децембар 1995. г. |
Уторак, 03 април 2007 | |
01. 12. 1995. САРАЈЕВО
Групе хрватских војника из бивше БиХ настављају са пљачкањем и паљењем српских кућа у Шипову и Мркоњић Граду, местима која су по Дејтонском споразуму припала Републици Српској – саопштено је данас у седишту УНПРОФОР-а у Сарајеву. ИЗВОР: »ГЛАС« од 02. и 03. 12. 1995.
01. 12. 1995. ЊУЈОРК
Савет безбједности је јуче одлучио да се мандат мировних снага УН у Босни (УНПРОФОР) продужи до 31. јануара идуће године, колико ће како се процјењује, бити потребно да се надлежности у чувању мира у Босни пренесу са »плавих шлемова« на нови мировни контингент који ће тамо деловати под мандатом НАТО-а. Савет је такву одлуку донео на препоруку генералног секретара УН БУТРОСА ГАЛИЈА, који је још у току септембра, након бомбардовања српских територија у Босни од стране НАТО авијације најавио повлачење УНПРОФОР-а из те бивше југословенске републике. ГАЛИ је то онда објаснио чињеницом да мировне снаге УН немају ни такву војну моћ, ни тлика финансијска средства да мир намећу и одржавају уз употребу војне силе. Већ тада наслућивале су се контуре нове »МИРОВНЕ ОПЕРАЦИЈЕ« у Босни чији ће носилац бити НАТО, а не УН, које се сада из Босне повлаче са горким лекцијама и болним искуствима. Светска организација тамо није успела да обави своју мисију онако како је било замишљено, али је тиме шт је давала формално покриће за ваздушне ударе против само једне стране у тамошњем грађанском рату, у приметој мери компромитовала своју миротворну и непристрасну улогу. ИЗВОР: »ГЛАС« од 02. и 03. 12. 1995. 01. 12. 1995. БРИСЕЛ Европска унија укинуће санкције СР Југославији у понедељак 4. децембра, саопштено је данас на конференцији за новинаре у Савету министра Европске уније. У питању је уствари аутоматизам, јер одлука ЕУ ступа на снагу после одлуке Савета безбедности УН којом су већ скинуте санкције Југославији. ИЗВОР: »ГЛАС« од 02. и 03. 12. 1995. 03. 12. 1995. ЊУЈОРК Сада када су амерички војници почели да одлазе у Босну, овдашња гласила, медју којима су »ЊУЈОРК ТАЈМС« и »ВАШИНГТОН ПОСТ«, али исто тако и војни планери из Пентагона, »открили« су да у Босни, »ратују« хиљаде муџахедина, страних плаћеника и Алахових фанатика, који могу да буду реална претња трупама из САД. Никада до сада са таквом пажњом и са толико публицитета медији САД нису говорили о муџахединима у Босни. »ЊУЈОРК ТАЈМС« тврди да се у Босни налази између 3.000 и 4.000 муџахедина већином ветерана из авганистанског рата, да су сви одреда верски фанатици и спремни да дају живот за ствар ислама. И сви они, додаје лист, у западу виде заклетог непријатеља своје вјере. ИЗВОР: »ГЛАС« од 04. 12. 1995. 03. 12. 1995. САРАЈЕВО Чланови америчког Конгреса добили су данас у Сарајеву гаранције муслиманског врха да ће војници САД који долазе у Босну бити безбедни, јавиле су агенције. ИЗВОР: »ГЛАС« од 04. 12. 1995. 04. 12. 1995. ЛОНДОН У раду конференције о обнови БиХ и обавезама медјународне заједнице, 8. и 9. децембра у Лондону, учествоваће представници 40 земаља и 13 међународних организација, саопштило је данас британско Министарство иностраних послова. Конференција ће почети у петак, 8. децембра, после подне, у 16 часова, а завршиће се у суботу, 9. децембра у 17 часова. Рад конференције је иза затворених врата. ИЗВОР: »ГЛАС« од 05. 12. 1995. 06. 12. 