01. 11. 1995. ДЕЈТОН
Амерички државни секретар ВОРЕН КРИСТОФЕР изјавио је данас »да очекује да ће преговори који се одржавају у срцу Америке омогућити мир у срцу Европе«.
По доласку у ДЕЈТОН, КРИСТОФЕР, који ће отворити мировне преговоре о будућности Босне у ваздухопловној бази »РАЈТ ПАТЕРСОН«, изјавио је да ће учинити све да преговори успеју и да у том смислу има инструкције од председника КЛИНТОНА.
ИЗВОР: »ГЛАС« од 02. 11. 1995.
Амерички државни секретар ВОРЕН КРИСТОФЕР изјавио је данас »да очекује да ће преговори који се одржавају у срцу Америке омогућити мир у срцу Европе«.
По доласку у ДЕЈТОН, КРИСТОФЕР, који ће отворити мировне преговоре о будућности Босне у ваздухопловној бази »РАЈТ ПАТЕРСОН«, изјавио је да ће учинити све да преговори успеју и да у том смислу има инструкције од председника КЛИНТОНА.
ИЗВОР: »ГЛАС« од 02. 11. 1995.
01. 11. 1995. ЊУЈОРК
Амерички преговарач РИЧАРД ХОЛБРУК изјавио је, непосредно пре почетка мировних преговора у ОХАЈУ, да највећу забринутост изазива муслиманска делегација која је опет почела да затеже и заоштрава своје позиције.
»Преговарачи су почели да се укопавају на својим старим ставовима«, изјавио је данас ХОЛБРУК телевизијској мрежи БИ-БИ-СИ, додајући да би неке делегације хтеле да се разговори врате на оно о чему је разговарано пре неколико недеља.
ИЗВОР: »ГЛАС« од 02. 11. 1995.
02. 11. 1995. КЛИВЛЕНД
Предлози мировног плана за бившу БиХ, које је у плавој књизи са белим голубом на корицама, амерички тим јуче донео у ДЕЈТОН, требало је синоћ да буду предочени сукобљеним странама.
Према изјавама америчких званичника у плавој књизи се налазе предлози за:
1. Нацрт мировног споразума;
2. Нацрт устава, који предвиђа бившу БиХ као јединствену државу;
Амерички преговарач РИЧАРД ХОЛБРУК изјавио је, непосредно пре почетка мировних преговора у ОХАЈУ, да највећу забринутост изазива муслиманска делегација која је опет почела да затеже и заоштрава своје позиције.
»Преговарачи су почели да се укопавају на својим старим ставовима«, изјавио је данас ХОЛБРУК телевизијској мрежи БИ-БИ-СИ, додајући да би неке делегације хтеле да се разговори врате на оно о чему је разговарано пре неколико недеља.
ИЗВОР: »ГЛАС« од 02. 11. 1995.
02. 11. 1995. КЛИВЛЕНД
Предлози мировног плана за бившу БиХ, које је у плавој књизи са белим голубом на корицама, амерички тим јуче донео у ДЕЈТОН, требало је синоћ да буду предочени сукобљеним странама.
Према изјавама америчких званичника у плавој књизи се налазе предлози за:
1. Нацрт мировног споразума;
2. Нацрт устава, који предвиђа бившу БиХ као јединствену државу;
3. Документ који се односи на слободне изборе;
4. Мапе, које означавају српски, хрватски и муслимански сектор, са кључним територијама које су спорне;
5. Документ о Сарајеву, за које Вашингтон каже да треба да остане као јединствен град;
6. Документ са нацртима за вишестрану реконструкцију бивше БиХ после успоставе мира;
7. Документ који се односи на раздвајање војних трупа зараћених страна.
Амерички државни секретар ВОРЕН КРИСТОФЕР је рекао да Америка сматра да су сви предлози добра полазна тачка и да су комплетно отворени за преговоре.
Пре свечане церемоније почетка преговра КРИСТОФЕР се састао са сваким од тројице предсједника посебно.
ИЗВОР: »ГЛАС« од 03. 11. 1995.
6. Документ са нацртима за вишестрану реконструкцију бивше БиХ после успоставе мира;
7. Документ који се односи на раздвајање војних трупа зараћених страна.
Амерички државни секретар ВОРЕН КРИСТОФЕР је рекао да Америка сматра да су сви предлози добра полазна тачка и да су комплетно отворени за преговоре.
Пре свечане церемоније почетка преговра КРИСТОФЕР се састао са сваким од тројице предсједника посебно.
ИЗВОР: »ГЛАС« од 03. 11. 1995.
03. 11. 1995. ЊУЈОРК (Срна)
Тројни самит у Дејтону од данас је двојни, јер се хрватски предсједник Фрањо Туђман вратио у Загреб, а у Дејтону би опет требало да се појави идуће недеље. Са њим су отпутовали Торвалд Столтенберг и амерички амбасадор у Загребу Питер Галбрајт, који би требало да наставе преговоре о статусу источне Славоније.
У међувремену, председник Србије Слободан Милошевић и муслимански лидер Алија Изетбеговић у Дејтону изучавају документ о уставном уредјењу бивше БиХ, изборима и сепарацији снага, који су им јуче уручили Американци.
У центру пажње преговора у Дејтону нашао се и Међународни суд за ратне злочине који је затражио да изручење оптужених лица буде саставни део мировног пакета.
Нема никакве сумње да је реч о појачаном притиску на српску страну, па и предсједника Милошевића, коме се такодје прети хашким судом ако не прхвати америчке захтеве.
