јануар 1992. г.
Уторак, 03 април 2007
03. 01. 1992. САРАЈЕВО

Вријеме и догађаји све више показују ваљаност приједлога за рјешење југословенске политичке кризе коју је понудио Савез реформских снага Југославије за БиХ, речено је данас у разговору с новинарима у овој политичкој странки.

Тај приједлог предвиђа нову југословенску заједницу као САВЕЗ СУВЕРЕНИХ РЕПУБЛИКА СА СЈЕДИШТЕМ У САРАЈЕВУ. Савез би, образложено је, сачувао неопходан степен интегрираности земље и омогућио културну и политичку аутономију подручја чији градјани то желе, у оквиру постојећих република.

ИЗВОР: »ГЛАС« од 04. 01. 1992.


09. 01. 1992. САРАЈЕВО

Скупштина српског народа БиХ данас је у Сарајеву прогласила Републику српског народа Босне и Херцеговине.

Према усвојеној декларацији о проглашењу Република српског народа налази се у саставу Савезне државе Југославије, као њена федерална јединица. Она обухвата подручја српских аутономних регија и области и других етничких цјелина у БиХ, укључујући и подручја на којима је српски народ остао у мањини због геноцида који је над њим извршен у току Другог свјетског рата.

Сједиште Републике налазиће се у Сарајеву а до доношења њеног Устава на подручју републике важиће савезни закони и републички, које »ван снаге« није ставила српска скупштина.

Са ове скупштине су упућени телеграми предсједавајућем конференције о Југославији лорду Питеру Карингтону и генералном секретару Уједињених нација Бутросу Галију.

ИЗВОР: »ГЛАС« од 10. 01. 1992.


09. 01. 1992. ЛОНДОН (Танјуг)

Проглашење Српске републике у БиХ оцјењује се у првим британским коментарима као велика опасност за све напоре да се надје мирно рјешење југословенске кризе. Би-Би-Си и Ај-Ти-Ви оцјењује да тај потез може да доведе до великог крвопролића у БиХ и гурне цијелу Југославију у трагичан рат са несагледивим жртвама.

ИЗВОР: »ГЛАС« од 10. 01. 1992. године

 
 
 
16. 01. 1992. САРАЈЕВО

Др Радован Караџић о признавању Словеније и Хрватске.

Европска заједница, под утицајем Њемачке показала је сву бруталност у кршењу медјународног права признавањем сецесије двије југословенске републике. Оне су своје право могле једино остварити у савезној скупштини. То је данас новинарима изјавио предсједник СДС др Радован Караџић, изражавајући оптимизам за очување Југославије у границама у којима је остала, односно у којој ће бити народи који желе да живе у заједничкој домовини.


17. 01. 1992. САРАЈЕВО

Предсједник Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић на редовној мјесечној конференцији за новинаре, данас по подне, соапштио је да ће републички парламент на редовном засједању 24. јануара расписати референдум грађана о суверености ове републике. То је битан услов за међнародно-правно признање ове републике од стране Европске заједнице.

ИЗВОР: »ГЛАС« од 18. 01. 1992.


17. 01. 1992. САРАЈЕВО

Члан Предсједништва БиХ мр Фрањо Орас упутио је данас честитку др Фрањи Туђману, др Жарку Домљану и др Фрањи Грегурићу поводом признавања Хрватске државности и неовисности, саопштава служба за информисање Предсједништва СР БиХ.

»Остварење стољетне тежње напокон је постало стварност захваљујући цијелом хрватском народу, особито херојима Даља, Вуковара, Нуштра, Градишке, Пакраца, Баније, Лике, Далмације, Дубровника, који су крвљу и својим животима стварали своју и нашу Хрватску«, каже се, поред осталог у овом телеграму.

ИЗВОР: »ГЛАС« од 18. 01. 1992.
 
 
 
 

23. 01. 1992. САРАЈЕВО

Референдум какав предлаже Алија Изетбеговић не рјешава ништа. То је данас рекао новинарима предсједник СДС БиХ Радован Караџић. О суверенитету независне и међународно признате БиХ Срби неће да разговарају јер би у њој национално били потчињени.

Доктор Караџић каже да је одлука Српског народа да остане у Југославији и њу не може нико промјенити. Поготово не референдум какав је замислио Алија Изетбеговић. Нема шансе да Срби прихвате такву БиХ.

То је ратна опција јер се ради о угрожавању српског народа.

ИЗВОР: »ГЛАС« од 24. 01. 1992.



25. 01. 1992. САРАЈЕВО

Јутрос нешто прије 5 сати, након готово 16-часовног пленарног засједања Скупштина БиХ коначно је утврдила дневни ред а одмах потом усвојила све три прве тачке посвећене републичком буџету и ријешила најспорније питање – расписивања референдума грађана о суверености и независности ове републике.

У дане 29. фебруара и 1. марта грађани БиХ на референдуму ће се изјашњавати јесу ли за или против тога да је БиХ суверена и независна држава грађана и народа – Муслимана, Хрвата и Срба и других грађана који у њој живе.

Нешто прије 4 сата – српски посланици напустили су засједање у знак протеста што ће се референдум грађана ипак наћи на дневном реду.

ИЗВОР: »ГЛАС« од 26. 01. 1992.


AddThis Social Bookmark Button