1995. САРАЈЕВО Званичници УН осудили су данас хрватске снаге у Босни због спроводјења »политике спаљене земље« и кршења Споразума из Дејтона, јавио је АФП. »Хрвати су ти који тренутно систематски примјењују пљачке и паљевине великих размера на подручјима која треба да врате Србима«, изјавио је портпарол УН у Сарајеву КРИС ВЕРНОН«. ИЗВОР: »ГЛАС« од 07. 12. 1995. 08. 12. 1995. ЛОНДОН У Лондону је данас после подне почела Међународна конференција о спроводјењу мировног споразума о БиХ. У раду конференције учествују високи представници 43 земље и 10 међународних организација. Скуп је отворио британски премијер ЏОН МЕЈЏОР, а домаћин конференције је министар иностраних послова МАЛКОЛМ РИФКИНД. Мир у Босни не сме да пропадне, изјавио је премијер МЕЈЏОР, отварајући конференцију. МЕЈЏОР је објаснио да конференција има четири циља. Први је разрешење свих војних питања и координација примене мировног плана у војној и цивилној области. Други је »ново лице« хуманитарних акција, трећи надгледање избора и четврти обезбедјивање помоћи за обнову земље. ИЗВОР: »ГЛАС« од 09. и 10. 12. 1995. 08. 12. 1995. САРАЈЕВО Лидер босанских Муслимана АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ обећао је данас америчком мировном преговарачу РИЧАРДУ ХОЛБРУКУ да ће сви »муџахедини«, добровољци из исламских земаља који се боре на страни снага босанске муслиманске владе, напустити Босну у року од 30 дана по потписивању споразума о Босни. Како јавља агенција ФРАНС ПРЕС, ХОЛБРУК је изјавио, после разговора са лидером босанских Муслимана у Сарајеву, да је од ИЗЕТБЕГОВИЋА добио уверавање да је његова влада »потпуно сагласна« са споразумом из ДЕЈТОНА. »ИЗЕТБЕГОВИЋ нас је уверио и затражио да пренесемо председнику БИЛУ КЛИНТОНУ да његова влада намерава да се у потпуности придржава свих одредаба Дејтонског споразума, као и свих његових 11 анекса«, прецизирао је заменик америчког државног секретара. Одговарајући на питање о гаранцијама становницима српског дела Сарајева, који страхују за своја људска права по ступању на снагу мировног споразума (Сарајево треба да у целини припадне Муслиманима), ХОЛБРУК је рекао да је то питање »део договора из ДЕЈТОНА«. »Људи треба да живе у својим домовима у миру. Желим поново да нагласим да се ова земља не дели, већ уједињује«, изјавио је ХОЛБРУК. ИЗВОР: »ГЛАС« од 09. и 10. 12. 1995. 08. 12. 1995. ЊУЈОРК Савет безбедности је на синоћној седници поново, трећи пут за десетак дана, осудио хрватске војне власти због паљења српских кућа и пљачке имовине у МРКОЊИЋ ГРАДУ и ШИПОВУ. У предсједничком саопштењу каже се да Савет изражава дубоку забринутост због тога што се у области МРКОЊИЋ ГРАДА и ШИПОВА и даље настављају паљевине и пљачке од стране снага Хрватског већа одбране. Савет изражава забринутост и због вести које говоре да хрватске војне области у тим истим местима постављају прикривене мине. ИЗВОР: »ГЛАС« од 09. и 10. 12. 1995. 08. 12. 1995. ЛОНДОН Основни задатак свих у међународној заједници је да обезбеде перспективу мира у Босни, истакао је британски премијер ЏОН МЕЈЏОР, отварајући данас у Лондону Медјународну конференцију о спровођењу мировног споразума о БиХ. Главни циљ конференције је, поручио је МЕЈЏОР, да обезбеди да »оружје заћути«, да се мировни споразум из Дејтона спроведе у дело и да се рат не обнови, без обзира на тешкоће и евентуалне грешке. У Босни су створени мировни услови, али је истакао је на крају МЕЈЏОР, мир још »ЛОМЉИВ« и за то ће бити потребно много стрпљења, разумевања и добре воље да би миран живот коначно постао стварност. ИЗВОР: »ГЛАС« од 09. и 10. 