Ратна писма др Радована Караџића
Понедељак, 13 април 2009
ПРЕДГОВОР


    ratna_pisma-wПосле ратних наредаба, које смо објавили у првом тому сабраних дела др Радована Караџића, следеће томове (2-5) посвећујемо ратним писмима. До њих, баш као и до раније објављених ратних наредаба, дошли смо захваљујући предусретљивости самог др Радована Караџића и његове породице. Оригинали ових писама још увек се налазе у ратној председничкој архиви која је похрањена негде у Републици Српској. На основу тих оригинала сачињене су копије које је лично прегледао њихов аутор и потписник. То закључујемо на основу осам руком написаних предлога и упутстава, које је уз поједина нарочито важна писма сачинио др Радован Караџић, а била су упућена будућем издавачу и уреднику web sitе-a.
    
     Овакав начин прибављања ратних писама нужно је довео до појединих, за сада неотклоњивих недостатака у овом издавачком подухвату. Најпре, скоро је извесно да нам нису дошла у руке сва ратна писма др Радована Караџића него сама она која су била упућена страним државницима, дипломатама, војним командантима и званичницима Уједињених нација и њихових агенција. Располагали смо и са неколико писама упућених домаћим званичницима на тлу бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, али претпостављамо да је таквих писама било знатно више. Чак смо скоро сигурни да нам нису стављена на располагање ни сва писма упућена страним званичницима. На то нас упућује чињеница да писма која су нам дошла у руке нису била у потпуности сложена по хронолошком реду, што наводи на претпоставку да су копирана у великој брзини. Претпостављамо да је неко од Караџићевог поверења, који сигурно није био архивар, прегледао целокупну ратну председничку архиву и том приликом, без поновног прегледа и провере, издвајао и копирао писма упућена страним званичницима. Врло је вероватно да су му том приликом промакла нека писма, нарочито она која су изворно била написана на српском језику. Др Радован Караџић је, додуше, прегледао целу збирку писама, али тешко да је могао да запази да је неко писмо изостављено, поготово ако је било мање важно или упућено неком лицу коме је, иначе чешће писао. А и да је то запазио, тешко да је ишта могао да учини, пошто се у том часу сигурно није налазио на месту на којем је била похрањена његова ратна архива или један њен део.
   
    Коначно, скоро смо сигурни да се током рата др Радован Караџић већем броју домаћих лица обраћао руком исписаним порукама. Једно од њих је и прослављени српски војсковођа Ратко Младић који је од др Радована Караџића примио један број руком исписаних порука које се налазе у, нама за сада недоступној, архиви Генералштаба Војске Републике Српске. Таква и слична писма радо бисмо објавили да су нам била доступна.
   
    Други велики недостатак овога издавачког подухвата јесте чињеница да овом приликом објављујемо само ратна писма а не и целу ратну кореспонденцију др Радована Караџића, тј. само писма која је он упућивао другима, а не и писма која су други упућивали њему. Кључан разлог који је довео до овог великог недостатка јесте чињеница да је у збирци копија, која нам је стављена на располагање, било само 24 писма која су била повод за одговоре др Радована Караџића. Међу њима било је чак 16 писама које је упутио Јасуши Акаши, специјални представник Генералног секретара Уједињених нација, и по једно које су упутили Бартран д'Лапресел, Џими Картер, лорд Карингтон, Садако Огата, Нора Белоф, Слободанка Груден, Серђо Вијеира де Мело и Анри Жаколин. Није, међутим, било скоро ниједног писма које је представљао одговор на претходно писмо др Радована Караџића. Додуше, нека лица, рецимо амерички Председник Бил Клинтон, највероватније нису одговорила ни на једно Караџићево писмо, али је зато бивши амерички Председник Џими Картер бар једном одговорио, док је Председник Руске Федерације Борис Јелцин по свој прилици у више наврата упућивао поруке др Радовану Караџићу, о чему сведочи напомена у једном од Караџићевих писама Јелцину. Како смо, дакле, располагали са само безначајним бројем узвратних писама др Радовану Караџићу, одлучили смо да у овом издању доступна узвратна писма изоставимо, у нади да ћемо у неким бољим временима бити у стању да објавимо мање-више целу Караџићеву ратну кореспонденцију. Отуда и садашњи наслов ''Ратна писма'', а не ''Ратна коресподенција''.
   