ИЗВОР: »ГЛАС« од 04. и 05. 11. 1995.
08. 11. 1995. ЉУБЉАНА
Бивши министар иностраних послова СР Њемачке ХАНС ДИТРИХ ГЕНШЕР и папа ЈОВАН ДРУГИ својом су непосредном сагласношћу и подршком за разбијање претходне Југославије одлучили о њеној крвавој судбини – јавно је обелоданио последњи председник Председништва СФРЈ СТЈЕПАН МЕСИЋ.
У емисији приватне словеначке ТВ-мреже »МТВ« Месић је синоћ изјавио »да је дошао у Београд на највишу савезну функцију да посредством тадашње југословенске дипломатије ступи у везу са најутицајнијим међународним факторима и увери их у бесмисленост опстанка Југослајвије«.
»Идеју о разбијању Југославије желео сам да пренесем онима који су имали најјачи утицај на њену судбину – ГЕНШЕРУ и ПАПИ.
Са Геншером сам се сусрео чак три пута. Он ми је и омогућио контакт са Светом столицом. Папа и Геншер сложили су се са потпуним разбијањем СФРЈ«, тврди МЕСИЋ.
ИЗВОР: »ГЛАС« од 09. 11. 1995.
08. 11. 1995. БАЊА ЛУКА
Све угледне свјетске агенције су обавијестиле јавност да је 30. августа у 01 сат и 55 минута НАТО извршио ваздушне ударе на Србе у бившој БиХ. О »резултатима« ових напада на Републику Српску исте те агенције су извјештавале из земаља будућих сусједних земаља Републици Српској и из сједишта НАТО – снага. Ријетке су оне које су пренијеле оцијену да се ради о бруталној агресији на Републику Српску, да има рањених, мртвих, да се руше цивилни објекти...
Оно што се мало знало у јавности, јесте да је акција названа НОЋНИ ЛЕТ – ваздушни удари, била комбинована са дејствима мултинационалних снага за брзе интервенције и прерасла у операцију ОРУЖАНА СИЛА. Прдстављала је директну војну помоћ муслиманско-хрватској коалицији и градјанском ратуу бившој БиХ.Имала је за посљедицу велики број рањених и погинулих цивилних особа. Остали циљеви операције нису остварени.
То је прва акција појединих војнихчланица НАТО – савеза изведена у новије вријеме.Начин како је планирана и изведена, по много чему, подсјећа на Пустињску олују.
Повод за н јено изводјење био је инсценирани масакр на тржници у центру Сарајева »Маркале 2«. Поново је установљено да за тај гнусни чин нису одговорни Срби.
ИЗВОР: »ГЛАС« од 09. 11. 1995.
09. 11. 1995. МОСКВА
Председник Руске федерације БОРИС ЈЕЉЦИН ставио је данас вето на одлуку Думе,која предвиђа једнострано укидање санкција СР Југославији, јављају агенције.
»Једнострано укидање међународних санкција против Југославије коси се са обавезама Русије према УН и са руским Уставом«, стоји у Јељциновом писму упућеном предсендику Думе ИВАНУ РИБКИНУ.
ИЗВОР: »ГЛАС« од 10. 11. 1995.
10. 11. 1995. ЊУЈОРК
На преговарачком столу у ДЕЈТОНУ ревидирани су данас мировни документи, које су унесене све битне и прихватљиве примедбе преговарачких страна, па би сада, ако не буде озбиљнијих размимоилажења, мировни споразум за Босну већ требало да добије дефинитивне контуре.Очито је да мировни преговори у Охају, који трају, већ десет дана, улазе у завршну фазу у којој би, како се овдје најављује, требало да се дође до мировног решења за Босну.
ИЗВОР: »ГЛАС« од 11. и 12. 1995.
10. 11. 1995. ХАГ
Медјународни суд за ратне злочине почињене на територији претходне Југославије у Хагу подигао је јуче оптужнице против тројице официра бивше ЈНА МИЛЕ МРКШИЋА, МИРОСЛАВА РАДИЋА И ВЕСЕЛИНА ШЉИВАНЧАНИНА.
Оптужница против тројице официра ЈНА, се према данас објављеном саопштењу, подиже због наводних ратних злочина, почињених 1991. год. код ВУКОВАРА.Њима се приписује одговорност за наводна убиства у Овчарима, у близини Вуковара, над 261 неспрским заробљеником, који су тамо доведени из Вуковарске болнице 20. новембра 1991. године. Медјународни суд у Хагу је, на основу овога,издао налог за хапшење и приводјење оптуженихи о томе обавестио власти у Београду – каже се на крају саопштења.
ИЗВОР: »ГЛАС« од 11. и 12. 11. 1995.
12. 11. 1995. ЕРДУТ
Шеф преговарачке делегације Сремско-барањске области МИЛАН МИЛАНОВИЋ изјавио је данас у ЕРДУТУ да »Споразум, постигнут са Хрватском страном, представља испуњење основног циља са којим је српска страна ушлау преговоарачки процес јер се њиме обезбеђује мир и заштита личне и имовинске сигурности српског народа у Сремско-барањској области«. »Не верујемо хрватској држави да је у стању и да жели да заштити права Срба. Да бисмо избегли ратну опцију, поклонили смо поверење међународним организацијама и гаранцијама које дају УН, односно Савет безбедности УН и медјународна заједница у целини«, истакао је МИЛАНОВИЋ у изјави достављеној ТАНЈУГУ.
