Петак, 23 фебруар 2007

Институт за истраживање  српских страдања  у XX веку

Од 17. новембра 2008. године Центар за истраживање злочина над српским народом извршио је промене у начину организовања и убудуће ће радити као Институт за истраживање српских страдања у XX веку, настављјући концепцију коју је Центар до сада успешно развијао. Утолико,
већ позната програмска оријентација и даље важи.


У оквиру глобалног пројекта, Страдање Срба у XX веку,Центар од 12. јула 1992. године ради на прикупљању података о српским жртвама, као и почионицима злочина над нашим народом на просторима бивше Југославије.

 

Главни циљеви и основни садржај пројекта.   Наша намера је да утврдимо све битне чињенице о жртвама које смо имали у овом рату са прецизним назнакама за сваког покојника (то подразумева податке за идентификацију - име, презиме, име оца, годину и место рођења - место сталног боравка, пол, занимање, време, место и околности у којима је жртва страдала, одговорни појединци или формације, сведоци, извор информација и фотографија жртве). На тај начин желимо обезбедити потпуну и веродостојну документацију о сваком појединцу српске националности који је страдао у овом рату, а тиме и о укупним жртвама за свако село и сваку општину у којој су живели наши сународници, као и за укупну територију Босне и Херцеговине, односно Хрватске. У овој фази рада предност је дата истраживањима о жртвама последњег рата на просторима БиХ.

Међутим, то не значи да је занемарено подручје Хрватске. Приликом утврђивања приоритета имали смо у виду да је на овим пословима за Хрватску, истина на други начин и другачијом методологијом, већ годинама ангажован VERITAS и да је Република Српска у том погледу у неповољнијој ситуацији.
  Овај посао покренут је из страха да се поново, као што је то био случај у претходна два рата, не догоди да српски народ не располаже веродостојном документацијом о властитој судбини и властитим жртвама које је поднео у борби за своје ослобођење. Или, другачије речено, о страдању које су проузроковали познаници из истих или суседних муслиманских и хрватских насеља. Тај комшијски злочин стално је прећуткиван и избегавано је да се помене после сваког од претходних ратова, а то је, сасвим сигурно, проузроковало и допринело нашем већем страдању приликом поновног растурања, некада заједничке, југословенске државе. На тај начин покушавамо, а у доброј мери и успевамо, пре свега захваљујући сведочењу преживелих жртава, али и на друге начине, да идентификујемо не само углавном већ познате идејне вође у борби против нашег народа или руководиоце разних институција (СДА, ХДЗ, и др) и војних формација, већ и непосредне извршиоце, често раније познанике, па и наводне пријатеље или комшије наших жртава.

Ти подаци су и омогућили формирање посебних досијеа о починиоцима злочина над многим нашим насељима, породицама и појединцима. Прикупљени и обрађени материјал о сваком препознатом починиоцу злочина садржи поуздане или релативно поуздане податке о томе за шта се терети (идентификациони подаци, функције и јединице, места и времена злодела, имена жртава, имена сведока, извори информација, по могућности и фотографије). Намера нам је да утврдимо злочине почињене над нашим народом и учеснике у тим злочинима, без обзира на степен њихове одговорности.

Поред тога настојимо да евидентирамо и уништену, покретну и непокретну, имовину сваког српског домаћинства које је страдало у овом нама наметнуром рату. Истина, тај посао је тренутно, иако већ поседујемо извесну документацију, у знатном заостатку. Предност је, са пуно разумљивих и оправданих разлога, дата евиденцији жртава и прикупљању документације о онима који су проузроковали наша страдања.

Начин рада и систематизација прикупљеног материјала.

