Биљача, велико муслиманско село, у приграничном подручју према Србији и СРЈ (Хрвата 1, муслимана 629, Срба 17, Југословена 7) припада Општини Братунац. На друму у овом селу на Петровдан (12. јул 1992.) муслимани у заседи сачекали велику групу наоружаних млађих људи из Братунца који су покушали да помогну угроженим српским насељима Залазје и Сасе у суседној сребреничкој општини.

 Покојници: 1) Драгомир (Ненад) Живковић,1970; 2) Јован (Цвијетин) Живановић,1969; 3) Миливоје (Драган) Живановић,1972; 4) Божидар (Иван) Јокић, 1968; 5) Драгољуб (Саво) Јокић, 1961; 6) Бошко (Андре) Ковачевић, 1969; 7) Недељко (Милојко) Митровић, 1965; 8) Жељко (Милорад) Перић, 1973; 9) Миленко (Бранко) Савић, 1968; 10) Драган (Лазо) Савић, 1953; 11) Томо (Стјепан) Спасојевић, 1956; 12) Милан (Неђо) Ђокић, 1967; 13) Мирослав (Стојан) Андрић, 1967;  14) Богдан Јокић.

Загони, већ помињано село у Општини Братунац, које је страдало и претходне недеље (5. јула 1992.) претрпело је и 12. јула 1992. на Петровдан нови, још жешћи, напад оружаних јединица Армије БиХ.

Покојници: 1) Милован (Милко) Димитрић, 1962; 2) Миодраг (Јаков) Јовановић, 1952; 3) Душан (Живојин) Милошевић, 1963; 4) Ђорђо (Алекса) Милошевић, 1934; 5) Видосав (Бранко) Милошевић, 1968; 6) Драгиша (Милко) Милошевић, 1963. и  7) Миодраг (Милко) Милошевић, 1970.

Магашићи, село у братуначкој општини напао je велики број наоружаних локалних муслимана припадника Армије БиХ, регрутованих са подручја општина Братунац, Сребреница и Власеница, два пута у кратком временском размаку од свега пет дана: 20. и 25. јула 1992. год. Магашићи су подељени на Доње и Горње Магашиће које готово у подједнаком броју насељавају Срби и муслимани (Срба 353, муслимана 292). Наведени напади извршени су само на српски део Магашића и суседну Хранчу. Том приликом је убијено осам мештана српске националности, од тога шест женских особа.

Жртве: 1) Љиљана (Душан) Илић, 1975;  2) Зорка (Марко) Илић, 1947; 3) Миленија (Милорад) Илић, 1944; 4) Љубинка (Петар) Илић, 1952; 5) Марјан (Радомир) Илић, 1963; 6) Љубица (Милош) Милановић, 1929; 7) Благоје (Перо) Поповић, 1907; 8) Лепосава (Ристо) Поповић, 1919.

Хранча, после другог светског рата претежно муслиманско село у непосредној близини Братунца (муслимана 545, Срба 152). На српски део села неочекивано је извршен веома жесток напад, као и на суседно село Магашићи, 25. јула 1992. у 13,30 часова док су се мештани налазили у пољима и обављали уобичајене летње пољопривредне послове.

      Жртве: 1) Љубица (Живорад) Мирковић, 1942; 2) Цвијетин (Никола) Ђуричић, 1930; 3) Момчило (Стојана) Јокић, 1928; 4) Живана (Мирко) Лукић, 1944; 5) Марко (Јаков) Мићић, 1949; 6) Илија (Радисав) Мићић, 1949; 7) Достана Цвјетиновић; 8) Станимир (Саво) Митровић, 1938. који је наредних дана подлегао повредама.

Јежестица, једно од највећих етнички чисто српских села у Општини Братунац (502 становника српске националности) на подручју месне заједнице Кравица, напали су  8. августа 1992. муслимани из суседног села Јаглића и муслиманске јединице из села са ширег подручја Братунца, Власенице и Сребренице, припадници Армије БиХ. У време напада већина мештана се налазила на имањима где су обављали своје уобичајене свакодневне летње пољопривредне послове. На ливадама су и убијени.