На преговарачком столу у ДЕЈТОНУ ревидирани су данас мировни документи, које су унесене све битне и прихватљиве примедбе преговарачких страна, па би сада, ако не буде озбиљнијих размимоилажења, мировни споразум за Босну већ требало да добије дефинитивне контуре.Очито је да мировни преговори у Охају, који трају, већ десет дана, улазе у завршну фазу у којој би, како се овдје најављује, требало да се дође до мировног решења за Босну.
ИЗВОР: »ГЛАС« од 11. и 12. 1995.
10. 11. 1995. ХАГ
Медјународни суд за ратне злочине почињене на територији претходне Југославије у Хагу подигао је јуче оптужнице против тројице официра бивше ЈНА МИЛЕ МРКШИЋА, МИРОСЛАВА РАДИЋА И ВЕСЕЛИНА ШЉИВАНЧАНИНА.
Оптужница против тројице официра ЈНА, се према данас објављеном саопштењу, подиже због наводних ратних злочина, почињених 1991. год. код ВУКОВАРА.Њима се приписује одговорност за наводна убиства у Овчарима, у близини Вуковара, над 261 неспрским заробљеником, који су тамо доведени из Вуковарске болнице 20. новембра 1991. године. Медјународни суд у Хагу је, на основу овога,издао налог за хапшење и приводјење оптуженихи о томе обавестио власти у Београду – каже се на крају саопштења.
ИЗВОР: »ГЛАС« од 11. и 12. 11. 1995.
12. 11. 1995. ЕРДУТ
Шеф преговарачке делегације Сремско-барањске области МИЛАН МИЛАНОВИЋ изјавио је данас у ЕРДУТУ да »Споразум, постигнут са Хрватском страном, представља испуњење основног циља са којим је српска страна ушлау преговоарачки процес јер се њиме обезбеђује мир и заштита личне и имовинске сигурности српског народа у Сремско-барањској области«. »Не верујемо хрватској држави да је у стању и да жели да заштити права Срба. Да бисмо избегли ратну опцију, поклонили смо поверење међународним организацијама и гаранцијама које дају УН, односно Савет безбедности УН и медјународна заједница у целини«, истакао је МИЛАНОВИЋ у изјави достављеној ТАНЈУГУ.
ИЗВОР: »ГЛАС« од 13. 11. 1995.
12. 11. 1995 ЕРДУТ, ЗАГРЕБ
У ЕРДУТУ и ЗАГРЕБУ данас је потписан Споразум о мировном решењу кризе у Сремско-барањској области којом се у тој области зауставља ратно стање и уводи међународна управа.
Текст Споразума у име Српске стране потписао је МИЛАН МИЛАНОВИЋ, у име Хрватске Хрвоје Шаринић, шеф кабинета председника ТУЂМАНА, а у име медјународне заједнице медјународни посредници ТОРВАЛД СТОЛТЕНБЕРГ И ПИТЕР ГАЛБРАЈТ.
У ЕРДУТУ и ЗАГРЕБУ данас је потписан Споразум о мировном решењу кризе у Сремско-барањској области којом се у тој области зауставља ратно стање и уводи међународна управа.
Текст Споразума у име Српске стране потписао је МИЛАН МИЛАНОВИЋ, у име Хрватске Хрвоје Шаринић, шеф кабинета председника ТУЂМАНА, а у име медјународне заједнице медјународни посредници ТОРВАЛД СТОЛТЕНБЕРГ И ПИТЕР ГАЛБРАЈТ.
После потписивање, текст Споразумаје упућен у Њујорк, савету безбједности, који је, како је то утврђено одредбама овог мировног акта, гарант његовог остваривања. Споразум садржи 14 тачака и њиме је испоштовано свих 11 захтева српске стране.
ИЗВОР: »ГЛАС« од 13. 11. 1995.
ИЗВОР: »ГЛАС« од 13. 11. 1995.
12. 11. 1995. ДЕЈТОН
Амерички лист »ВАШИНГТОН ПОСТ« констатује данас да у мировним преговорима у ДЕЈТОНУ постоје препреке које треба превазићи, стичући и да је једна од највећих – статус града Сарајева.
Према изјавама званичника на које се позива лист, САРАЈЕВО би требало да остане јединствен град, који неће припасти ни Републици Српској ни муслиманско-хрватској федерацији.
Према истом плану, наводи даље »ВАШИНГТОН ПОСТ«, територија око Сарајева у пречнику од 20км била би под међународном контролом.
»У случају да овакав предлог заживи у стварности муслимани би се морали одрећи центра грда, а РС, осим делова Сарајева које сада контролише и своје ратне престонице Пала«, констатује амерички лист. Америчке и европске дипломате, пише »Вашингтон пост« упркос свим досадашњим препрекама, све више изражавају наду да ће разговори у Дејтону довести до постизања трајног мира на просторима бивше БиХ.
ИЗВОР: »ГАЛС« од 13. 11.1995.
Амерички лист »ВАШИНГТОН ПОСТ« констатује данас да у мировним преговорима у ДЕЈТОНУ постоје препреке које треба превазићи, стичући и да је једна од највећих – статус града Сарајева.
Према изјавама званичника на које се позива лист, САРАЈЕВО би требало да остане јединствен град, који неће припасти ни Републици Српској ни муслиманско-хрватској федерацији.
Према истом плану, наводи даље »ВАШИНГТОН ПОСТ«, територија око Сарајева у пречнику од 20км била би под међународном контролом.
