Српска згаришта [1] |
Уторак, 02 март 2010 | |
Бљечева, претежно муслиманско село у питомој подрињској Општини Братунац (Срба 71, муслимана 532, Југословена 4) [8] . Локалне оружане формације из састава Армије БиХ под вођством Насера Орића извршиле су ничим изазван напад на српски део села на велики православни празник Ђурђевдан 6. маја 1992. год. пре подне. Тај неочекиван напад био је суров наговештај прогона и истребљивања Срба из братуначког и сребреничког краја, а догодио се у време интензивних мировних преговора Срба и муслимана о заједничком суживоту.
8. Подаци о становништву за села која следе дати су на основу публикације: „Национални састав становништва Босне и Херцеговине, попис 1991. године“, Савезни завод за статистику, 1992, Београд.
9. Женска имена означена су посебним слогом.
Гниона, у Општини Сребреница. Усамљен заселак великог, претежно српског села Гостиљ (113 лица српске националности и 35 муслимана). И ово српско село страдало је истог дана кад и Бљечева у суседној братуначкој општини и готово од истих нападача, припадника Армије БиХ. Јединицу која је напала Гниону сачињавали су мештани околних муслиманских села братуначке и сребреничке општине, а најбројнији су били муслимани села Поточари које је, као и у претходном случају, предводио Насер Орић. Имовина покојника и избеглих лица овог села је опљачкана и спаљена.
Жртве: 1) Радојко (Рајко) Милошевић, 1928. болешљив и полуслеп човек и 2) Лазар (Миливоје) Симић, 1936. из суседног Студенца који је био гост на слави покојног Радојка. По сведочењу супруге и избеглих мештана слављеник покојни Радојко је жив запаљен и изгорео у својој кући. Осмаче, Општина Сребреница. У близини овог великог муслиманског села постављена је заседа 7. маја 1992. на локалној саобраћајници Сребреница-Скелани-Бајина Башта. Том приликом је сачекан и уништен камион у коме се налазило више цивилних лица српске националности, који су се пред најездом муслиманских оружаних формација исељавали из једног дела сребреничке општине и покушали да пребегну у погранично село Скелане и даље у Бајину Башту и Србију. Жртве: 1) Милојка (Славко) Митровић, 1953; 2) Радосава (Милован) Стјепановић, 1956; 3) Небојша (Радомир) Ђорић, 1966; 4) Зоран (Обрен) Вукосављевић, 1970; 5) Симо (Манојло) Танасијевић, 1952; 6) Миливоје (Богдан) Илић, 1962. и 7) Данило (Радомир) Петровић, 1961. Међе и више осталих мањих српских села. Међе је село са доста измешаним становништвом, али и знатном српском већином која је углавном концетрисана и у неколико српских заселака (у селу укупно Срба 130, муслимана 87), потом околна села Осредак (Срба 195), Виогор (Срба 99, муслимана 32) и Ораховица (Срба 334, муслимана 91) са бројним српским засеоцима као што су Карно, Чумовићи (20 српских кућа), Црни Врх, Сјемово (8), Ровићи (7), Долови (8), Боровац (3), Стоп (5), Јеремићи (8), Оровица (5), Поретак (5), Јадар (3), Бујаковићи (2), Кипрова ( 7), Стопови (4), Јасик (3), Бибићи (10), Бојна (5), Дебело брдо (4), Ковачице (10), Сарићи (6), Кожиље (7), и др. Сва наведена насеља налазе се на територији сребреничке општине. Муслимани су на њих извршили фронталан истовремен напад 15. маја 1992. у раним јутарњим часовима пред свитање. Жртве: 1) Петрија (Симо) Андрић,1932; 2) Милојко (Милован) Гагић, 1947; 3) Радивоје (Ђорђе) Суботић, 1954; 4) Војислав (Симо) Ђурић, 1930. и његов непокретни син 5) Новак (Војислав) Ђурић, 1955; 6) Љубица (Драго) Гагић, 1950. заробљена подлегла тортури у сребреничком затвору; 7) Крсто (Радован) Петровић, 1938; 8) Јевтић (Цвијан) Радивоје-Рацо, 1959; Жутица, општина Власеница. Муслиманска заседа на локалној саобраћајници постављена у засеоку Жутица, делу великог претежно српског села Дервента (Срба 305, муслимана 1, Хрвата 1, Југословена 