 Жртве: 1) Војин (Радо) Богичевић, 1929; 2) Славка (Обрен) Млађеновић, 1931. и њена два сина: 3) Анђелко (Љубомир) Млађеновић, 1965; 4) Драган (Љубомир) Млађеновић, 1960; 5) Сретен (Милош) Ранковић, 1962; 6) Милан (Вујадин) Ранковић, 1935; 7) Савка (Недељко) Стјепановић, 1951; 8) Милосав (Обрад) Стјепановић, 1919. и 9) Србо (Саван) Ђурић, 1944.

Шадићи, српски делови, или засеоци, овог села у власеничкој општини нападнути су 15. августа 1992. Шадићи Доњи насељени углавном муслиманским становништвом (Срба 58, муслимана 447), Шадићи Горњи насељени искључиво лицима српске националности (Срба 228). Напад на њих извршиле су муслиманске оружане формације са суседног подручја Церске, Касабе и Коњевић Поља из састава Армије БиХ.

 Жртве: 1) Драго (Спасоје) Мишић, 1935; и његов син 2) Миливоје (Драго) Мишић, 1965; 3) Неђо (Јован) Мишић, 1954; 4) Томислав (Урош) Мишић, 1964; 5) Гојко (Радован) Вуковић, 1930; 6) Јованка Мишић, 1920; 7) Пеја (Неђо) Мишић, 1958. супруга Миће Мишића, 1958; 8) Сретен (Богдан) Томић, 1956; 9) Милосав (Божо) Кевић, 1962; 10) Милан (Душан) Лазаревић, 1952. и 11) Радојка Мишић, 1927.

Каменица Горња, српски део овог углавном муслиманског села у зворничкој општини (Срба 301, муслимана 1288, Југословена 9), напале су у раним јутарњим часовима 24. августа 1992. локалне муслиманске оружане јединице са подручја Церске из састава Армије БиХ. Приликом напада на веома суров начин, спаљивањем, ударцима тупим предметом и ножем убијена су четири лица српске националности.

 Жртве: 1) Драгомир (Драго) Томић, 1948; 2) Љубомир (Миладин) Томић, 1948; 3) Миломир (Вељко) Кукољ, 1957. и  4) Радо (Срећко) Кукољ, 1945.

Миланова воденица, односно заселак Живковићи, на локалном путу између села Пећи и Скелана у Општини Сребреница, 28. августа 1992. око 8,30 часова, наоружани муслимани припадници Армије БиХ, регрутовани са овог подручја, поставили заседу и том приликом на свиреп и подмукао начин убили четири цивилна лица српске националности која су се из свог села пешице упутила у Скелане. Садистичка иживљавања обесних наоружаних муслиманских младића над похватаним немоћним и недужним старим особама српске националности била су видљива по остацима одеће и скоро безбројним спољним повредама тела искасапљених српских жртава.

Жртве: 1) Светозар (Драго) Живковић, 1915; 2) Станко (Љубомир) Живковић, 1936; 3) Драган (Раденко) Милановић, 1951; 4) Крстина (Миленко) Аћимовић, 1920.

Растошница, најбројније српско село у Општини Зворник (Срба 2334, муслимана 6, Хрвата 3, Југословена 1, осталих 3), као и неколико мањих околних српских села и заселака. Муслимани су у раним јутарњим часовима 1. септембра 1992. после неколико дана жестоких напада освојили Растошницу. У акцији су учествовале веома бројне оружане формације Другог, тј. тузланског,  корпуса Армије БиХ регрутоване углавном од муслиманског становништва из најближих села: Годуша, Мимићи, Теочак, Сапна, Витница, Међеђа, Снијежница и осталих околних муслиманских насеља.