»У случају да овакав предлог заживи у стварности муслимани би се морали одрећи центра грда, а РС, осим делова Сарајева које сада контролише и своје ратне престонице Пала«, констатује амерички лист. Америчке и европске дипломате, пише »Вашингтон пост« упркос свим досадашњим препрекама, све више изражавају наду да ће разговори у Дејтону довести до постизања трајног мира на просторима бивше БиХ.
ИЗВОР: »ГАЛС« од 13. 11.1995.
12. 11. 1995. МАДРИД
Бивши посредник УН у претходној Југославији лорд ДЕЈВИД ОВЕН окривио је дипломатију САД да је »током две последње гоодине непотребно продужила рат у бившој југословенској републици БиХ«. У данас објављеном интервјуу шпанском дневнику »ЕЛ ПАИС« у серији интервјуа датих поводом изласка његове књиге »Балканска одисеја« Овен је оценио да се у претходној Југославији могао сачувати огроман број људских живота само да је Вашингтон подржао ВЕНС-ОВЕНОВ мировни план фебруара 1993. год.
Овен, који себе сматра »објективним, али не и неутралним посматрачем«, истакао је да је основни разлог због којег је написао књигу »сазнање да су огромна страдања становништва могла да се избегну да је Вашингтон подржао његов мировни план«. Овен је оптужио америчку администрцију да га је, користећи се пропагандом, оптуживала да је на страни Срба.
ИЗВОР: »ГЛАС« од 13. 11. 1995.
14. 11. 1995. ДЕЈТОН
Преговори у Дејтону нашли су се у завршној фази и у ћорсокакузбог проблема око територијалне поделе бивше БиХ.Муслиманска делегација на преговорима у ДЕЈТОНУ одбија да прихвати излазак Републике Српске на море и да врати окупирани Сански Мост, а протииви сеи проширењу спрског коридора на 20км кроз Посавину.
Суштина проблема је у томе да ли ће бивша Босна остати јединствена држава или ће бити подељена на муслиманско-хрватску федерацију и Републику Српску.
ИЗВОР: »ГЛАС« од 15. 11. 1995.
17. 11. 1995. ЊУЈОРК
Пола кабинета председника БИЛА КЛИНТОНА преселило се данас у ДЕЈТОН, где мировни преговори за Босну, започети пре 17 дана, улазе у завршницу у којој би сваког тренутка могао да се најави мировни споразум.
Рано јутрос стигли су шеф америчког Пентагона ВИИЛИЈАМ ПЕРИ и командант НАТО СНАГА У ЕВРОПИ ГЕНЕРАЛ ЏОРЏ ЏУЛВАН. Вечерас се у Дејтон, у држави ОХАЈО, из Јапана враћа амерички државни секретар ВОРЕН КРИСТОФЕР. Прошле ноћи у Дејтон је допутовао саветник за националну безбедност шефа Беле куће ЕНТОНИ ЛЕЈК, који се већ састао са председником Србије СЛОБОДАНОМ МИЛОШЕВИЋЕМ и шефовима осталих преговарачких делегација.
Бивши посредник УН у претходној Југославији лорд ДЕЈВИД ОВЕН окривио је дипломатију САД да је »током две последње гоодине непотребно продужила рат у бившој југословенској републици БиХ«. У данас објављеном интервјуу шпанском дневнику »ЕЛ ПАИС« у серији интервјуа датих поводом изласка његове књиге »Балканска одисеја« Овен је оценио да се у претходној Југославији могао сачувати огроман број људских живота само да је Вашингтон подржао ВЕНС-ОВЕНОВ мировни план фебруара 1993. год.
Овен, који себе сматра »објективним, али не и неутралним посматрачем«, истакао је да је основни разлог због којег је написао књигу »сазнање да су огромна страдања становништва могла да се избегну да је Вашингтон подржао његов мировни план«. Овен је оптужио америчку администрцију да га је, користећи се пропагандом, оптуживала да је на страни Срба.
ИЗВОР: »ГЛАС« од 13. 11. 1995.
14. 11. 1995. ДЕЈТОН
Преговори у Дејтону нашли су се у завршној фази и у ћорсокакузбог проблема око територијалне поделе бивше БиХ.Муслиманска делегација на преговорима у ДЕЈТОНУ одбија да прихвати излазак Републике Српске на море и да врати окупирани Сански Мост, а протииви сеи проширењу спрског коридора на 20км кроз Посавину.
Суштина проблема је у томе да ли ће бивша Босна остати јединствена држава или ће бити подељена на муслиманско-хрватску федерацију и Републику Српску.
ИЗВОР: »ГЛАС« од 15. 11. 1995.
17. 11. 1995. ЊУЈОРК
Пола кабинета председника БИЛА КЛИНТОНА преселило се данас у ДЕЈТОН, где мировни преговори за Босну, започети пре 17 дана, улазе у завршницу у којој би сваког тренутка могао да се најави мировни споразум.
Рано јутрос стигли су шеф америчког Пентагона ВИИЛИЈАМ ПЕРИ и командант НАТО СНАГА У ЕВРОПИ ГЕНЕРАЛ ЏОРЏ ЏУЛВАН. Вечерас се у Дејтон, у држави ОХАЈО, из Јапана враћа амерички државни секретар ВОРЕН КРИСТОФЕР. Прошле ноћи у Дејтон је допутовао саветник за националну безбедност шефа Беле куће ЕНТОНИ ЛЕЈК, који се већ састао са председником Србије СЛОБОДАНОМ МИЛОШЕВИЋЕМ и шефовима осталих преговарачких делегација.