12. 1995. 10. 12. 1995. БЕОГРАД Живот преосталих Хрвата у делу Сарајева под муслиманском влашћу постао је неподношљив, порука је са састанка хрватских јавних, културних и политичких радника, коју данас преноси Хрватски радио Херцег-Босне. Учесници тог скупа, одржаног јуче у Сарајеву, изнели су тешке оптужбе на рачун федералних партнера (Муслимана), указујући да муслиманска власт тежи ка тоталној мајоризацији. Хрвати су, тврди исти извор, протерани са свих важнијих функција у привредним предузећима и јавним установама. Од 500 запослених у скупштини муслиманског Сарајева само је 10 Хрвата, наводи Хрватски радио. ИЗВОР: »ГЛАС« од 11. 12. 1995. 10. 12. 1995. ЛОНДОН У ЛОНДОНУ је синоћ, усвајањем завршног документа, завршена дводневна Међународна конференција о провођењу мировног споразума за бившу БиХ. Високи представници више од 50 земаља, међународних организација и институција изразили су чврсту одлучност да се у Босни успостави мир, на темељу Споразума из Дејтона, као и да се обезбеди мировна перспектиа свим њеним народима. На конференцији су уобличени основни принципи укупне обнове Босне, од хуманитарних питања, решења проблема избеглица и расељених, преко одржавања слободних избора, до економске помоћи у обнови ратом порушених објеката и инфраструктуре. ИЗВОР: »ГЛАС« од 11. 12. 1995. 10. 12. 1995. БЕОГРАД (Танјуг) Живот преосталих Хрвата у делу Сарајева под муслиманском влашћу постао је неподношљив, порука је са састанка хрватских јавних, културних и политичких радника, коју данас преноси Хрватски радио Херцег-Босне. Учесници тог скупа, одржаног јуче у Сарајеву, изнели су тешке оптужбе на рачун федералних партнера (муслимана), указујући да муслиманска власт тежи ка тоталној мајоризацији. Хрвати су, тврди исти извор, протерани са свих важнијих функција у привредним предузећима и јавним установама. Од 500 запослених у скупштини муслиманског Сарајева само је 10 Хрвата, наводи хрватски радио. ИЗВОР: »ГЛАС« од 11. 12. 1995. 14. 12. 1995. ПАРИЗ Председници Србије и Хрватске СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ и ФРАЊО ТУЂМАН и лидер босанских Муслимана АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ потписали су данас у Јелисејској палати у Паризу оквирни споразум о миру у бившој Босни парафиран 21. новембра у ДЕЈТОНУ. Споразум су потписима гарантовали председници САД БИЛ КЛИНТОН, ФРАНЦУСКЕ ЖАК ШИРАК те РУСКИ ПРЕМИЈЕР ВИКТОР ЧЕРНОМИРДИН, као и предсједавајући Европске уније ФЕЛИПЕ ГОНЗАЛЕС, премијер британске владе ЏОН МЕЈЏОР и немачки канцелар ХЕЛМУТ КОЛ. ИЗВОР: »ГЛАС« од 15. 12. 1995. 14. 12. 1995. ПАРИЗ (Срна) Председник САД Бил Клинтон и Француске Жак Ширак разговарали су данас у Паризу о проблемима имплементације мировног споразума на подручју Сарајева и могућностима да се Србима у овом граду улије поверење, саопштила је Бела кућа. На састанку водјеном у »четири ока« у Јелисејској палати пре церемоније потписивања мировног договора о Босни Клинтон и Ширак су разматрали »мере чији је циљ да се изгради поверење у Сарајеву и околини«, изјавио је портпарол Беле куће Мајк Мекари. ИЗВОР: »ГЛАС« од 15. 12. 1995. 17. 12. 