    У збирци писама која нам је стављена на располагање налазила су се и три истоветна непотписана писма упућена Антони Лејку, саветнику за националну безбедност, Билу Клинтону, Председнику Сједињених Америчких Држава, и Ворену Кристоферу, државном секретару Сједињених Америчких Држава, а потом и писмо Јулију Вороцову. Њих је очигледно требало да потпише неко од представника наших сународника у Сједињеним Америчким Државама, али нам није познато да ли је то учињено и да су она уопште послата. Упркос томе ми их објављујемо, пошто је врло вероватно да је у њиховом писању или бар редиговању учествовао и др Радован Караџић. Уз то она садрже аргументе у прилог српској ствари које је руководство Републике Српске често користило у разговорима и преписци с представницима тзв. међународне заједнице.
   
    Ова збирка садржавала је и 12 писама из 1996. године и 5 недатираних писама за које смо, на основу расположивих података, закључили да су такође написана и упућена 1996. године. Иако су ова писма написана по окончању рата децембра 1995. године, решили смо да и њих објавимо. За то је било више ваљаних разлога. У тим писмима помињу се и разматрају многа питања која су постављена током рата, а остала су нерешена и после рата. Било је наравно и протоколарних писама, али и она сведоче о једној кобној ратној последици - присилном и срамном потискивању са државног положаја и јавне политичке сцене ратног Председника Републике Српске.
   
    Два писма која објављујемо потекла су из Караџићевог кабинета, али их он сам није потписао него његов саветник, односно шеф кабинета.
   
    Приликом уређивања искључиво смо се руководили уобичајним хронолошким редом. Иако је било могуће да се писма сложе и по листи лица којима су упућивана, тако да у једном одељку буду сва писма која су, примерице, упућена Бутросу Галију или Билу Клинтону, брзо смо схватили да је овој врсти збирке докумената много примеренији хронолошки ред. Јер, уколико се тај ред следи много лакше се запажа историјски ток збивања у том кобном и преломном времену.
   
    Мањи број писама у овој збирци био је без датума. На основу њихове садржине и околности које се и њима помињу успели смо да утврдимо које су године написана и упућена, а најчешће и којег месеца у датој години. Ова писма објављујемо у посебном одељку на крају сваке једногодишње збирке писама.
   
    За разлику од прве књиге посвећене ратним наредбама, само изузетно значајна ратна писма пропраћена су краћим освртом издавача. За овако оскудна објашњена објављених писама има више разлога. Приликом прегледа збирке својих ратних наредаба др Радован Караџић је вероватно имао довољно времена на располагању, па је уз скоро сваку наредбу приложио своје предлоге и напомене, који су нас обавезивали да и ми дамо опсежније објашњење. Изгледа да је приликом прегледа својих ратних писама др Радован Караџић био у временској стисци и знатно неповољнијим околностима, па је само уз осам писама приложио своје напомене. Уз то су нас веома дуге припреме писама за штампу и изузетно високи трошкови самог штампања присилили да приложимо веома ретка и оскудна објашњења, понекад у само једној реченици. То смо, међутим, чинили и у нади да ћемо, ако Бог да, последњем тому Караџићевих сабраних политичких дела моћи да приложимо краћу студију о његовим политичким радовима и историјској улози коју је одиграо у једном, за српски народ преломном и погибељном добу.
   
