НЕПРАВДА - Један пример неравноправног односа према Србима је списак несталих муслимана из Сребренице који је објавио Међународни комитет Црвеног крста у августу 1995. Наводи се око 11.000 несталих. А на списку бирача следеће године, ја нађем 3.016 њих који су наводно нестали, а налазе се у коначном списку бирача. Они су, тако, два пута коришћени. Прво за доказивање српских злочина, а онда за довођење муслиманске власти у Сребреници.
Глас јавности, 7. јул 2006.Интервју: Миливоје Иванишевић, директор Центра за истраживање злочина над Србима
Не смемо заборављати прошлост
Доказаћу компоненте верског рата у Босни и Херцеговини. Податке о жртвама сакупљам на основу формулара који сам назвао "Картон жртве рата". Имена починилаца злочина над Србима из Другог светског рата некако су склоњена. За време последњег рата у многим деловима Босне убијено је више Срба него за време Павелића
Миливоје Иванишевић, директор Центра за истраживање злочина над Србима, од почетка рата у Босни и Херцеговини ради на прикупљању података о убијању и протеривању Срба. О овој теми је до сад написао више књига, попут "Хронике нашег гробља" и "Злочина над Србима - БиХ 1992-1995.", али не мисли да је његов посао готов.
- Ових дана завршавам и припремам за објављивање неизнесено сведочење у корист Слободана Милошевића. Занимљиво је да ће то сведочење, ипак, угледати свет, и то захваљујући неким Американцима који су ми се обратили преко адвоката Зденка Томановића. Посебну пажњу посветићу општинама које се наводе у тужби против Милошевића. Друга ствар коју сматрам битном је да докажем компоненте верског рата у Босни и Херцеговини. На једној страни су били муслимани, а на другој хришћани, без обзира на то што су и Срби и Хрвати водили међусобни рат. Наравно, посебну пажњу посветићу и случајевима Сарајева и Сребренице - каже Иванишевић.
И досад сте се бавили овим темама?
Рат још није био ни готов када сам објавио књигу "Хроника нашег гробља", а прошле године сам објавио и књигу "Злочини над Србима". Ја сам хтео да је назовем "Енциклопедија злочина над Србима", али покојни Данило Лазовић ми је тражио да променим име, да не буде тако благо. "Каква енциклопедија," рекао је, "кажи злочин". Осам година сам скупљао материјал за ту књигу и скоро сви злочини су ту описани.
Како је та књига замишљена?
У књизи постоји енциклопедијски преглед доказа. Гледао сам да буде кратко, али сваки злочин има свих пет показатеља. Време догађања, место, имена жртава, ко је одговоран за злочин, ко су сведоци... То је толико необориво и дато је с таквом научном апаратуром да се свако може узети као кривична пријава. Ту има око 300 масовних злочина над Србима, а под масовним злочином се подразумева злочин који се догодио у истом месту, у истом дану и над најмање три особе.
Директор сте Центра за истраживање злочина над Србима. Који су ваши циљеви?
Центар за испитивање злочина над Србима постоји већ 14 година. Немамо никакву међународну подршку, чак се пре може рећи да имамо проблема. Ипак, радимо. Приоритет су испитивања српских страдања, а у другом плану су починиоци злочина. Кад сам почео тај рад, прегледао сам све оно што је било у Првом и Другом светском рату и прво што сам видео је да су имена починилаца злочина некако склоњена. Рођаци и наследници тих злочинаца су то склонили. Приоритет нам је Босна и Херцеговина зато што у Републици Српској није било такве организације.
Сакупљена документација је веродостојна. Прављена је на основу формулара који сам назвао "Картон жртве рата". Онда сам замолио јеврејску општину у Београду да погледам како изгледа њихов упитник и на основу њега сам поправио постојећи. У тој методологији свака наша жртва има свој матични број, број општине у којој је живела, села и која је жртва по реду.
Рат још није био ни готов када сам објавио књигу "Хроника нашег гробља", а прошле године сам објавио и књигу "Злочини над Србима". Ја сам хтео да је назовем "Енциклопедија злочина над Србима", али покојни Данило Лазовић ми је тражио да променим име, да не буде тако благо. "Каква енциклопедија," рекао је, "кажи злочин". Осам година сам скупљао материјал за ту књигу и скоро сви злочини су ту описани.
Како је та књига замишљена?