Главни »кочничар« у том процесу сада је премијер муслиманске владе ХАРИС СИЛАЈЏИЋ, који од било кога друго на преговорима у Охају показује мање флексибилности и спремности на компромисе.
ИЗВОР: »ГЛАС« од 18. и 19. 11. 1995.
21. 11. 1995. ДЕЈТОН
Данас у подне, после напете и драматичне ноћи, делегације Југославије, Хрватске и муслииманске владе у Сарајеву, договориле су се у ДЕЈТОНУ да прихвате мировни споразум, на којем су у бази РАЈТ ПАТЕРСОН радиле 21 дан, јавља ТАНЈУГ.
Договор о томе постигли су шеф Југословенске делегације председник Србије СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ, хрватски предсједник ФРАЊО ТУЂМАН и лидер босанских муслимана АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ, уз посредничку мисију чланива Контакт групе, међу којима је најактивнију улогу имала америчка делегација.
Како се сазнаје, преломно је било то што су председници МИЛОШЕВИЋ и ТУЂМАН предочили КРИСТОФЕРУ да они неће отићи из ОХАЈА без споразумаи ако неможе другачије, да ће они сами прихватити и потписивати мировни споразум.
То је Кристофер одмах саопштио Изетбеговићу, па је након тога уследио састанак шефова све три делегације са њим.
На том састанку је постигнут договор да се мировни споразум из Охаја прихвати и да е преговори, који су трајали три недеље, приведу крају. Одмах после тога, пре него што су новинари и обавештани, огллласио се амерички предсједник БИЛ КЛИНТОН, који је у обраћању нацији из Беле куће саопштио да је у Охају постигнут мировни договор о завршетку рата у Босни. Клинтон је у кратком обраћању нацији, рекао да је сва данашњим даном склапањем мировног споразума, завршен и окончан најозбијнији ратни сукоб на тлу Европе после Другог светског рата.
Склапање мира, истакао је КЛИНТОН, значајно је за стабилизацију прилика на Балкану и за безбедност целе Европе.
Шеф Беле куће је саопштио да је дејтонским споразумом договорено да Босна буде целовита заједничка држава два ДРЖАВНА ЕНТИТЕТА – Муслиманско-хрватске федерације и Републике Српске, да ће Сарајево такође бити целовит град, а да ће централна власт у Босни представљатиту заједничку државу према свету, што значи да ће имати компстенције у домену спољне политике,монетарног система и неких других сличних заједничких делатности.
Како јавља извештач СРНЕ из ДЕЈТОНА, током протекле ноћи дошло је до потпуног раскола измедју делагације СР Југославије и РС, због докумената који се односе на улазак снага НАТО-а у Српску.
Из поузданих извора СРНА сазнаје да је на састанку, који је одржан синоћ, делегације РС дала своја три гласа против уласка НАТО трупа на терииторију РС, док је делегације СРЈ са три гласа одобрила улазак војника НАТО-а.
У званичном записнику је забележено да је председник СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ свој одлучујући четврти глас дао за улазак НАТО снага на територију РС. «Према Споразуму стране трупе које су само до пре два и по месеца злочиначи бомбардовале РС имаће потпуну слободу кретања на целој њеној територији«, рекао је овај званичник.
ИЗВОР: »ГЛАС« од 22. 11. 1995.
21. 11.1995. ДЕЈТОН
Председник Србије и шеф заједничке делегације СР Југославије и РС на мировним преговорима у ДЕЈТОНУ СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ честитао је вечерас грађанима СР Југославије и Републике Српске »успешан завршетак преговора о бившој БиХ«.
Председник Србије и шеф заједничке делегације СР Југославије и РС на мировним преговорима у ДЕЈТОНУ СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ честитао је вечерас грађанима СР Југославије и Републике Српске »успешан завршетак преговора о бившој БиХ«.
»Грађанима Републике Српске желим успешну сарадњу са муслиманско-хрватском федерацијом« - истакао је МИЛОШЕВИЋ у изјави за Телевизију Србије.
»Рат је данас престао, јер је коначно фиксирана тачна граница између Републике Српске и муслиманско-хрватске федерације« - додао је МИЛОШЕВИЋ, истичући да »никакве даље војне акције не би имале смисла«.
Говорећи о мапама, председник Србије је истакао да су оне »боље од оних које је понудила Контакт група« прецизирајући да су на западу Републике Српске Србима »враћени градови Мркоњић-Град и Шипово«. Према његовим речима, »у централном делу Републике Српске под српском контролом остају Озрен и Добој, те градови Модрича, Дервента, Брод, Шамац, Брчко, као и Вишеград, Сребреница, Жепа, на истоку РС«. На крају изјаве МИЛОШЕВИЋ је рекао да је резолуција Савета безбедности о суспензији санкција према СР Југославији ушла у процедуру и да очекује да санкције буду суспендоване, а затим и потпуно укинуте.
ИЗВОР: »ГЛАС« од 22. 11. 1995.
21. 11. 1995. ДЕЈТОН
Непосредно пред потписивање мировног споразума мр МОМЧИЛО КРАЈИШНИК, председник Народне скупштине РС и члан преговарачке делегације Српске, разговарао је телефоном директно из Дејтона са уредницом СРНЕ МИРЈАНОМ КУСМУК, и поред осталог истакао:
На састанку коме није присуствовала наша делегација постигнут је споразум измедју дијела делегације из СР Југославије и копредсједника и друге двије стране о плану за који морамо рећи да не задовољава ни минимум наших интереса нити задатака које нам је дала Скупштина РС и стратешких циљева које смо на скупштини усвојили.