    У овом двојезичном издању сва писма су упоредно објављена на енглеском и српском језику или обрнуто, тако што смо најпре објавили текст писма, који смо сматрали оргиналним, а потом његов превод на српски или енглески. Овај редослед је било лако следити у случају писама која су била написана само на једном од ових двају језика -  далеко највећи број само на енглеском, а мањи број само на српском језику. Мале недоумице су се, међутим, појавиле у случају оних писама која су била написана, а најчешће и потписана, и на српском и на енглеском језику. У таквим случајевима пошли смо од претпоставке да је текст на српском нацрт писма, дакле, изворник, а текст на енглеском превод. Пажљивим поређењем ова два текста уверили смо се, међутим, да су у преводу на енглески понекад појављују и мања одступања од изворника на српском, а у једном случају изостављена је и цела реченица. Како је др Радован Караџић прилично добро знао енглески, претпостављамо да је он најчешће читао и одобравао превод са српског на енглески, а повремено чинио и мање редакцијске измене. Због тога смо одлучили  да текст на енглеском увек објављујемо на првом месту, а тек потом текст на српском језику чак и кад се на основу стила и језика могло закључити да је текст изворно писан на српском језику. То је нарочито уочљиво у случају писама на ијекавском изговору у којима су скраћенице за међународне организације понекад биле дословна конверзија латинице у ћирилицу, уз руком додате ортографије на енглеском страних личних имена. Иначе Караџићево прилично добро знање енглеског језика потврђује, поред осталог, и неколико писама на енглеском језику исписаних његовом руком, чије факсимиле ради илустрације такође објављујемо.
   
    Озбиљан проблем представљала је ортографија писама на енглеском језику из 1992, а унеколико и прве половине 1993. године. Та писма су често дослован превод са српског са озбиљним грешкама у ортографији, а понекад и конгруенцији. Држећи се провереног начела да се у историјске документе ни на који начин не сме задирати, а камоли ишта преправљати, били смо слободни да исправљамо само словне грешке. Ово је нарочито било оправдано када се једна иста реч, примерице, два пута наводи са исправном ортографијом, а трећи пут са словном грешком, што је очигледно била последица ненамерне дактилографске грешке. Иначе, како је време одмицало језик писама на енглеском био је све бољи, нарочито од тренутка када је октобра 1993. године др Јован Заметица постао Председников саветник. Од тада најчешће нема изворног текста на српском, што значи да су писма највећма одмах писана на изузетно добром, идиомима богатом и стилски беспрекорном енглеском језику.
   
    Писма писана на српском језику нису изазивала неке веће тешкоће. Једино је у врло ретким случајевима требало исправити очигледну дактилографску грешку. Читалац ће, међутим, запазити неуједначено коришћење ијекавског и екавског изговора. Иако је у већини писама која су изворно писана на српском језику коришћен ијекавски изговор, повремено се појављују и поједине речи на екавском изговору.
   
    Највећи број писама на енглеском језику превела је на српски Радмила Шарац, док је највећи број писама на српском језику превео на енглески Иван Ђурић. Два писма су изворно била на руском језику, и њих је превео на српски др Веселин Ђуретић, а друга два на француском језику. Мањи број писама на енглеском језику превео је на српски писац овог предговора. Због читалаца којима се обраћамо решили смо да писма која су изворно била написана на руском и на француском језику објавимо само у преводу на енглески и српски језик.
   
    Копије два писма на енглеском, нарочито писмо Ли Пенгу, биле су скоро нечитљиве, па је њихова замрљана места одгонетнуо писац овог предговора. Писма исписана руком нису изазивала неке веће тешкоће.
   
    На крају петог тома дат је индекс лица којима су писма била упућена. Како су скоро сви примаоци писама били странци, за њихова имена коришћена је, где год је то било могуће, изворна латинична ортографија.
   
    Једва да треба рећи да су ова ратна писма др Радована Караџића од далекосежног значаја. Она су најпре потврда његове изузетне државничке вештине, велике аналитичке моћи и ваљаног процењивања ратних прилика и односа снага на тлу Босне и Херцеговине и на широј међународној сцени. Она такође сведоче о његовој моћи дубоког приницања и виспреног сналажења у тешким и погибљеним околностима. Она напослетку казују и о његовој личној снази да стојички поднесе тешка искушења када му је fortuna (срећа и судбина у исти мах) окренула леђа.
   
     Ову опсежну збирку предајемо знатижељној јавности у нади да нико од озбиљних историчара и аналитичара неће више писати о грађанском и верском рату на тлу бивше Босне и Херцеговине и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије без претходног увида у ратна писма др Радована Караџића.                                   
 
 
Коста Чавошки
AddThis Social Bookmark Button