 Жртве: 1) Звонко (Станимир) Ђокић, 1971; 2) Саво (Стјепан) Миљановић, 1934; 3) Бранислав (Неђо) Миљановић, 1938; 4) Мирослав (Крсто) Ђокић, 1935; 5) Мића (Живан) Мићановић, 1962; 6) Боро (Саво) Ђукановић, 1935; 7) Милан (Боро) Ђукановић, 1962; 8) Радо (Милован) Петровић, 1926; 9) Тришо (Саво) Преловац; 10) Вељко (Јован) Филиповић, 1930; 11) Марко (Радисав) Савић; 12) Владо (Драго) Савић, 1944; 13) Србо (Мико) Сандић, 1913; 14) Петар (Момо) Сандић, 1962; 15) Кајо (Митар) Сандић, 1932; 16) Милан (Милош) Сандић, 1957; 17) Михајло (Митар) Сандић, 1930; 18) Цвијетин Станојевић-Цвико; 19) Драго (Ђуро) Ковачевић, 1935; 20) Ружица (Саво) Јосиповић, 1941; 21) Милош (Раде) Николић, 1962; 22) Недељко (Драго) Марковић, 1934; 23) Здравко (Митар) Манојловић, 1965. Нестали су, највероватније убијени у затворима и логорима: 24) Душанка (Владимир) Јововић, 1928; 25) Сретен (Душан) Миљановић, 1958; 26) Срећко (Миланко) Радовановић, 1949; 27) Брањо (Славко) Ђокић, 1954; 28) Илија (Драго) Лазић, 1962; 29) Јован (Лазар) Сандић-Ђока, 1911; 30) Душанка Сандић; 31) Станко (Митар) Савић, 1951; 32) Митар Савић, 1927; 33) Мићо Гајић, 1922; 34) Нада Мијатовић; 35) Ратко Петровић; 36) Јован (Славко) Савић, 1960; 37) Светозар (Војко) Станојевић, 1952; 38) Душанка (Митар) Ђокић, 1937.

Црни Врх, близу насеља Планица у Oпштини Зворник, испод самог превоја, на саобраћајници Зворник-Шековићи нападнута је из заседе 10. септембра 1992. колона од седам цивилних теретних и једно цивилно путничко возило.

 Жртве: 1) Љубомир Богуновић; 2) Јован (Стеван) Бојовић, 1949. из Рогатице; 3)  Мирко (Душан) Ђокић, 1950. из Београда, 1956; 4) Станимир (Сретен) Јовић, 1950. из Зворника; 5) Милан (Станоје) Спајић из Вишеграда, 1935; 6) Душко (Војислав) Новичић, 1969. из Зворника; 7) Момир (Душан) Тробок, 1957. из Пала код Сарајева.

Залужје, муслиманско село у Општини Братунац. Наоружани муслимани овог и суседних муслиманских села, припадници Армије БиХ, организовали су у Залужју заседу   16. септембра 1992. на локалној асфалтираној саобрачајници Братунац-Сасе (село и рудник у општини Сребреница).

 Жртве: 1) Милисав (Стојан) Лукић, 1942; 2) Рајко (Недељко) Вујадиновић, 1971; 3) Крсто (Цвијетин) Јовановић, 1955; 4) Драган (Бошко) Ковачевић, 1959; 5) Томислав (Милош) Стојановић, 1966; 6) Даница (Петко) Стојановић, 1931; 7) Радојка (Симо) Вучетић, 1946; 8) Томо (Милан) Лончаревић, 1948;

Кочање, српски заселак (Срба 192), који припада знатно већем, претежно муслиманском Новом Селу (Срба 192, муслимана 1058, Југословена 7, осталих 2) у подрињској Општини Зворник, нападнут, је 17. септембра 1992. Напад су извршили припадници муслиманских оружаних формација из састава Армије БиХ од којих је већина била са подручја Новог Села, Каменице, односно Општине Зворник и муслиманских насеља суседних општина.

              Жртве: 1) Зоран (Лазар) Илић, 1953; 2) Милисав (Милош) Илић, 1955; 3) Спаса (Никола) Илић, 1912; 4) Лазар (Јевто) Илић, 1924; 5) Иконија (Васо) Илић, 1935; 6) Васо (Милан) Марковић, 1933; 7) војник Ђоко, презиме непознато, избеглица из Зенице (можда је реч о Милораду (Богдан) Станковићу, 1959. из Зенице).