Упозорили смо и предсједника МИЛОШЕВИЋА и други дио делегације да нико нема права да потпише такав план, нити да прихвати те мале којима се, фактички, много више даје него што се може добити.
Кад ово кажем, хоћу да нагласим да наша делегација није прихватила овај план, нити је потписала, нити ће потписати ове мапе. Не знамо како ће се све то даље одвијати. У овом тренутку почиње свечана церемонија, на коју наша делегација није отишла.
Основни наш приговор је што мапе нисмо могли видјети све до 10 минута прије почетка церемоније.
ИЗВОР: »ГЛАС« од 22. 11. 1995.
Говорећи о мапама, председник Србије је истакао да су оне »боље од оних које је понудила Контакт група« прецизирајући да су на западу Републике Српске Србима »враћени градови Мркоњић-Град и Шипово«. Према његовим речима, »у централном делу Републике Српске под српском контролом остају Озрен и Добој, те градови Модрича, Дервента, Брод, Шамац, Брчко, као и Вишеград, Сребреница, Жепа, на истоку РС«. На крају изјаве МИЛОШЕВИЋ је рекао да је резолуција Савета безбедности о суспензији санкција према СР Југославији ушла у процедуру и да очекује да санкције буду суспендоване, а затим и потпуно укинуте.
ИЗВОР: »ГЛАС« од 22. 11. 1995.
21. 11. 1995. ДЕЈТОН
Непосредно пред потписивање мировног споразума мр МОМЧИЛО КРАЈИШНИК, председник Народне скупштине РС и члан преговарачке делегације Српске, разговарао је телефоном директно из Дејтона са уредницом СРНЕ МИРЈАНОМ КУСМУК, и поред осталог истакао:
На састанку коме није присуствовала наша делегација постигнут је споразум измедју дијела делегације из СР Југославије и копредсједника и друге двије стране о плану за који морамо рећи да не задовољава ни минимум наших интереса нити задатака које нам је дала Скупштина РС и стратешких циљева које смо на скупштини усвојили.
Упозорили смо и предсједника МИЛОШЕВИЋА и други дио делегације да нико нема права да потпише такав план, нити да прихвати те мале којима се, фактички, много више даје него што се може добити.
Кад ово кажем, хоћу да нагласим да наша делегација није прихватила овај план, нити је потписала, нити ће потписати ове мапе. Не знамо како ће се све то даље одвијати. У овом тренутку почиње свечана церемонија, на коју наша делегација није отишла.
Основни наш приговор је што мапе нисмо могли видјети све до 10 минута прије почетка церемоније.
ИЗВОР: »ГЛАС« од 22. 11. 1995.
22. 11. 1995. ВАШИНГТОН
Мировни споразум за бившу БиХ биће потписан у Паризу, потврдила је данас Бела кућа. »САД и европске земље усагласиле су се о месту за церемонију потписивања«, изјавио је портпарол америчког предсједника МАЈК МЕКАРИ. Он је додао да су настављени разговори о утврђивању датума одржавања церемоније.
ИЗВОР: »ГЛАС« од 23. 11. 1995.
22. 11. 1995. БЕОГРАД
Шеф југословенске делегације на мировним преговорима у Дејтону председник Србије СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ изјавио је данас по подне на аеродрому »Београд« да је циљ путовања и преговора за нашу делегацију био мир и да је тај циљ успешно остварен.
Обраћајући се високим државним личностима и новинарима који су га дочекали, МИЛОШЕВИЋ је изразио захвалност на срдачној добродошлици, нагласивши да је у ДЕЈТОНУ за све народе на овим просторима остварен праведан мир, као основа за стабилност, сарадњу равноправност народа и људи, поштовање људских права, за хумани развој овог региона и за услове који ће се убудуће ствари и користити. Заједно са председником МИЛОШЕВИЋЕМ, у Београд су се истим авионом вратили и сви чланови наше преговарачке делегације, председник Црне Горе МОМИР БУЛАТОВИЋ, савезни министар за иностране послое МИЛАН МИЛУТИНОВИЋ, председник Скупштине Републике Српске МОМЧИЛО КРАЈИШНИК и министар иностраних послова РС АЛЕКСА БУХА.
ИЗВОР: »ГЛАС« од 23. 11. 1995.
23. 11. 1995. ЊУЈОРК
Савет безбедности је синоћ једногласно одлучио да се суспендују санкције Југославији.
На седници Савета, која је уследила дан после парафирања мировног споразума о Босни, у Дејтону, у Охају, изгласана је резолуција у којој је записано да се санкције Југославији трајно суспендују и да та одлука ступа на снагу чином самог изгласавања, значи ОДМАХ.
Одлука о суспензији санкција Југославији донесена је након три и по године, колико је протекло од далеког 30. маја 1992. године, када је Савет донео прву резолуцију о завођењу економског ембарга против СР Југославије, тврдећи да се СРЈ меша у рат у Босни.
ИЗВОР: »ГЛАС« од 24. 11. 1995.
23. 11. 1995. ВАШИНГТОН
Преговарачке стране на мировним преговорима у ДЕЈТОНУ договориле су се да питање судбине коридора код Брчког буде решено међународном арбитражом, преноси АФП. Према истом извору, делови текста Споразума о коридору гласе:
1. Стране су се сложиле да се обавежу на арбитражу око спорних делова граничне линије два ентитета у области Брчког који су назначени у мапи у прилогу текста.
