Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Српска згаришта ... arrow Српска згаришта [3]
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Српска згаришта [3] Штампај Пошаљи
Уторак, 09 март 2010
Индекс чланака
Српска згаришта [3]
Страна 2
Страна 3
 
 
Кравица, чисто српско село у Општини Братунац (Срба 353, осталих 4), а под истим називом и веома познато и подручје које сачињава више српских села и заселака: Брана Бачићи (Срба 263), Бањевићи (Срба 38), Мандићи, Мратинци (Срба 218, муслимана 70), Поповићи, Липеновићи (Срба 235, Југословена 3), Побрђе (Срба 196, муслимана 50), Кајићи, Оправдићи (Срба 434) и др. Оружане провокације и напади понављали су се скоро сваког дана, али, свакако најжешћи, претходно добро припремљен и организован напад веома јаких муслиманских снага од преко 3000 бораца, извршен је на православни Божић, 7. јануара, 1993. Том приликом су страдала сва кравичка српска насеља и убијени многи мештани из тих села.
 Жртве: 1) Негослав (Микаило) Ерић, 1912. Кравица; 2) Крстина (Никола) Ерић, 1914. Кравица; 3) Милован (Тодосије) Николић, 1946. Кравица; 4) Ристо (Коста) Поповић,1920. Кравица; 5) Костадин (Ристо) Поповић, 1947. Кравица; 6) Мара (Васо) Божић, 1909. Мандићи; 7) Стево (Стојан) Божић, 1951. Мандићи; 8) Крсто (Душан) Лазић, 1933. Брана Бачићи; 9) Миладин (Драго) Момчиловић, 1935. Оправдићи; 10) Васо (Марко) Николић, 1920. Брана Бачићи; 11) Митар (Цвијан) Николић, 1927. Кајићи; 12) Љубица Обачкић, 1918. Мратињци; 13) Танкосава (Васиљ) Стевановић 1938. Брана Бачићи; 14) Владимир (Стојан) Стојановић, 1915. Брана Бачићи; 15) Стојан (Митар) Јовановић, 1948. Кравица.

Шиљковићи Општина Братунац. Релативно мало српско село у месној заједници Кравица (90 становника српске националности) најжешћи напад муслимана овог краја, припадника Армије БиХ, доживело је, као и цео тај крај, на српски Божић, 7. јануара 1993. И поред јуначке и пожртвоване одбране малобројних мештана, село је окупирано и уништено.
 Жртве: 1) Радоје (Радована) Павловић, 1934; 2) Миладин (Душан) Долијановић, 1963; 3) Лазар (Костадин) Веселиновић, 1935; 4) Станоје (Станко) Ђокић, 1942; 5) Миладин (Радован) Стевановић, 1943; 6) Васкрсије (Ђорђе) Радовић, 1956; 7) Драган (Радосав) Радовић, 1968; 8) Раденко (Љубо) Радовић, 1974; 9) Новица (Слободан) Богичевић, 1976; 10) Слободан (Јован) Богичевић, 1945; 11) Миле (Саво) Савељић, 1964; 12) Божо (Драго) Радовић, 1943. 13) Вишњић (Тодор) Ратко,1949; 14) Пајкан (Пајо) Гаврић, 1963.