Сав документациони материјал који је неопходан за овај посао на територији БиХ налази се у разним цивилним и војним институцијама, па и код приватних лица, у Републици Српској, а у веома ограниченом обиму и у Југославији. Отуда и наша стална обавеза да сарађујемо са свима онима који нам у овом послу могу помоћи. То су, у првом реду, скупштине општина, борачке организације, службе унутрашњих послова, црквене установе, команде или штабови војних јединица, Црвени крст, правосудне институције, али и редакције локалних и републичких гласила и средстава масовних комуникација, па и поједина лица, свештеници и аутори публикација у којима се обрађује ова проблематика. Кооперативност тих институција и појединаца представљају проблем за себе. И поред сталне и несумњиве подршке коју имамо од државног руководства РС, ипак на терену, у локалним срединама, наилазимо на бројне тешкоће, па и, нама размуљиво, подозрење и опрез лица од којих зависи сарадња. То, поред сталног сиромаштва у техничким средствима, кадру, опреми и финансијама, у доброј мери успорава остале активности и укупне ефекте рада. Посебан, често готово несавладив, проблем су подаци за општине које се налазе у муслиманско хрватској федерацији и општине у Републици Хрватској. Судбина Срба у тим подручјима још увек је енигма коју тешко решавамо.

Треба, такође, истаћи да је у претходној, припремној, фази рада обављен веома обиман посао на прикупљању, обради и селекцији статистичких података. Реч је о демографским показатељима који се односе на националну структуру становништва у свим насељима на територијама бивших југословенских република Хрватске и БиХ, на основу којих је регистровано да је наш народ пре овог рата живео у око 7.700 (или око 65%) од укупног броја (11.895) насеља у ове две бивше републике ( у 57% насеља у Хрватској и у 75% насеља у БиХ према попису 1991. г. живело је и српско становништво). На основу тога је направљен попис насеља у оквиру општина и република којима припадају са показатељима о укупном броју припадника нашег народа и релативном (процентуалном) учешћу Срба у укупној популацији сваког од тих места. Наведени демографски показатељи исказани су по пописима становништва 1961, 1971, 1981. и 1991. године. Намера нам је да ове показатеље пратимо и даље у прошлост све до почетка овог века, односно од првог пописа становништва 1910. године до последњег 1991. године. Тако бисмо за свако сеоско или градско насеље добили јасан преглед присуства српске популације током овог века. У овој фази рада обрађени су и статистички подаци према попису из 1981. године о власништу над земљом за свако насеље у којем су живели припадници нашег народа. За оба ова показатеља, учешће Срба у укупној популацији и поседовање земљишта, урађени су и посебни графички прикази. Сасвим је извесно да без ових података и послова који су у претходној фази пројекта урађени не бисмо могли квалитетно обрадити и исказати последице овог рата на српска насеља која су у свеједно ком облику и обиму поднела жртве у периоду 1991 - 1995. година.


Разврставање и класификација прикупљене документације врши се по селима (досије насеља) и општинама ( досије општине) у којима су, као што смо већ поменули, по попису становништва 1991. године живели припадници нашег народа. Досије насеља је основа за формирање досијеа општине, а досије општине је основа за формирање досијеа ширих административних или територијалних подручја, нпр. среза или округа, односно међуопштинске заједнице или региона, неког културно историјског или етничког подручја (Лике, Подриња, Бирча, Босанске или Книнске крајине, Херцеговине, Озрена, Кордуна, Источне Босне, Посавине, и сл.), све до целине подручја појединих бивших југословенских република и бивше Југославије.

Досије општине, а то значи и досије насеља уколико се документација односи и на одређено насеље, садржи архивску грађу и литературу, документацију, статистистичке и друге податке: а) о последњем рату; б) Другом светском рату и в) Првом светском рату.

 

а) Досије општине о последњем рату сачињавају: 1) Картони жртава рата, 2) Картони домаћинстава (уништена лична имовина), 3) Картони починилаца злочина, 4) Изјаве преживелих жртава, 5) Разни наши и непријатељски писани документи (записници, службене белешке, извештаји, наредбе, и др. ) у којима се налазе сведочења или подаци о жртвама или лицима која су учествовала у неком злочину, 6) Написи објављени у дневној или периодичној штампи који се односе на поједине догађаје у општини, 7) Демографски показатељи и 8) Фото и видео документација.