4, осталих 8) 21. маја 1992. око петнаест часова. Заседу су припремили припадници локалних муслиманских оружаних формација, регрутовани са подручја општине Власеница, посебно суседних села Церска, Коњевић Поље и Касаба. Жртве: 1) Млађен (Драгољуб) Петковић, 1952; 2) Недељко (Милош) Кандић, 1956; 3) Миленко (Милисав) Ковачевић, 1960; 4) Мићо (Десимир) Лазаревић, 1974; 5) Миљана (Видоје) Обрадовић, 1938; 6) Војислав (Илија) Шарац, 1925; 7) Слободан (Радоје) Зечић, 1966; 8) Обренија (Миладин) Илић, 1958. Коњевић Поље, релативно велико муслиманско село у Општини Братунац, (Срба 8, муслимана 983, Југословена 4, осталих 4). Дана 27. маја 1992. у осам часова, на раскрсници путева Братунац-Власеница-Зворник, оружане формације Армије БиХ, састављене од локалног муслиманског становништва са подручја Братунца, Коњевић Поља, Власенице, Нове Касабе, Церске и Сребренице, напале су из заседе колону камиона предузећа ДД "Боксит" из Милића. Жртве: 1) Новица (Милко) Сушић, 1962; 2) Зоран (Ненад) Поповић, 1959; 3) Ђорђо (Миленије) Мијатовић, 1950; 4) Стево (Новак) Симић, 1953; 5) Миломир (Јово) Вујадиновић, 1960. Јеремићи, мало српско село и његов још мањи заселак Мановићи у Општини Власеница (50 становника Срба), 28. маја 1992. напали су са више страна наоружани муслимани сврстани у неколико група, регрутовани са подручја власеничке и околних општина. Жртве: 1) Богдан (Живко) Глигоревић, 1958; 2) Станоје (Синиша) Кандић-Цане, 1953; 3) Радо (Ђорђе) Миросављевић, 1972. Сандићи, муслимански заселак у близини великог етнички чистог муслиманског села Хрнчићи (муслимана 1226) у Општини Братунац. На локалној саобраћајници између Братунца и раскрснице Коњевић Поље где се рачва магистрални пут за Београд и Сарајево, постављене су барикаде и прекинут саобраћај 29. маја 1992. Приликом деблокаде саобраћајнице на српске полицајце је са околних брда из заседе коју су поставили муслимани из Хрнчића и других околних села отворена жестока унакрсна паљба од које је страдало више лица. Жртве: 1) Милутин (Стево) Милошевић, 1948; 2) Јово (Сретен) Благојевић, 1973; 3) Драгица (Стојан) Матикоса, 1955; 4) Срето (Милан) Сузић, 1960; 5) Миодраг (Мило) Воркапић, 1971; 6) Иван (Ратко) Ивановић, 1970; 7) Драган (Десимир) Петровић, 1967; 8) Весна Крџалић; 9) Александар (Мирко) Граховац, 1972; 10) Жарко Ивановски. Опарци, српски заселак муслиманског села Брезовице, Општина Сребреница, у коме муслимани чине већинско становништво (Срба 64, муслимана 462). Становнике овог српског засеока напали су 1. јуна 1992. суседи из самог села Брезовице, као и наоружани мештани из околних муслиманских села сребреничке и братуначке општине, борци Армије БиХ. Жртве: 1) Драгић (Драгутина) Илић, 1939; 2) Ратко (Момчила) Илић, 1942; 3) Угљеша (Момчила) Илић, 1939; 4) Живојин (Cvijetin) Петровић, 1917; 5) Милорад (Драго) Петровић, 1923. и 6) Дикосава (Драго) Петровић, 1932. Неке од наведених жртава су убијене хладним оружјем на најсуровији начин. Обади (Хрвата 3, муслимана 135, Срба 684), и Шпат, чисто српски заселак претежно муслиманског села Сасе (муслимана 449, Срба 78) у сребреничкој општини. Напад на ова два насеља 8. јуна 1992. извршили су муслимани, припадници, у то време познатих Зелених беретки и Патриотске лиге, односно Армије БиХ, углавном добровољци из околних муслиманских села: Скендеровића, Моћевића, Ликара, Стожерског, Поточара, као и мештани градова Сребренице и Братунца. Жртве: 1) Мирко (Илија) Петровић, 1964; 2) Драго (Живко) Симић, 1949; 3) Славко (Станислав) Аврамовић, 1971; 4) Срећко (Драго) Спајић, 1928; 5) Миладин (Богдан) Цвјетиновић, 1936; 6) Достана (Момир) Цвјетиновић, 1930; 7) Милован (Анђелко) Грујичић, 1943; 8) Миленко (Драгослав) Стјепановић, 1944; 9) Илија (Јован) Зекић, 1955.
