Академик Крестић: Иницијатива Китаровићеве – смијешна, али и тужна
Петак, 27 април 2018
Академик Василије Крестић
БЕОГРАД, 25. АПРИЛА /СРНА/ - Академик Василије Крестић изјавио је за Срну да се зна да је Јасеновац био најгори концентрациони логор на свијету, те да је "смијешно, али и тужно" што хрватски предсједник Колинда Грабар Китаровић жели да формира комисију за, како је навела, утврђивање "праве истине" о том логору.

"Шта би требало да се утврди? Да није било геноцида? Или да је било много мање мртвих? Или да је било мање бруталности? Не знам шта хоће та госпођа", рекао је Крестић.

Он је истакао да постоје обимне и врло озбиљне студије о Јасеновцу, те подсјетио да је истражна комисија одмах послије рата ушла у Јасеновац и у њој није било ниједног Србина, него су је чинили Хрвати и Јевреји.

"Они су дали своју оцену свега тога шта је било и како је било. То је прва, али најобјективнија и најнепристраснија оцена. Констатовали су да је убијено најмање 500.000 људи, али да се никад неће утврдити колико је било", рекао је Крестић.

Он је поставио питање - да ли сада идеја Китаровићеве значи да треба поново да се испитује и пребројавају жртве - да ли је било педесет, сто или двјеста хиљада више или мање.

"Зна се да је то био најгори логор у целом свету и сад Колинда Грабар Китаровић хоће да формира нове комисије да то испитују. Смешно, а морам рећи и тужно", рекао је Крестић.

Он је нагласио да се добро зна да је Јасеновац основала Независна Држава Хрватска и закључио се "сад околишно тражи оправдавање свега што се ту десило".

"Мислим да је то неозбиљно и неодговорно за једног озбиљног политичара", закључио је Крестић.

Предсједник Хрватске Колинда Грабар Китаровић залаже се да посебна комисија утврди "праву истину" о ономе шта се дешавало у Јасеновцу током и, како је навела, "након рата", што је изазвало бурна реаговања и оптужбе за "релативизацију Холокауста".

Она је подржала приједлог челника Хрватског хелсиншког одбора Ивана Звонимира Чичка о формирању међународне комисије, са члановима из Србије, Хрватске и међународних стручњака, који би утврдили "истину о Јасеновцу".

"У 21. вијеку, модерном форензиком, медицинском и форензиком документа може се утврдити не само број жртава, већ и истина шта се заиста догађало у Јасеновцу, не само од 1941. до 1945. године, него и касније", сматра Китаровићева.


http://www.srna.rs/novosti/589280/inicijativa-kitaroviceve---smijesna--ali-i-tuzna.htm





AddThis Social Bookmark Button