 

б) Досије општине о Другом светском рату чине: 1) Списак српских или православних жртава, изведен из општег списка жртава Другог светског рата Савезног завода за статистику, 2) Допуне овог списка које се раде на основу остале документације ( архивске грађе, монографија и публикација, као и доскора непознатих непосредних сведочења преживелих жртава из тог периода, али и других нама познатих и доступних материјала) , 3) Попис злочинаца из тог периода, 4) Остала документација, иста као и она о последњем рату (наши и непријатељки документи, написи у разним публикацијама, сведочења преживелих, демографски показатељи, фото и филмска документација, итд.).

 

в) Досије општине о Првом светском рату садржи веома сиромашне показатеље, а за многе општине на овом плану још ништа није урађено. У ствари, та далека прошлост и не може бити предмет већег интересовања док се не обаве сви послови везани за догађаје последњег рата. Па ипак, у међуремену су регистроване и класификоване по општинама све жртве које наводе Вл. Ћоровић у делу Црна књига, Вл. Ј. Поповић у свом делу Патње и жртве Срба среза требињскога 1914 -1918. и Ђ. Беатовић Братунац и околина у мојим сећањима.


Поред основног истраживачког посла, евиденцији жртава и починилаца злочина у раздобљима наших страдања, посебно овог последњег, у Центру се ради и на припреми неколико елабората који су у непосредној вези са основним пословима досијеа општина , али се, временски, ипак односе само на збивања током последњег рата. То су:

- Хронологија догађаја значајних за судбину српског становништва у локалној заједници. Ово, у коначном збиру, може да представља и искаже сва збивања значајна за наш народ у БиХ или Хрватској током последњег рата. (Хронологија садржи нпр. време, место и последице појединих непријатељских политичких, верских, националних, војних и других активности. Време и место појединих наших активности и подухвата: формирање СДС, органа власти, бригада, средстава информисања, итд. Саставни део хронологије су и разне међународне активности које се односе на поједина подручја – заштичене зоне, хуманитарна помоћ, НАТО активности, и др).




- Попис масовних гробница на територији општине, број жртава, време настанка и време ексхумације, именима идентификованих покојника, преглед одговорних муслиманских и хрватских јединица и појединаца који су учествовали у егзекуцији.

- Списак затвора и логора са пописом или бројем затвореника, именима жртава, именима и функцијом руководилаца ( командног кадра, иследника, чувара, мучитеља, и др). 

- Документација, споменице, погинулих добровољаца за РС и РСК. Реч је о српским жртвама које би у догледно време могле да буду заборављене, као што се то већ догађало. У одбрани српског народа и српских територија погинуло је на стотине српских добровољаца који су из Србије и Црне Горе притекли у помоћ онда када је било најтеже одупрети се хрватско-муслиманској најезди. Њихов чин заслужује велику захвалност и наша је намера да издамо посебну публикацију, са тачним назнакама за сваког палог добровољца о месту, времену и условима под којима је страдао. Већ смо код Председника РС покренули иницијативу да се подигне споменик, уведе посебна Споменица и прогласи Дан српског добровољца у Републици Српској. Међутим, одговор на ову иницијативу још нисмо добили. 

- Преглед литературе, публикација, написа у штампи и значајнијих докумената који се односе на општину и који су служили за формирање досјеа општине.   Сматрамо да овај преглед послова који се обављају у Центру сведочи да је реч о веома обимном, али и неопходном, подухвату. Сви ти послови су у току и ускоро можемо имати комплетирану или релативно комплетирану документацију за око двадесет општина за раздобље последњег рата, као и спискове српских и православних жртава Другог светског рата у тим општинама.