У књизи постоји енциклопедијски преглед доказа. Гледао сам да буде кратко, али сваки злочин има свих пет показатеља. Време догађања, место, имена жртава, ко је одговоран за злочин, ко су сведоци... То је толико необориво и дато је с таквом научном апаратуром да се свако може узети као кривична пријава. Ту има око 300 масовних злочина над Србима, а под масовним злочином се подразумева злочин који се догодио у истом месту, у истом дану и над најмање три особе.
Директор сте Центра за истраживање злочина над Србима. Који су ваши циљеви?
Центар за испитивање злочина над Србима постоји већ 14 година. Немамо никакву међународну подршку, чак се пре може рећи да имамо проблема. Ипак, радимо. Приоритет су испитивања српских страдања, а у другом плану су починиоци злочина. Кад сам почео тај рад, прегледао сам све оно што је било у Првом и Другом светском рату и прво што сам видео је да су имена починилаца злочина некако склоњена. Рођаци и наследници тих злочинаца су то склонили. Приоритет нам је Босна и Херцеговина зато што у Републици Српској није било такве организације.
Сакупљена документација је веродостојна. Прављена је на основу формулара који сам назвао "Картон жртве рата". Онда сам замолио јеврејску општину у Београду да погледам како изгледа њихов упитник и на основу њега сам поправио постојећи. У тој методологији свака наша жртва има свој матични број, број општине у којој је живела, села и која је жртва по реду.
Да ли је било проблема око прикупљања тих података?
Па дуго сам се колебао око наших Срба који су погинули у рату против нас. Можда 15 година разговарао сам о томе с многима - академицима, психолозима, стручњацима за етику... И нико није знао да ми одговори. Јер многи су Хрвати и муслимани били на нашој страни. И опет, нису Срби.
“
”
Али када су муслимани 1998. објавили списак Сарајлија жртава рата и међу њима је било пар стотина Срба, упоређивао сам документацију и утврдио да ти људи нису уопште били у њиховој армији. Често се говори о логорашима који су затворени и натерани да копају трашеје око Сарајева. И многи од њих погинули су управо од муслиманске руке. И онда, муслимани, да би показали своју мултиетичност, ставе њих на списак жртава. Тада сам сасвим ставио на страну то на којој је страни мој Србин изгубио главу, он је српска жртва овог рата.
А Хрвати и муслимани који су страдали на нашој страни?
Ја наводим и жртве из сваке општине који нису Срби, иако је питање да ли ће се тако честито понашати српска и муслиманска страна ако сазнају да је неко био на српској страни.
Да ли имате проблема због изношења података о злочинима?
Многима сметају подаци које износим. На једној трибини на Правном факултету сметало им је што користим израз "десет година од ослобођења Сребренице". Ја сам рекао да је то за нас ослобођење јер, кад смо се ми вратили у Сребреницу, ми смо је ослободили. Не само за себе, већ за све становнике. Вратили смо се на начин на који смо и отерани - оружјем. Пазите, док су муслимани владали Сребреницом, од 1992. до 1995, било је 17 атентата, две побуне због непоштене расподеле хуманитарне помоћи. Имамо силоване муслиманке од стране муслимана. Откако је ослобођена, муслимани слободно шетају.
Колико је Срба страдало у Босни и Херцеговини за време последњег рата?
Поредио сам податке са Другим светским ратом. И за време овог рата, у многим деловима Босне убијено је више Срба него за време Павелића. Само у 1992. години у Сарајеву је убијено више Срба него што је, у овом граду, убијено током Другог светског рата. Од 5.515 српских жртава у Сарајеву 2.700 је страдало 1992. године. Иначе, у Босни и Херцеговини убијено је 34.000 Срба, у Хрватској осам хиљада, а на Косову и Метохији две хиљаде.
Зашто је највише Срба страдало током 1992. године?
Током 1995. године Срби су већ имали искуство из претходних година. Иако су нас напали и НАТО и хрватске оружане формације, благовремено је евакуисано цивилно становништво тако да је број цивилних жртава био много мањи него 1992. године. Тада су се сви уздали да ће их ЈНА заштити и да ће мирити зараћене стране, али то се није догодило. ЈНА се повукла и оставила српски народ на цедилу.
У Босни и Херцеговини Срби су избачени из 1.904 насеља. Они су етнички очишћени из малтене свих подручја, без обзира на то да ли су били лојални муслиманским властима. Из тих насеља протерано је око 550.000 људи. Кроз логоре је прошло 55.000 Срба. Обим страдања 1992. био је толико стравичан за неке општине попут Горажда, Мостара и Коњица да 1995. у тим општинама више нема српских жртава. Више нису имали кога да убију.
Да ли Срби као народ могу нешто да науче из свега овога?