Рупово Брдо, село у Општини Власеница са убедљивом српском већином (8 муслимана, један Југословен и 116 Срба), у коме се налазе и засеоци Жугићи, Глигори и Милинковићи, удаљено око 20 км. од Милића, страдало је у раним јутарњим часовима 10. јуна 1992.
Жртве: 1) Војислав (Максим) Милинковић, 1938. и његова супруга 2) Мирјана (Гојко) Милинковић, 1939, брачни пар чији су посмртни остаци нађени угљенисани у властитој кући; 3) Реља (Маринко) Милинковић, 1942; 4) Радоје (Петар) Милинковић, 1952; 5) Владо (Видо) Милинковић, 1948; 6) Ковиљка (Митар) Жугић, 1922; 7) Комљен (Милош) Жугић, 1925. и његов син 8) Трифко (Комљен) Жугић, 1954. Витница, напад на српски заселак, породице и мештане великог, углавном муслиманског села у Општини Зворник (Срба 204, муслимана 2893, Југословена 5), односно на српско насеље Оџачина, извршли су у раним јутарњим часовима 20. јуна 1992. изненада, локални наоружани муслимани из Витнице и суседног села Јусића, припадници Армије БиХ. Жртве: 1) Васо (Петар) Танацковић, 1936; 2) Коста (Перо) Костић, 1925; 3) Цвјетко (Цвијетин) Костић, 1930; 4) Смиља (Светозар) Танацковић, 1944; 5) Јовика (Јован) Танацковић, 1955; 6) Крсто (Владо) Стевановић, 1966; 7) Мићо (Боро) Миловановић, 1967; 8) Драго (Анто) Ракић, 1958; 9) Иван (Саво) Стојановић, 1964; 10) Недељко (Боро) Илић, 1972. Ратковићи, за локалне услове у Општини Сребреница, веома велико етнички чисто српско планинско село (Срба 338), као и околни мали српски засеоци Дучићи, Дворишта, Рачићи и Полимци изненада су нападнути у раним јутарњим часовима у недељу 21. јуна 1992. Напад је извршен из околних муслиманских села и заселака: Познановићи, Дедићи, Подкоријен, Осмаче, Мочевићи и Стожерско. Жртве: 1) Обрен (Војислав) Богичевић, 1932; 2) Станимир (Владислав) Станојевић, 1949; 3) Десанка (Радо) Станојевић, 1923; 4) Никола (Тодор) Станојевић, 1958; 5) Раденко (Милорад) Станојевић, 1940; 6) Видосава (Лука) Ђурић, 1930; 7) Видоје (Обрад) Ранкић, 1928; 8) Милутин (Обрад) Ранкић, 1944; 9) Ранко (Обрад) Ранкић, 1933; 10) Винка (Филип) Максимовић, 1927; 11) Радомир (Милорад) Максимовић, 1942; 12) Цвијета (Ристо) Милановић, 1925; 13) Новка (Милорад) Павловић, 1945; 14) Зора (Драго) Продановић, 1941; 15) Живан (Петар) Продановић, 1966; 16) Милован (Јосо) Павловић, 1919. и 17) Милан (Стојан) Јаковљевић, 1920. Неке од жртава су спаљене у својим кућама, а неке заклане. Слика Добриле Продановић, која у рукама држи лобању свог сина Живана, обишла је свет и објављена у многим домаћим и страним медијима. Магудовићи, Калудра и Брађевина, брдско-планинска насеља у Општини Сребреница, засеоци раније опљачканих, спаљених и уништених српских села Ратковићи и Радошевићи (21. јуна 1992.), претрпели су понован муслимански напад, страдања и пустошење 27. јуна 1992. у преподневним часовима. Жртве: 1) Љубиша (Предраг) Гајић, 1965; 2) Стојан (Драгомир) Стевановић, 1939; 3) Новица (Витомир) Станојевић, 1951; 4) Владимир (Обрад) Павловић, 1948; 5) Славко (Милисав) Петровић, 1946. Лозничка Ријека, углавном српско село са малим бројем муслимана (Срба 132, муслимана 22) у братуначкој општини, први пут су напали наоружани припадници "Зелених беретки" из састава Армије БиХ на велики српски празник Видовдан, 28. јуна 1992. око поднева. Јединице нападача сачињавало је