Осврт на обим обављеног посла 

Као што смо већ поменули, прикупљање података, израду методологије и неопходних инструмената започели смо јула 1992. године и од тада, свих протеклих година, готово без прекида, са скоро подједнаким интезитетом, траје наш рад на овим пословима Сва лица која су се ангажовала на прикупљању или обради података у Београду или унутрашњости, поготово првих година, радила су то волонтерски и из чисто патриотских мотива. Од јула 1995. године просторије за рад Центра обезбеђује Удружење Срба из БиХ (до тада се радило у становима сарадника). И поред веома различитих тешкоћа, и не мале оскудице у свему што је за обим и квалитет овог посла значајно, сматрамо да оно што је до сада урађено завређује значајну пажњу. То је одраз пре свега пожртвовања самих сарадника Центра, а у неупоредиво мањој мери је то одраз реалних материјалних, смештајних или финансиских услова. Ти услови, објективно посматрано, скоро да нису ни постојали.

Кад је реч о оном што је што је у међувремену остварено, потрбно је истаћи да се обрада прикупљене документационе грађе обавља и ручно и компјутерски. Тако имамо две врсте идентичног досијеа за сваку општину. Образложење за овакав поступак мислимо да није потребно, али треба ипак нагласити да унос у компјутер следи тек после извршених провера ручне, основне, обраде. За све те послове и неопходну класификацију по општинама и насељима, направљен је, још у претходној фази, шифарник на основу којег се врши унос података у рачунар. (Шифарник садржи бројчану ознаку општине, потом насеља и жртве, значи неку врсту матичног броја за сваки конкретан случај. Одговарајуће шифарске ознаке дате су и за све починиоце злочина.) 

Прецизни показатељи, кад је реч о последњем рату, мењају се и увећавају из дана у дан, али и независно од тога сматрамо да ни податке о жртвама, а још мање податке о починиоцима злочина, поред осталог и због стално присутне радозналости нама не наклоњених инстистуција и појединаца, још није упутно износити у јавност и зато у овој информацији дајемо само приближне, оквирне, бројчане показатеље.

Досије општина о последњем рату садржи у основној евиденцији (картони жртава рата) податке око 28.000 српских жртава у Босни и Херцеговини и Хрватској. Од тога је компјутерски обрађено око 8.000 жртава. За неке општине истраживање о нашим жртвама је углавном приведено крају и верујемо да значајнијих одступања од утврђене евиденције не може да дође. У овој категорији налазе се општине: Нови Град (Босански Нови), Сребреница, Горажде, Босанска Дубица, Мостар, Братунац, Орашје, Рогатица, Требиње, Илијаш, Пале, Невесиње, Босанско Грахово, Оyак, Купрес, Билећа, Србобран ( Доњи Вакуф), Хаyићи, Гацко, Коњиц, и још неке општине. Веома близу њима је, по обиму верификоване обрађене документационе грађе, нових око 30 општина. Међутим, на другој страни имамо не мали број општина у којима нам је скоро недоступна документација о нашим жртвама. То су општине: Велика Кладуша, Љубушки, Пуцарево, Неум, Јабланица, Тешањ, Цазин, Читлук, Бусовача, Витез, Груде, Крешево, Лиштица, Посушје, Прозор и Фојница.

И независно од тога (проблеми тих општина биће у међувремену ипак успешно решени) можемо сада са пуном сигурношћу тврдити - пре свега с обзиром на већ достигнути обим и квалитет прикупљене и обрађене документационе грађе - да ћемо у сасвим догледно време имати потпуну документацију о свим нашим жртвама у овом рату. Сматрамо да је то само по себи вредно пажње, поред осталог и зато што се остварује први пут после толико ратова и не малог страдања српског народа у тим ратовима. Исто тако сматрамо да ништа мању пажњу завређује и евиденција коју имамо о починиоцима злочина у којој је евидентиран петоцифрен број оних који су на разне начине насрнули на наш народ и непосредно су одговорни за страдања и жртве српског народа.