2. Најкасније шест мјесеци од ступања на снагу овог споразума федерација ће одредити једног арбитра и Република Српска ће одредити једног арбитра. Трећи арбитар ће бити изабран договором представника две стране у року од 30 дана. Уколико се они не сложе, трећег арбитра ће одредити председник Међународног суда правде. Трећи арбитар ће бити предсједавајући арбитражног суда.
3. Уколико се другачије не договори, области назначене у члану остаће под садашњим начином управљања.
4. Арбитри би требало да донесу своју одлуку најкасније годину дана након ступања на снагу овог споразума.
ИЗВОР: »ГЛАС« од 24. 11. 1995.
24. 11. 1995. САРАЈЕВО
Хрватске снаге пале и пљачкају куће на подручју северозападне Босне које, према Споразуму у ДЕЈТОНУ, треба да буду враћене под контролу Републике Српске, саопштио је данас портпарол УНПРОФОР-а у Сарајеву АЛЕКСАНДАР ИВАНКО.
»УНПРОФОР је примио извјештаје о паљењу кућа у МРКОЊИЋ ГРАДУ и ШИПОВУ«, рекао је ИВАНКО, а преноси РОЈТЕРС, подсјећајући да је у овим градовима већина кућа напуштена пошто је српско становништво избегло пред офанзивом хрватских снага.
ИЗВОР: »ГЛАС« од 25. и 26. 11. 1995.
2. Најкасније шест мјесеци од ступања на снагу овог споразума федерација ће одредити једног арбитра и Република Српска ће одредити једног арбитра. Трећи арбитар ће бити изабран договором представника две стране у року од 30 дана. Уколико се они не сложе, трећег арбитра ће одредити председник Међународног суда правде. Трећи арбитар ће бити предсједавајући арбитражног суда.
3. Уколико се другачије не договори, области назначене у члану остаће под садашњим начином управљања.
4. Арбитри би требало да донесу своју одлуку најкасније годину дана након ступања на снагу овог споразума.
ИЗВОР: »ГЛАС« од 24. 11. 1995.
24. 11. 1995. САРАЈЕВО
Хрватске снаге пале и пљачкају куће на подручју северозападне Босне које, према Споразуму у ДЕЈТОНУ, треба да буду враћене под контролу Републике Српске, саопштио је данас портпарол УНПРОФОР-а у Сарајеву АЛЕКСАНДАР ИВАНКО.
»УНПРОФОР је примио извјештаје о паљењу кућа у МРКОЊИЋ ГРАДУ и ШИПОВУ«, рекао је ИВАНКО, а преноси РОЈТЕРС, подсјећајући да је у овим градовима већина кућа напуштена пошто је српско становништво избегло пред офанзивом хрватских снага.
ИЗВОР: »ГЛАС« од 25. и 26. 11. 1995.
24. 11. 1995. ЊУЈОРК
Ноћашња вест из Београда да су на састанку код председника Србије СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА и Срби из Републике Српске ставили свој параф на мировни споразум из Охаја, примљена је овде у Америци са олакшањем и пропраћена са неуобичајено великом медијском пажњом.
Клинтонова администрација је јуче саопштила да неће слати на Балкан америчке мировне трупе, ако Срби из Републике Српске, као једна од страна у сукобу не буду прихватили мировни споразум. Сам председник КЛИНТОН је у више наврата упозоравао даје најважнији предуслов за слање америчких копнених снага у Босну да све стране у сукобу прихвате мир.
ИЗВОР: »ГЛАС« од 25. и 26. 11. 1995.
28. 11. 1995. ЊУЈОРК
Амерички председник БИЛ КЛИНТОН затражио је у понедељак увече од америчке јавности и од Конгреса да подрже слање америчких мировних трупа у Босну јер је то од виталног интереса за мир на Балкану, за америчку лидерску позицију у свету и за европску стабилност.
»Амерички војници не иду у Босну да ратују, него да тамо бране мир који је постигнут захваљујући америчком дипломатском вођству«, рекао је КЛИНТОН обраћајући се нацији путем ТВ.
Заустављање тог рата је од стратегијског интереса за Америку, јер само се тако може одржати водећа улога Америке у данашњем свету, рекао је КЛИНТОН. Сем тога, Европа није у стању да одржи мир на Балкану, што се јавно видело у протекле четири године, додао је он.
»Ми не можемо зауставити све ратове у свету, али неке можемо. Један од тих који можемо је овај у Босни«, рекао је КЛИНТОН.
ИЗВОР: »ГЛАС« од 29. 11. 1995.
Ноћашња вест из Београда да су на састанку код председника Србије СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА и Срби из Републике Српске ставили свој параф на мировни споразум из Охаја, примљена је овде у Америци са олакшањем и пропраћена са неуобичајено великом медијском пажњом.
Клинтонова администрација је јуче саопштила да неће слати на Балкан америчке мировне трупе, ако Срби из Републике Српске, као једна од страна у сукобу не буду прихватили мировни споразум. Сам председник КЛИНТОН је у више наврата упозоравао даје најважнији предуслов за слање америчких копнених снага у Босну да све стране у сукобу прихвате мир.
ИЗВОР: »ГЛАС« од 25. и 26. 11. 1995.
28. 11. 1995. ЊУЈОРК
Амерички председник БИЛ КЛИНТОН затражио је у понедељак увече од америчке јавности и од Конгреса да подрже слање америчких мировних трупа у Босну јер је то од виталног интереса за мир на Балкану, за америчку лидерску позицију у свету и за европску стабилност.
