Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Сарајево arrow Фељтон агенције СРНА arrow БиХ - злочини над сарајевским Србима - фељтон (3)
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

БиХ - злочини над сарајевским Србима - фељтон (3) Штампај Пошаљи
Аутор СРНА   
Среда, 22 септембар 2010
Индекс чланака
БиХ - злочини над сарајевским Србима - фељтон (3)
Страна 2
Страна 3
Страна 4
 
 
   
     Постоји неколико различитих изјава шта се догодило са посмртним остацима тих покојника. Највјероватније је да су њихова тијела бачена и спаљена у  контејнеру за смеће иза зграде Радио-телевизије у Сарајеву. Не слутећи, али желећи да сазнају шта се догодило са тим људима, српске власти општине Илиџа тражиле су званично обавјештење о њиховој судбини. Одговор су добили од Министарства за народну одбрану БиХ, са потписом министра одбране Јерка Дока, да су наведени резервисти "пуштени и  да су отишли својим кућама" (писмо СО Илиџа заведено под бр. 02/288-1 од 21. маја 1992.).

    Имена жртва:  1) Ђорђе (Спасо) Бјелица, 1971; 2) Драгомир (Миладин) Бијелић; 3) Влајко (Ђорђе) Голубовић, 1970; 4) Стеван (Мирко) Ђокановић, 1952; 5) Миливоје (Илија) Лаловић, 1951; 6) Зоран (Маринко) Марковић, 1957; 7) Недељко (Божидар) Вујичић, 1968; 8) Миладин (Јово) Вукомановић, 1957. Имена четворице српских цивила која су накнадно додата овој групи и даље су непозната.

    Скендерија


    Наредни злочин је Скендерија, такође 2. маја 1992. године - из засједе је нападнута јединица војне полиције која је добила задатак да помогне одбрану, покупи рањенике и деблокира Команду Друге војне области у Добровољачкој улици, бр. 92, Дом ЈНА и јединицу пуковника Шупута која се нашла опкољена близу Дома ЈНА. Јединицом која је кренула у помоћ командовао је капетан Марко Лабудовић, искусан и храбар човјек. Та помоћ никад није стигла до опкољених.  Муслимани су их сачекали у засједи на Скендерији и свирепо убили. Тог дана убијено је седамнаест војника и официра ЈНА.

    Жртве: 1) Марко (Милутин) Лабудовић, 1952; 2) Обрад Гвозденовић, 3) Ивица (Драги) Цветковић, 1965; 4) Нихад Кастрати; 5) Бранко Поповић, 1957; 6) Круно Бешлић, 7) Младен Николић; 8) Радош Пајовић; 9) Александар Благојевић; 10) Срђан (Миломир) Николић; 11) Небојша Бојанић; 12) Драган Витковић; 13) Горан Дивовић - Дивац; 14) Миломир Мојсиловић; 15) Перица Новић; 16) Жељко Ракић; 17) НН Џевад, портир у Дому ЈНА.


     Добровољачка улица


    Наредни злочин се догодио у Добровољачкој и сусједним улицама, а потом је настављен у Централном затвору и подруму објекта ДТП "Партизан", Скендерија. Муслиманске оружане формације, полиција, наоружани цивили и припадници Територијалне одбране напали су 3. маја 1992. године око 18.00 часова колону возила ЈНА која се, напуштајући Сарајево, у мирнодопском поретку, кретала од команде Друге војне области према касарни ЈНА у Лукавици. Евакуацију су неуспјешно обезбјеђивали канадски генерал Мекензи - командант снага ОУН у БиХ, и Колм Дојл - изасланик Европске заједнице у БиХ.

    Овај неочекивани напад је, по многим накнадним индицијама, планиран у највишем руководству муслиманске цивилне и војне власти. Они нису поштовали договор предсједника Предсједништва БиХ Алије Изетбеговића са представницима ЈНА и међународне заједнице да возила и људство ЈНА мирно и безбједно напусте Сарајево. Возила су се нашла у унакрсној ватри. Пуцало се из књижаре "Веселин Маслеша", из џамије са друге стране улице и скоро из свих околних зграда. Тог дана убијено је 15 лица, припадника ЈНА.

    Жртве: 1) потпуковник Бошко (Јово) Јованић, 1947; 2) пуковник Бошко (Петар) Михаиловић, 1943; 3) пуковник Градимир (Пане) Петровић, 1940; 4) пуковник др Будимир (Саво) Радуловић, 1935; 5) пуковник Мирко (Саво) Сокић, 1949, затим војници: 6) Предраг (Станимир) Церовић; 7) Зоран (Маринко) Гајић, 1972; 8) Миодраг (Милош) Ђукић; 9) Слободан (Велимир) Јелић, 1972; 10) Срећко Јовановић, 1973; 11) Роберт (Андраш) Кочиш, 1973; 12) Ивица (Миљурко) Симић, 1973; 13) Миломир (Митар) Јањић, 1961; 14) Нормела Шуко; 14) Здравко Томић; 15) НН Весна.


     Граховиште, општина Вогошћа, Сарајево


    Ово већинско српско село (Срба 120, Хрвата 3, муслимана 15, Југословена 13) први пут је страдало 4. маја 1992. док су се мјештани бавили свакодневним сезонским пољопривредним пословима на својим имањима. Наоружани припадници Армије БиХ, претежно муслимани регрутовани са подручја Сарајева, упали  су у атар села и на силу, без непосредног повода, са ливада, башта и поља покупили и похапсили више лица српске националности. Похапшени Срби су одведени у Сарајево и смјештени у логор на Кошеву, недалеко од познатог фубалског стадиона, готово у средишту града, гдје су потом убијени.

    Њихова тијела, по одобрењу локалних муслиманских власти, ексхумирана су тек послије двије године. Послије тога су породице ових недужних српских страдалника могле на достојан хришћански начин да их сахране. Неки учесници преузимања тијела покојника тврде да су дозволе за ексхуминацију муслиманима плаћане по 8.000 ДМ.

    Жртве: 1) Жељко (Милош) Владушић, 1959; 2) Илија (Млађен) Владушић, 1949; 3) Јеремија (Млађен) Владушић, 1959; 4) Милан (Перо) Пајдаковић, 1950; 5) Ранко (Остоја) Сикираш, 1953; 6) Бранко (Војин) Сикираш, 1938; 7) Милорад (Илија) Спасојевић, 1950; 8) Ранко (Илија) Спасојевић, 1955. и 9) Јово (Богдан) Живковић, 1934.


     Анекс - стамбено насеље у општини Нови Град


    Испред властите куће 4. маја 1992. године ватреним оружјем убијени су отац и син. Убиство извршили наоружани муслимани, припадици Територијалне одбране БиХ без  непосредног повода, једини разлог за убиство  је што су оба лица српске националности. Тијела покојника склоњена послије злочина, посмртни остаци још нису пронађени.

    Жртве: 1) Гојко (Стјепан) Станишић, 1938. и 2) Драган (Гојко) Станишић, 1963.



 
< Претходни   Следећи >