; 10) Василије (Миливој) Делић, 1941; 11) Љубиша (Слободан) Јеркић, 1964; 12) Анто (Јован) Милошевић, 1961; 13) Бошко (Момчило) Алексић, 1960; 14) Славко (Слободан) Драгић, 1963; 15) Душан (Слободан) Николић, 1957; 16) Мићо (Радивој) Перић, 1967; 17) Миленко (Милан) Радић, 1964; 18) Гојко (Лазар) Симић, 1952; 19) Драган (Драгомир) Стевановић, 1971; 20) Петар (Рајко) Тијанић, 1937; 21) Цвијетин (Илија) Николић, 1951; 22) Рајко (Добросав) Смиљанић, 1966; 23) Драган Милићевић, 1975. х х х Сви поименично наведени у овој малој књизи смртишта, недужни мештани сребреничког краја, не својом кривицом избрисани су из књиге живота, страдали су од исте руке као и њихови преци и данас на истим гробљима почивају са надом или без наде да њихови потомци неће доживети исту судбину. Приредио: Миливоје Иванишевић
Српска згаришта сребреничког краја
CIP
Преузмите целу публикацију
Српска згаришта сребреничког краја
|