Подравање у Општини Сребреница, етнички чисто и једно од највећих српских села у овом крају (413 становника српске националности) тешко је страдало у оба претходна светска рата. Од почетка ратних сукоба и муслиманског терора у овом крају, поготово током лета 1992, Подравање су стално угрожавали муслимани Сребренице. Село је више од пет месеци, ослањајући се једино на властите могућности, одолевало тим муслиманским насртајима. Најжешћи напад веома бројних и добро наоружаних јединица Армије БиХ, регрутованих са овог подручја извршен је 24. септембра 1992.

 Жртве: 1) Војин (Милоје) Јовановић, 1923; 2) Светозар (Милоје) Јовановић, 1933; 3) Радо (Обрад) Лазаревић, 1920; 4) Милева (Василије) Петровић, 1948; 5) Миломир (Марко) Петровић, 1951; 6) Михајло (Јово) Митровић, 1932; 7) Ружа Митровић, 1927; 8) Драго (Марко) Митровић, 1925; 9) Радован (Анђелко) Маринковић, 1938; 10) Милован (Милош) Маринковић, 1955; 11) Раде (Милош) Маринковић, 1961; 12) Дикосава  (Жарко) Маринковић, 1938; 13) Милош (Драго) Маринковић, 1935; 14) Миладин (Милисав) Перендић, 1924; 15) Томислав (Савкан) Перендић, 1930; 16) Станка (Благоје) Перендић, 1935; 17) Спасенија (Богдан) Перендић, 1932; 18) Митар (Цвијетин) Шарац, 1963; 19) Душан (Веселин) Шарац, 1964; 20) Мирјана (Обрад) Шарац, 1943; 21) Милан (Манојло) Шарац, 1929; 22) Гојко (Марко) Томић, 1930; 23) Михајло (Марко) Томић, 1941; 24) Милијан (Милош) Васић, 1951; 25) Милисав Весић; 26) Славиша (Радомир) Николић, 1960; 27) Драган (Чедомир) Николић, 1960; 28) Небојша Павловић, 1971; 29) Раде (Милета) Мудринић, 1961; 30) Бориша (Ружа) Митић, 1946; 31) Ђурађ (Милан) Богдановић, 1960. и 32) Драгутин (Митар) Кукић, 1954.

Многе од наведених жртава убијене су на најсвирепији начин: одсецањем глава и појединих делова тела, разбијањем лобање тупим предметом, расецањем стомака, клањем. Запрепашћен овим монструозним злочином огласио се, посебним саопштењем, Синод Српске православне цркве, а Његова  Светост Патријарх Павле одржао је помен невино страдалим мученицима. Слике масакрираних Срба овог села пренеле су у својим емисијама многе домаће и стране телевизије станице.

 

 

 

Брачан, привредни објекат, површински коп рудника боксита Милићи у Општини Власеница. Приликом напада који је извршен на чуваре рудника 24. септембра 1992. масакрирано је свих седам чувара рудника, иначе лица српске националности.

 Жртве: 1) Миливоје (Тодор) Сушић, 1958; 2) Славко (Божидар) Шалипуровић, 1971; 3) Славко (Митар) Гордић, 1958; 4) Видоје (Милорад) Шалипуровић, 1961; 5) Зоран (Неђо) Лаловић, 1943; 6) Миодраг (Мијат) Глигоровић, 1956. и 7) Рајко (Радојко) Пантић, 1943.

Рогосија, мало српско село у Општини Власеница (34 становника српске националности) претрпело је жесток напад 26. септембра 1992. Напад су извршиле околне муслиманске оружане снаге Армије БиХ са подручја Сребренице, Власенице, Коњевић Поља, Братунца, Церске и Касабе. Већина мештана и њихових заштитника поубијана је на најсуровији начин.