Није нам само једном речено да не гледамо у прошлост, већ у будућност, и да то што ми радимо, стално помињемо прошлост, не видимо да треба правити нови свет. А ја нас оптужујем да не гледамо прошлост. Да су наши стари кад је стварана Југославија видели ко је све починио зла над Србима. Али не, стварана је држава у којој сви треба да буду равноправни. Не осврћу се на прошлост, већ гледају у будућност, нову државу. Збратимили су се са свима који су их клали до јуче. И дочекали су Други светски рат. И ти исти који су их клали поново су били на страни окупатора.
Опет доживљавају голготу. И поново се ствара држава с новом идеологијом. Поново не гледамо прошлост, већ у будућност. Опраштамо свима који су нас убијали. И опет доживљавамо исто. Ми смо народ који је опраштао и никад није гледао у прошлост. Нисмо се осветили ником, већ смо хришћански, скрушено, племенито ишли даље. А онда је на крају дошло време да ваљда знамо шта нам је ко учинио и под којим условима са ким можемо да сарађујемо. Немојте ми тражити да заборавим. А нећу ни да опраштам.
Ја наводим и жртве из сваке општине који нису Срби, иако је питање да ли ће се тако честито понашати српска и муслиманска страна ако сазнају да је неко био на српској страни.
Да ли имате проблема због изношења података о злочинима?
Многима сметају подаци које износим. На једној трибини на Правном факултету сметало им је што користим израз "десет година од ослобођења Сребренице". Ја сам рекао да је то за нас ослобођење јер, кад смо се ми вратили у Сребреницу, ми смо је ослободили. Не само за себе, већ за све становнике. Вратили смо се на начин на који смо и отерани - оружјем. Пазите, док су муслимани владали Сребреницом, од 1992. до 1995, било је 17 атентата, две побуне због непоштене расподеле хуманитарне помоћи. Имамо силоване муслиманке од стране муслимана. Откако је ослобођена, муслимани слободно шетају.
Колико је Срба страдало у Босни и Херцеговини за време последњег рата?
Поредио сам податке са Другим светским ратом. И за време овог рата, у многим деловима Босне убијено је више Срба него за време Павелића. Само у 1992. години у Сарајеву је убијено више Срба него што је, у овом граду, убијено током Другог светског рата. Од 5.515 српских жртава у Сарајеву 2.700 је страдало 1992. године. Иначе, у Босни и Херцеговини убијено је 34.000 Срба, у Хрватској осам хиљада, а на Косову и Метохији две хиљаде.
Зашто је највише Срба страдало током 1992. године?
Током 1995. године Срби су већ имали искуство из претходних година. Иако су нас напали и НАТО и хрватске оружане формације, благовремено је евакуисано цивилно становништво тако да је број цивилних жртава био много мањи него 1992. године. Тада су се сви уздали да ће их ЈНА заштити и да ће мирити зараћене стране, али то се није догодило. ЈНА се повукла и оставила српски народ на цедилу.
У Босни и Херцеговини Срби су избачени из 1.904 насеља. Они су етнички очишћени из малтене свих подручја, без обзира на то да ли су били лојални муслиманским властима. Из тих насеља протерано је око 550.000 људи. Кроз логоре је прошло 55.000 Срба. Обим страдања 1992. био је толико стравичан за неке општине попут Горажда, Мостара и Коњица да 1995. у тим општинама више нема српских жртава. Више нису имали кога да убију.
Да ли Срби као народ могу нешто да науче из свега овога?
Није нам само једном речено да не гледамо у прошлост, већ у будућност, и да то што ми радимо, стално помињемо прошлост, не видимо да треба правити нови свет. А ја нас оптужујем да не гледамо прошлост. Да су наши стари кад је стварана Југославија видели ко је све починио зла над Србима. Али не, стварана је држава у којој сви треба да буду равноправни. Не осврћу се на прошлост, већ гледају у будућност, нову државу. Збратимили су се са свима који су их клали до јуче. И дочекали су Други светски рат. И ти исти који су их клали поново су били на страни окупатора.
Опет доживљавају голготу. И поново се ствара држава с новом идеологијом. Поново не гледамо прошлост, већ у будућност. Опраштамо свима који су нас убијали. И опет доживљавамо исто. Ми смо народ који је опраштао и никад није гледао у прошлост. Нисмо се осветили ником, већ смо хришћански, скрушено, племенито ишли даље. А онда је на крају дошло време да ваљда знамо шта нам је ко учинио и под којим условима са ким можемо да сарађујемо. Немојте ми тражити да заборавим. А нећу ни да опраштам.
А. Ивановић