 

Досије општина о Другом светском рату садржи, као што смо већ нагласили, само податке о српским и православним жртвама. Тако у евиденцији имамо око 132.000 имена наших жртава са подручја БиХ, али и тај број се сваког месеца увећава за нова имена до којих долазимо прегледом архивске грађе и разних публикација, превасходно монографија посвећених завичају и другом светском рату. Морамо овом приликом истаћи да се у готово свим случајевима са којима смо се до сада срели не слажу званична евиденција, тј. евиденција Савезног завода за статистику, коју третирамо као званичну, и подаци које нуде поједини аутори кад пишу о свом крају. Аутори, готово по правилу, наводе више имена жртава у свом крају него што налазимо у државном попису из 1963. или 1964. године на основу којег је и направљена евиденција коју поседује Савезни завод за статистику.
Монографије, изјаве преживелих жртава, наши и непријатељски разни документи из тог времена нуде не само већи обим жртава, већ и велики број имена злочинаца о којима бар неку званичну евиденцију никада нисмо имали прилику да пронађемо у свом досадашњем раду. Ни та имена, без обзира на велику временску дистанцу, не смеју да оду у заборав и морају коначно да се обелодане и ради садашњости и ради будућности.

Досије општина о Првом светском рату углавном је празан и мораће да чека боља времена.

Остали послови, хронологије догађаја, пописи масовних гробница, логори, и др. обрађени су у скоро истом обиму у којем су обрађене и жртве последњег рата.

Досије сваке општине ради се у четири примерка и намењени су: 1) општини на коју се односи, 2) Републици Српској (договор је био Председништву), 3) Документацији Центра и 4) Слободан примерак ( који смо мислили да можда треба уручити нашој Српској православној цркви). Рукописни примерак на основу којег је направљена коначна верзија достављамо Архиву Србије.

На крају још неколико информација неопходних да се сагледа целина функција којима се бави Центар. Као битан део документације прикупљамо све публикације о последњем рату, али и о два претходна рата, и тиме формирамо посебну, тематску, специјализовану библиотеку, а у саставу библиотеке видеотеку и фототеку. Међутим, недостатак средстава у великој мери хендикепира не само те, већ и остале наше напоре. Притом мислимо на издавачку делатност. Намера нам је да објавимо посебне публикацеје у едицији Сведочења о страдању нашег народа у свакој општини, или бар у сваком крају, током овог рата. До сада је штампана књига Николе Хелете „Горажде 92-95.” и редакцијско, посебно, издање „Велике обмане”, а у припреми је још неколико рукописа. Сви ти послови захтевају не само значајна материјална средства већ и ангажовање не малог броја људи који стално или повремено сарађују са Центром.


Лица ангажована у раду Центра завређују посебну пажњу и признање, како по пожртвовању и одговорности на овом деликатном послу, тако и по обиму онога што је захваљујући њима остварено од 1992. до данас. Број сарадника, сталних и повремених, зависи од материјалних могућности и креће се, код сталних сарадника између 11 и 16, а повремених сарадника од 32 до 38 у току године. Углавном су то лица из БиХ и Хрватске, али и из Београда и Србије. Са великим задовољством бисмо навели и њихова имена само мислимо да то није ни упутно ни неопходно у овој информацији.

Овакве институције код нас до сада нису постојале и тек овај рат нас је навео да се, у неку руку, позабавимо сами собом. Злочини над нашим, српским народом, и наше жртве, поготово у Хрватској и Босни и Херцеговини, никада нису били предмет посебне пажње ни државе ни веома различитих државних или националних институција (Матице српске, САНУ, Цркве, " Просвете", и др) и отуда стално незнање ко је све и под којим околностима у рату страдао. Углавном смо се задовољавали глобалним, често не доказаним, па и импровизованим, бројчаним показатељима чија је валидност стално била спорна. Наша намера је да се тако понашање коначно превазиђе. С друге стране, документација коју формира и поседује Институт за истраживање злочина над српским народом на просторима бивше Југославије готово ни у једном свом сегменту не опонаша, или још мање дуплира, документацију осталих установа које се баве сличним пословима и које су, готово без изузетка, настале касније. Чак напротив, наша документација је у многим доменима комплементарна документацији тих установа, а у доброј мери може да буде и основна документација која омогућава другима да реализују своје специфичне програме.

 

Надамо се да смо у овој информацији саопштили оно што је битно у програму и досадашњим активностима Центра / Института.

Миливоје Иванишевић,

 

Сенатор РС, руководилац  Института.

 

AddThis Social Bookmark Button