 Жртве: 1) Мирко (Милан) Продановић, 1961; 2) Милан (Станко) Станишић, 1960; 3) Неђо (Цвијан) Станишић, 1964; 4) Љубомир (Љубинко) Јурошевић, 1962; 5) Зоран (Милорад) Равњаковић, 1960; 6) Драгољуб (Милка) Деурић, 1964; 7) Миломир (Милисав) Продановић, 1966. и његов брат 8) Жарко (Милисав) Продановић, 1970; 9) Боро (Стјепан) Тешић, 1960; 10) Драгомир (Обро) Јаћимовић, 1949; 11) Чедомир (Миладин) Дошић, 1950; 12) Милован (Петар) Ковачевић, 1952; 13) Лука (Цвијетин) Мајсторовић, 1950; 14) Бошко (Миладин) Драгић, 1947; 15) Душан (Зарија) Ђурић, 1943; 16) Димитрије (Радисав) Алемпић, 1959; 17) Велимир (Митар) Мајсторовић, 1967; 18) Мићо (Љубомир) Митровић, 1947; 19) Рајко (Неђо) Ребић, 1958; 20) Милан (Радован) Мијић, 1952; 21) Раденко (Миладин) Секулић, 1962; 22) Горан (Гојко) Пејиновић, 1958; 23) Јадранко (Неђо) Шевкушић, 1961; 24) Алексанадар (Бранислав) Дракулић, 1969; 25) Милан (Бранко) Вујичић, 1954; 26) Томислав (Рајко) Тешић, 1971; 27) Милан (Митар)  Секулић, 1947. и 28) Ненад (Цвијан) Станишић, 1972.

Факовићи, плодоносно и богато подрињско погранично село према Србији у Општини Братунац са знатно бројнијим српским становништвом (Срба 115, муслимана 33) нападнуто је  5. октобра 1992. Напад на Факовиће извршиле су јединице Армије БиХ формиране по околним муслиманским селима на подручју Братунца и Сребренице знатно пре почетка ратних сукоба у овом крају.

Жртве: 1) Десанка (Радоје) Божић, 1924; 2) Олга (Милован) Марковић, 1935; 3) Славка (Милован) Марковић, 1931; 4) Ћуба Николић, 1954; 5) Данило Ђурић, 1910; 6) Мирослав (Милан) Ивановић, 1973; 7) Радоје (Саво) Марковић, 1941; 8) Радомир (Стево) Марковић, 1939; 9) Петко (Милован) Николић, 1954; 10) Милован (Сретен) Николић, 1923; 11) Радован (Јово) Савић, 1965; 12) Миломир (Благоје) Суботић, 1959; 13) Милован (Драго) Ђокић, 1936; 14) Сретен (Милета) Ђокић, 1938; 15) Ђоко (Недељко) Ђокић, 1955;  16) Видоје (Радован) Ђукић, 1954; 17) Светозар (Сретен) Ђокић, 1965.

Бољевићи, Општина Братунац, велико српско село у плодној долини реке Дрине (415 становника) муслиманске снаге са овог подручја, припадници Армије БиХ, напале су у исто време кад и суседне Факовиће 5. октобра 1992. Том приликом убили су осам недужних углавном старијих особа које су, излажући опасности своје животе, остале у селу да хране стоку, скупљају летину и чувају своје и суседне куће и имања.

 Жртве: 1) Миљана Деспотовић; 2) Петра (Милорад) Продановић, 1927; 3) Стојка (Јован) Стјепановић, 1922; 4) Станија Васић, 1930; 5) Радован (Срето) Ђукић, 1922; 6) Милутин (Љубисав) Ристић, 1940; 7) Зарија (Новица) Ристић, 1928; 8) Владан (Манојло) Васић, 1929.

Шетићи у Општини Зворник. На српски део села (муслимана 656, Срба 83, Југословена 2), заселак Пантићи, извршен напад у праскозорје 8. октобра 1992. Акцију су организовали и извели муслимани Шетића и околних муслиманских села Општине Зворник.

Жртве: 1) Михаило (Саво) Пантић, 1912; 2) Цвијета Пантић, 1910; 3) Деса Пантић, 1927; 4) Сава Пантић, 1920; 5) Љубица (Милан) Пантић, 1946; 6) Цвија Преловац, 1932. и 7) Босиљка (Никола) Лукић, 1927; 8) Цвија Сандић.

Малешићи, напад на ово претежно српско село у Општини Зворник (Срба 666, муслимана 69) извршен је истовремено са нападом на српски део села Шетићи, у раним јутарњим часовима 8. октобра 1992.  Акцију су предводили и злочине починили у највећој мери муслимани комшијског села Јусићи у сарадњи са већим бројем наоружаних припадника Армије БиХ из околних села и општина настањених муслиманским становништвом.