»Амерички војници не иду у Босну да ратују, него да тамо бране мир који је постигнут захваљујући америчком дипломатском вођству«, рекао је КЛИНТОН обраћајући се нацији путем ТВ.
Заустављање тог рата је од стратегијског интереса за Америку, јер само се тако може одржати водећа улога Америке у данашњем свету, рекао је КЛИНТОН. Сем тога, Европа није у стању да одржи мир на Балкану, што се јавно видело у протекле четири године, додао је он.
»Ми не можемо зауставити све ратове у свету, али неке можемо. Један од тих који можемо је овај у Босни«, рекао је КЛИНТОН.
ИЗВОР: »ГЛАС« од 29. 11. 1995.
28. 11. 1995. ХАМБУРГ (Срна)
Немачки листови, радио и телевизијске стаице и данас веома подробно извештавају о демонстрацијама и отпору становника српског Сарајева против одредаба Дејтонског споразума. »Франкфуртер рундшау« истиче да хиљаде Срба у Сарајеву демонстрирају против покушаја да српски делови града предју у руке Муслимана. »Зидојче цајтунг« подсјећа и данас на »категоричну изјаву команданта српске војске генерала Ратка Младића да војне снаге РС неће бити повучене из српског Сарајева«.
ИЗВОР: »ГЛАС« од 29. 11. 1995.
29. 11. 1995. БЕОГРАД
Европске земље све су склоније да за проблем Сарајева траже неко боље решење, што би могло да поквари церемонију свечаног потписивања Дејтонског споразума у ПАРИЗУ – изјавио је данас за СРНУ један дипломата из штаба европског посредника КАРЛА БИЛТА.
»Ако САД не попусте у тој ствари, постоји реална претња да се на питању Сарајева разбије целокупан договор који су постигли лидери зараћених страна«, додао је дипломата, који је инсистирао на својој анонимности.
ИЗВОР: »ГЛАС« од 30. 11. 1995.
29. 11. 1995. САРАЈЕВО (Срна)
Око 40.000 грађана српског Сарајева изразило је данас на Илиџи заједнички став да је Дејтонски споразум атак на право 120.000 људи на живот, голи опстанак и самоопредељење.
Немачки листови, радио и телевизијске стаице и данас веома подробно извештавају о демонстрацијама и отпору становника српског Сарајева против одредаба Дејтонског споразума. »Франкфуртер рундшау« истиче да хиљаде Срба у Сарајеву демонстрирају против покушаја да српски делови града предју у руке Муслимана. »Зидојче цајтунг« подсјећа и данас на »категоричну изјаву команданта српске војске генерала Ратка Младића да војне снаге РС неће бити повучене из српског Сарајева«.
ИЗВОР: »ГЛАС« од 29. 11. 1995.
29. 11. 1995. БЕОГРАД
Европске земље све су склоније да за проблем Сарајева траже неко боље решење, што би могло да поквари церемонију свечаног потписивања Дејтонског споразума у ПАРИЗУ – изјавио је данас за СРНУ један дипломата из штаба европског посредника КАРЛА БИЛТА.
»Ако САД не попусте у тој ствари, постоји реална претња да се на питању Сарајева разбије целокупан договор који су постигли лидери зараћених страна«, додао је дипломата, који је инсистирао на својој анонимности.
ИЗВОР: »ГЛАС« од 30. 11. 1995.
29. 11. 1995. САРАЈЕВО (Срна)
Око 40.000 грађана српског Сарајева изразило је данас на Илиџи заједнички став да је Дејтонски споразум атак на право 120.000 људи на живот, голи опстанак и самоопредељење.
ИЗВОР: »ГЛАС« од 30. 11. 1995.
29. 11. 1995. САРАЈЕВО (Срна)
Реч »равноправност«, предвиђена Женевским базичним принципима, и формално је протерана из Дејтона, па је амерички преговарачи, са господином Холбруком на челу, нису пропустили у следеће документе – изјавио је министар иностраних послова Републике Српске др Алекса Буха.
Коментаришући за СРНУ ток мировних преговора, Буха је оценио да је у Дејтону одигран »погрешан театар« и појаснио:
»Погрешан утолико што су овај пут људска лаж, намера варања, метод свршеног чина и неопозиве преваре, лукавство, претварање, подмуклост и уцене, што су, дакле, ти традиционално лицемерни моменти политике убацивани под лозинком истине и правичности, уз истовремену и очигледну претњу бруталном силом.
ИЗВОР: »ГЛАС« од 30. 11. 1995.
30. 11. 1995. ЖЕНЕВА
На предстојећој међународној конференцији у Лондону, која би требало да се одржи 8. и 9. децембра ове године и која ће се бавити свим аспектима спровођења мировног споразума из ДЕЈТОНА, учествоваће 52 представника држава и међународних институција и организација, сазнаје ТАНЈУГ у добро обавештеним изворима у Женеви.
ИЗВОР: »ГЛАС« од 01. 12. 1995.
30. 11. 1995. ПАРИЗ
Француска жели »прецизне податке« о будућем статусу становника српског Сарајева како би им пружила »уверавања и додатне гаранције« што би спречило егзодус народа или наставак борби, изјавио је данас француски министар иностраних послова ЕРВЕ ДЕ ШАРЕТ. Истичући да Француска »не жели егзодус српског становништва« ДЕ ШАРЕТ је најавио да ће Париз покушати да добије додатна појашњења о овом проблему на мировној конференцији која ће се одржати 14. децембра у главном граду Француске.
ИЗВОР: »ГЛАС« од 01. 12. 1995.