искључиво наоружано локално муслиманско становништво, регрутовано са подручја Братунца и суседне Сребренице. Жртве:1) Срећко (Радивоје) Миловановић,1943; 2) Јована (Гаврило) Миловановић, 1942; 3) Верица (Живан) Филиповић, 1975. и њен отац 4) Живан (Владимир) Филиповић, 1954; 5) Ђорђо (Милисав) Филиповић, 1949; 6) Јелена (Живојин) Стојановић, 1952; 7) Радован (Милан) Лукић, 1950; 8) Милоје (Митар) Дамјановић, 1971; 9) Милорад (Мићо) Рончевић, 1960; 10) Светозар (Сретен) Вучетић, 1957; 11) Миленко (Недељко) Николић, 1963. Брежани, једно од највећих брдско-планинских, старих и познатих српских села у сребреничком крају, које је страдало и раније у оба претходна светска рата, поготово за време НДХ и немачке окупације (Срба 271, муслимана 5) напали су пред само свитање, око 4 часа 30. јуна 1992. год. припадници оружаних формација, јачине хиљаду бораца, Армије БиХ, регрутованих у сребреничкој и суседним општинама. Жртве: 1) Радован (Ђоле) Петровић, 1923; 2) Милош (Раде) Новаковић, 1956; 3) Достана Лазић, 1919; 4) Обрен (Чедо) Јовановић, 1927; 5) Видоје (Павле) Лазић, 1937; 6) Кристина (Павле) Лазић, 1935; 7) Миленко (Илија) Драгичевић, 1947; 8) Љубомир (Миленко) Јосиповић, 1977; 9) Милош (Владо) Крстајић, 1937; 10) Перо (Владо) Крстајић, 1935; 11) Станко (Лука) Милошевић, 1900; 12) Видоје (Милован) Милошевић, 1974; 13) Станоје (Миливоје) Митровић, 1963; 15) Милисав (Мико) Ранкић, 1947; 16) Драгослав (Милисав) Ранкић, 1974; 17) Мирослав (Милисав) Ранкић, 1972; 18) Миломир (Радисав) Стевановић, 1946. и 19) Драган (Стјепан) Стјепановић, 1961. Рожањ, село (Срба 379, муслимана 14) са убедљивом српском већином у Oпштини Зворник, али опкољено и од самог почетка рата у сталној блокади околних муслиманских села кроз која, због сталних претњи да ће бити убијени, Срби сељани Рожња нису ни могли ни смели да изађу из села. Село је коначно нападнуто, опљачкано и спаљено 2. јула 1992. Жртве: 1) Митар Остојић, 1972; 2) Богосав (Стево) Илић, 1968; 3) Станко (Илија) Остојић, 1975; 4) Горан Остојић, 1962; 5) Недељка (Спасоје) Остојић, 1931. Загони, велико село са убедљивом српском већином (муслимана 103, Срба 480) у Општини Братунац, било је у кратком временском раздобљу 1992. жртва два веома жестока муслиманска напада. Први напад на српски део овог села извршен је 5. јула 1992. око 15 часова док су мештани обављали своје редовне пољопривредне и кућне послове. Жртве: 1) Љубица (Милован) Милошевић, 1939; 2) Милош (Јован) Милошевић, 1932; 3) Рада (Илија) Милошевић, 1968; 4) Чедомир (Благоје) Танасијевић, 1942; 5) Рајко (Сретен) Гвозденовић, 1927; 6) Драгољуб (Миладин) Гвозденовић, 1954; 7) Благоје (Милорад) Гвозденовић, 1944; 8) Рада (Радоје) Гвозденовић, 1973; 9) Милева (Милорад) Димитрић, 1912; 10) Мирко (Митар) Димитрић, 1974; 11) Матија (Стеван) Јашински, 1940; 12) Миодраг (Илија) Маловић, 1943; 13) Михајло (Јефто) Михајловић, 1951; 14) Душанка (Периша) Пауновић, 1954. Крњићи, планинско село Општине Сребреница у коме је српско становништво одувек имало апсолутну већину (муслимана 11, Срба 114), напали су, опљачкали и уништили 5. јула 1992. припадници Армије БиХ са подручја Сребренице и муслиманских села околних општина. Покојници: 1) Бобан (Спасоје) Лазаревић, 1965; 2) Средоје (Недељко) Јовановић, 1947; 3) Мирослава (Борислав) Јовановић, 1939; 4) Драгутин (Милош) Димитријевић, 1961; 5) Раде (Петко) Тримановић, 1958; 6) Српко (Новак) Аксић, 1972; 7) Радош (Мирко) Максимовић, 1968; 8) Миленко (Ристо) Максимовић, 1942; 9) Милош (Остоја) Милошевић, 1961; 10) Небојша (Зоран) Милошевић, 1975; 11) Миља Мићић; 12) Васо Парача, 1912; 13) Илија (Марко) Симић, 1912; 14) Вељко (Милисав) Симић, 1953; 15) Влајко (Петар) Владић, 1934. и 16) Сока Вујић, 1930. Сасе и Залазје, чисто српски заселак, за овдашње локалне брдско-планинске, услове доста великог села Обади које, као и суседно село Сасе и његов заселак Залазје, припадају Општини Сребреница. Истовремено су их напале муслиманске снаге из Сребренице на православни празник, Петровдан, 12. јула 1992. Напад на ова насеља извели су припадници Армије БиХ, углавном добровољци из муслиманских села овог краја. Залазје је уништено до темеља. Страдали су готово подједнако и браниоци и њихови најближи рођаци и пријатељи који су, уз помоћ малог броја добровољаца, покушали да се супродставе нападачу. Покојници: 1) Иван (Mиладин) Јосиповић, 1955; 2) Горан (Војислав) Митровић, 1970; 3) Ђука Симић, 1930; 4) Благоје (Благоје) Живановић; 1954; 5) Душан (Слободан) Благојевић, 1946; 6) Радинка (Драгомир) Цвијетиновић, 1952; 7) Иван (Ранко) Цвијетиновић, 1953; 8) Светислав (Тадија) Драгичевић, 1949; 9) Жељко (Mилорад) Гиљевић, 1970; 10) Недељко (Десимир) Глигић, 1948; 11) Љубисав (Никола) Глигорић, 1962; 12) Aлекса (Mилош) Гордић, 1955; 13) Јован (Цвијетко) Грујичић, 1954; 14) Станоје (Игњат) Грујичић, 1946; 15) Слободан (Милан) Илић, 1946; 16) Милисав (Сретен) Илић, 1957; 17) Лука (Љубомир) Јеремић, 1927; 18) Ратко (Милош) Јеремић, 1969; 19) Марко (Ратко) Јеремић, 1965; 20) Радован (Ратко) Јеремић, 1963; 21) Милован (Малиша) Лазаревић, 1946; 22) Момир (Станко) Лазаревић, 1955; 23) Бранислав (Александар) Павловић, 1947; 24) Рајко (Југослав) Петровић, 1963; 25) Драгомир (Борисав) Ракић, 1957; 26) Светозар (Цвијетин) Ракић, 1951; 27) Момчило (Љубомир) Ракић, 1949; 28) Миодраг (Љубомир) Ракић, 1959; 29) Миле (Момчило) Ракић, 1966; 30) Бранко (Гојко) Симић, 1959; 31) Петко (Гојко) Симић, 1963; 32) Божо (Станко) Станојевић, 1966; 33) Миладин (Гојко) Станојевић, 1929; 34) Михаило (Светислав) Стјепановић, 1942; 35) Радивоје (Богољуб) Томић, 1950; 36) Мирољуб (Радивоје) Тодоровић, 1961; 37) Миладин (Радо) Тубић, 1955; 38) Радисав (Радован) Васиљевић, 1963; 39) Радислав (Радован) Васиљевић, 1965; 40) Бошко (Живојин) Вујадиновић, 1951; 41) Васо (Живојин) Вујадиновић, 1954; 42) Недељко (Богдан) Вујадиновић, 1947; 43) Драгомир (Милован) Вујадиновић, 1947; 44) Милован (Славољуб) Вујадиновић, 1948; 45) Душан (Васо) Вујадиновић, 1940; 46) Милан (Загорка) Зекић, 1959; 47) Вукашин (Спасоје) Ћетковић,1938.
-------------
8. Подаци о становништву за села која следе дати су на основу публикације: „Национални састав становништва Босне и Херцеговине, попис 1991. године“, Савезни завод за статистику, 1992, Београд.
9. Женска имена означена су посебним слогом.
Преузмите целу публикацију
Српска згаришта сребреничког краја
СРПСКА ЗГАРИШТА СРЕБРЕНИЧКОГ КРАЈА
ОСВРТ НА ЗБИВАЊА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ УМЕСТО ОБМАНА, МАЛО ВИШЕ ИСТИНЕ Српска згаришта [1] Српска згаришта [2] Српска згаришта [3] |