1995. МАДРИД (Танјуг) Лидери Европске уније, окупљени на самиту у Мадриду, затражили су јуче да се Србима у Сарајеву гарантује потпуна безбедност. У посебној декларацији мадридског самита ЕУ о претходној Југославији, указује се на »забринутост« због стања неизвесности које тренутно погађа српско становништво Сарајева«, преносе агенције – Самит »подсећа власти БиХ на њихову одговорност да учине оно што је неопходно да би осигурали да цело Сарајево може безбедно да живи и да се обнови вишенационална коегзистенција«, наводи се у овом документу. ИЗВОР: »ГЛАС« од 18. 12. 1995. 18. 12. 1995. ВАШИНГТОН За обнову БиХ у идуће три године биће потребно око 5,1 милијарди долара, од чега ће 3,7 милијарди припасти Муслиманско-хрватској федерацији, а остатак од 1,4 милијарди Републици Српској, процењују експерти Светске банке. Светска банка је протеклог викенда већ најавила пакет помоћи од 100 милиона длара за хитну обнову БиХ, а новац ће бити искоришћен у првом кварталу 1996. године, јавља РОЈТЕРС. ИЗВОР: »ГЛАС« од 19. 12. 1995. 21. 12. 1995. БРИСЕЛ Медјународна заједница је данас изразила спремност да уложи 500 милиона долара како би почео да се остварује програм обнове Босне. Та спремност је исказана на међународној конференцији земаља и организација донатора за програм помоћи за обнову бивше БиХ, која је данас завршена у БРИСЕЛУ. На конференцији су учествовали представници педесетак земаља и 27 медјународних организација. Према речима ХАНСА ВАН ДЕН БРУКА, европског комесара за спољне послове, прикупљена је почетна сума од пола милијарде долара неопходна за старт програма помоћи у прва три месеца идуће године. Највећи приложник у току дводневног бриселског скупа била је са 150 милиона долара Светска банка, испред Европске уније која је из својих фондова издвојила за ове намене 112 милиона долара. ИЗВОР: »ГЛАС« од 22. 12. 1995. 27. 12. 1995. БЕОГРАД (Танјуг) Хрвати и Муслимани и даље држе велики број заробљених и затворених Срба у логорима на подручју Босне, где су изложени суровим тортурама – каже се у данашњем саопштењу Комитета Савезне владе Југославије за прикупљање података о злочинима извршеним против човчености и медјународног права. У складу са Дејтонским споразумом, сви затвореници на подручју БиХ морају да буду ослободјени до 19. јануара 1996. године, али је велики број заробљеника и затвореника Срба остао у логорима које држе Хрвати и Муслимани. Према последњим подацима којима Комитет располаже, на подручју БиХ постоје чак 394 логора за Србе, а страхује се да ни тај број није коначан. Комитет процјењује да хрватске и муслиманске власти крију таква места од Медјународног комитета Црвеног крста зато што су услови у којима живе заточени Срби веома лоши, а да, и када дозвољавају посете, претходно сакривају један део затвореника. Са свим тим Комитет је данас упознао и делегацију МКЦК у Београду, каже се у саопштењу. ИЗВОР: »ГЛАС« од 28. 12. 1995. 28. 12. 1995. САРАЈЕВО (Срна) Муслимани су из заседе на магистралном путу Зеница-Теслић напали возило Треће гардијске бригаде Хрватског вијећа обране, који су се враћали након поноћне божићне мисе, и убили двојицу, а ранили једног хрватској војника – јавља хрватско радио. Припадници специјалне муслиманске полиције из Тешња јуче су заробили хрватску истражну екипу из Витеза, која се враћала са увидјаја. Судији Мији Дујмовићу одузет је сав истражни судски материјал – судски списи, дневник и филмови. Хрватски радио истиче да је овај »класични терористички чин изазвао велико узнемирење и забринутост међу хрватским становништвом и припадницима ХВО-а на том подручју«. ИЗВОР: »ГЛАС« од 29. 12. 1995. |