Скелани са бројним околним српским селима и засеоцима: Ћосићи, Костоломци (Срба 234), Кушићи, Жабоквица (Срба 589, муслимана 52), Топлица (Срба 254, муслимана 13), Бујаковићи (Срба 166, муслимана 7), Језеро, Калиманићи (Срба 289, муслимана 105), Стублови и др. у Општини Сребреница нападнути су у раним јутарњим часовима 16. јануара 1993.
               Жртве: 1) Новак (Радисава) Ракић, 1953; 2) Драгомир (Јово) Ракић, 1953; 3) Миломир (Јово) Ракић, 1957; 4) Радиша (Славко) Ракић, 1961; 5) Драгомир (Марјан) Ракић, 1940; 6) Миле (Дико) Ивановић, 1952; 7) Предраг (Мило) Ивановић, 1973; 8) Желимир (Милутин) Ивановић, 1968; 9) Жарко (Миленко) Павловић, 1938; 10) Милорад (Чедо) Трифуновић, 1958; 11) Богдан (Јово) Живановић, 1927; 12) Добрина (Михаила) Живановић, 1923; 13) Тадија (Милорад) Ракић 1930; 14) Дамјан (Жико) Максимовић, 1934; 15) Анђелко (Светозар) Павловић, 1914; 16) Видосава Трифуновић, 1915; 17) Небојша (Предраг) Илић, 1969; 18) Марко (Саво) Милановић, 1954; 19) Алекса (Дражо) Глигић, 1968; 20) Шћепо (Симо) Јањић, 1947; 21) Симо (Перо) Јањић, 1948; 22) Владо (Саво) Мијатовић, 1966; 23) Милан (Милош) Миловановић, 1967; 24) Милун (Раденко) Марковић, 1970; 25) Анђа (Симо) Јањић, 1927; 26) Гордана (Остоја) Секулић, 1966; 27) Александар (Томислав) Димитријевић, 1987; 28) Радисав (Томислав) Димитријевић, 1984; 29) Драган (Јован) Димитријевић, 1965; 30) Радован (Драган) Симић, 1966; 31) Драгоје (Бориша) Милошевић, 1960; 32) Миленко (Петар) Миловановић, 1941; 33) Радивоје (Стојан) Николић, 1952; 34) Миленко (Војислав) Николић, 1940; 35) Петко (Мићо) Тодоровић, 1940; 36) Филип (Ђорђе) Живановић, 1931; 37) Стојан Живановић, 1925; 38) Милојко (Анђелко) Јаковљевић, 1957; 39) Саво (Милован) Максимовић, 1932; 40) Роса Неђић, 1933; 41) Владислав (Лазар) Ристић, 1947; 42) Радивоје Митровић, 1942; 43) Милија (Митар) Јаковљевић, 1957; 44) Мирко (Максим) Митровић, 1939; 45) Миленко (Милан) Јаковљевић, 1946; 46) Новак (Цветко) Ристић, 1951; 47) Илија Милановић, 1922; 48) Радо Ристић, 1920; 49) Душанка Милановић, 1920; 50) Миленија (Петко) Јанковић, 1963; 51) Миленко (Станоја) Тодоровић, 1928; 52) Никола (Јово) Живановић, 1921; 53) Радинка Митровић, 1946; 54) Миленка Ристић, 1930; 55) Иванка (Милорада) Ристић, 1950; 56) Митра (Новак) Ристић, 1974; 57) Мићо (Новак) Ристић, 1977; 58) Мирко (Радисав) Ракић, 1925; 59) Радосава Ковачевић, 1915; 60) Илинка Благојевић, 1914. и 61) Даринка Митровић, 1922.

Бабићи, релативно мало српско село испод планине Удрч (Срба 114) на ивицама великог и познатог муслиманског подручја Церске у Општини Власеница страдало је у току ноћи 9. марта 1993. приликом изненадног диверзантског напада муслиманских оружаних формација припадника Армије БиХ, са локалног подручја Церске, Касабе, Коњевић Поља и других околних места.
Жртве: 1) Петар (Ђоко) Чолић, 1948; 2) Мирсад (Мехмед) Мујачић, 1958; 3) Јанко (Станоје) Марић, 1950; 4) Милош (Тодор) Миланковић, 1942; 5) Расим (Рашид) Мехмедовић, 1957; 6) Жељко (Жарко) Дујаковић, 1963; 7) Митар (Душан) Поповић, 1946; 8) Недељко (Јован) Ђекић, 1944; 9) Винко (Петар) Демировић, 1960; 10) Миладин (Митар) Удовчић, 1942; 11) Борко (Милан) Новић, 1942; 12) Недељко (Стојан) Драгојловић, 1946; 13) Мирко (Танасије) Давидовић, 1951; 14) Слободан (Душан) Давидовић, 1957; 15) Дражен (Никола) Бојанић, 1974.
 
Бошковићи, претежно српско село у Општини Зворник ( Срба 593, муслимана 61, Хрвата 1 Југословена 2) нападнуто уочи празника Св. Илије, 1. августа 1993. Пешадијском нападу претходило је вишечасовно  гранатирање конвеционалним пројектилима, али и пројектилима са концетрисаним хлором, бојним отровом који су открили инспектори ОУН приликом самоиницијативно спроведене истраге на подручју села. То је потврдио и командант 206. бригаде Армије БиХ у Тузли, као и стручњаци УНПРОФОР-а у извештају који су поднели Генералном секретару ОУН Бутросу Галију.
Жртве: 1) Срећко (Аћим) Филиповић, 1933; 2) Сретен (Томо) Јокић, 1964. и његов отац 3) Томо (Јово) Јокић, 1939; 4) Урош (Бранко) Јокић, 1953; 5) Милорад (Мићо) Костић, 1966; 6) Симо (Милован) Лукић, 1951; 7) Бранислав (Милош) Николић, 1954; 8) Драгиња Николић; 9) Здравко (Илија) Николић, 1973; 10) Винко (Петар) Максимовић, 1954; 11) Драгомир (Ивко) Милутиновић, 1941; 12) Перо (Лазар) Милутиновић, 1922; 13) Србо (Саво) Савић, 1955; 14) Бошко (Тоде) Савиновић, 1944; 15) Милан (Михајло) Васиљевић, 1958; 16) Чедомир (Јован) Николић, 1937.


 
< Претходни