 Жртве: 1) Здравко (Миладин) Милошевић, 1926; 2) Саво (Вељко) Видовић, 1937; 3) Михајло Перић, 1902; 4) Цвија Перић, 1907; 5) Љубица Перић, 1942; 6) Здравко Малешић, 1922; 7) непозната жена из села Змајевица која се затекла у гостима.

Каменица Доња и Каменица Горња (Срба 323, муслимана 2633, Југословена 22) српски засеоци, или подручја, ових улавном муслиманских села зворничке Општине, опколиле су у току ноћи локалне муслиманске оружане формације, припадници Армије БиХ, и освојили 6. новембра 1992. Том приликом заробљени су многи Срби, браниоци ових заселака и чланови њихових породица. Колико је у овом погрому лица српске националности Каменице страдало, заробљено и масакрирано још увек је непознато. Цифре се крећу од 109 до преко 250 жртава.

              Жртве: 1) Миладин (Игњат) Ашћерић, 1962; 2) Зоран (Јово) Бојановић, 1961; 3) Драгомир (Велимир) Божић, 1966; 4) Никола (Миладин) Чворић, 1963; 5) Саво (Перо) Ђокић, 1930; 6) Владо (Перо) Грабовица, 1950; 7) Радисав (Тимотије) Грабовица, 1950; 8) Ратко (Костадин) Илић, 1959; 9) Драган (Бошко) Јакшић, 1965; 10) Станко (Марко) Јовановић-Мишо, 1956; 11) Урош (Дамјан) Казановић, 1948; 12) Миодраг (Василије) Ковачевић-Мишо, 1959; 13) Драган (Стеван) Летић, 1964; 14) Српко (Војин) Лукић, 1955; 15) Радислав (Лазар) Мацановић, 1962; 16) Тришо (Микајло) Михајловић, 1959; 17) Марко (Јово) Милошевић, 1948; 18) Радомир (Милош) Павловић, 1974; 19) Бранислав (Душан) Петровић, 1958; 20) Горан (Златко) Пјанић, 1952; 21) Радомир (Рајко) Радић, 1950; 22)  Радован (Стево) Савић, 1966; 23) Жарко (Богдан) Савић, 1949; 24) Мићо (Миливоје) Симић, 1953; 25) Ненад (Жарко) Стевановић, 1956; 26) Славко (Драго) Тијанић, 1970; 27) Зоран (Томо) Урумовић, 1958; 28) Драгомир (Љубо) Јовановић, 1958; 29) Саво (Васо) Казановић, 1957; 30) Радан (Ђорђе) Павловић, 1967; 31) Мићо (Крстан) Тешић, 1968; 32) Велимир (Вељко) Јовановић, 1955; 33) Милан (Михајло) Продановић, 1953; 34) Ратко (Ненад) Продановић, 1944; 35) Миладин (Јово) Ложњаковић, 1958; 36) Раде (Бранислав) Марић, 1949; 37) Панто (Владо) Мијатовић, 1955; 38) Виктор (Младен) Савић, 1964; 39) Ђорђе (Владимир) Стевановић, 1952; 40) Богдан (Радивој) Радовић, 1952; 41) Кирило (Стеван) Стевановић, 1940; 43) Милорад (Милан) Видовић, 1966; 44) Владо (Петко) Ристановић, 1958; 45) Алекса (Цвијан) Савић, 1952; 46) Рајо (Цвијетко) Максимовић, 1953; 47) Милош (Желимир) Зеленовић, 1967; 48) Зоран (Неџо) Божић, 1964; 49) Милош (Ристо) Грабовица, 1974; 50) Борисав (Витомир) Михајловић, 1958; 51) Славко (Вукашин) Павловић, 1959; 52) Миладин (Божо) Недић, 1960; 53) Миладин Ћерић..

 

 

 

СРПСКА ЗГАРИШТА СРЕБРЕНИЧКОГ КРАЈА
ОСВРТ НА ЗБИВАЊА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ
УМЕСТО ОБМАНА, МАЛО ВИШЕ ИСТИНЕ
Српска згаришта [1]
Српска згаришта [2]
Српска згаришта [3]