Институт за истраживање српских страдања у XX веку

 

 

Рупово Брдо, село у Општини Власеница са убедљивом српском већином (8 муслимана, један Југословен и 116 Срба), у коме се налазе и засеоци Жугићи, Глигори и Милинковићи, удаљено око 20 км. од Милића, страдало је у раним јутарњим часовима 10. јуна 1992.

             Жртве: 1) Војислав (Максим) Милинковић, 1938. и његова супруга 2) Мирјана    (Гојко) Милинковић, 1939, брачни пар чији су посмртни остаци нађени угљенисани у властитој кући; 3) Реља (Маринко) Милинковић, 1942; 4) Радоје (Петар) Милинковић, 1952; 5) Владо (Видо) Милинковић, 1948; 6) Ковиљка (Митар) Жугић, 1922; 7) Комљен (Милош) Жугић, 1925. и његов син 8) Трифко (Комљен) Жугић, 1954.

Витница, напад на српски заселак, породице и мештане великог, углавном муслиманског села у Општини Зворник (Срба 204, муслимана 2893, Југословена 5), односно на српско насеље Оџачина, извршли су у раним јутарњим часовима 20. јуна 1992. изненада, локални наоружани муслимани из Витнице и суседног села Јусића, припадници Армије БиХ.

            Жртве: 1) Васо (Петар) Танацковић, 1936; 2) Коста (Перо) Костић, 1925; 3) Цвјетко (Цвијетин) Костић, 1930; 4) Смиља (Светозар) Танацковић, 1944; 5) Јовика (Јован) Танацковић, 1955; 6) Крсто (Владо) Стевановић, 1966; 7) Мићо (Боро) Миловановић, 1967; 8) Драго (Анто) Ракић, 1958; 9) Иван (Саво) Стојановић, 1964; 10) Недељко (Боро) Илић, 1972.

Ратковићи, за локалне услове у Општини Сребреница, веома велико етнички чисто српско планинско село (Срба 338), као и околни мали српски засеоци Дучићи, Дворишта, Рачићи и Полимци изненада су нападнути у раним јутарњим часовима у недељу 21. јуна 1992. Напад је извршен из околних муслиманских села и заселака: Познановићи, Дедићи, Подкоријен, Осмаче, Мочевићи и Стожерско.

 Жртве: 1) Обрен (Војислав) Богичевић, 1932; 2) Станимир (Владислав) Станојевић, 1949; 3) Десанка (Радо) Станојевић, 1923; 4) Никола (Тодор)  Станојевић, 1958; 5) Раденко (Милорад)  Станојевић, 1940; 6) Видосава (Лука)  Ђурић, 1930; 7) Видоје (Обрад) Ранкић, 1928; 8) Милутин (Обрад)  Ранкић, 1944; 9) Ранко (Обрад)  Ранкић, 1933; 10) Винка (Филип) Максимовић, 1927; 11) Радомир (Милорад)  Максимовић, 1942; 12) Цвијета (Ристо) Милановић, 1925; 13) Новка (Милорад) Павловић, 1945; 14) Зора (Драго) Продановић, 1941; 15) Живан (Петар) Продановић, 1966; 16) Милован (Јосо) Павловић, 1919. и 17) Милан (Стојан)  Јаковљевић, 1920. Неке од жртава су спаљене у својим кућама, а неке заклане. Слика Добриле Продановић, која у рукама држи лобању свог сина Живана, обишла је свет и објављена у многим домаћим и страним  медијима.

Магудовићи, Калудра и Брађевина, брдско-планинска насеља у Општини Сребреница,  засеоци раније опљачканих, спаљених и уништених српских села Ратковићи и Радошевићи (21. јуна 1992.), претрпели су понован муслимански напад, страдања и пустошење 27. јуна 1992. у преподневним часовима.

 Жртве: 1) Љубиша (Предраг) Гајић, 1965; 2) Стојан (Драгомир) Стевановић, 1939; 3) Новица (Витомир) Станојевић, 1951; 4) Владимир (Обрад) Павловић, 1948; 5) Славко (Милисав) Петровић, 1946.

Лозничка Ријека, углавном српско село са малим бројем муслимана (Срба 132, муслимана 22) у братуначкој општини, први пут су напали наоружани припадници "Зелених беретки" из састава Армије БиХ на велики српски празник Видовдан, 28. јуна 1992. око поднева. Јединице нападача сачињавало је искључиво наоружано локално муслиманско становништво, регрутовано са подручја Братунца и суседне Сребренице.

   Жртве:1) Срећко (Радивоје) Миловановић,1943; 2) Јована (Гаврило) Миловановић, 1942; 3) Верица (Живан) Филиповић, 1975. и њен отац 4) Живан (Владимир) Филиповић, 1954; 5) Ђорђо (Милисав) Филиповић, 1949; 6) Јелена (Живојин) Стојановић, 1952; 7) Радован (Милан) Лукић, 1950; 8) Милоје (Митар) Дамјановић, 1971; 9) Милорад (Мићо) Рончевић, 1960; 10) Светозар (Сретен) Вучетић, 1957; 11) Миленко (Недељко) Николић, 1963.

Брежани, једно од највећих брдско-планинских, старих и познатих српских села у сребреничком крају, које је страдало и раније у оба претходна светска рата, поготово за време НДХ и немачке окупације (Срба 271, муслимана 5) напали су пред само свитање, око 4 часа 30. јуна 1992. год. припадници оружаних формација, јачине хиљаду бораца, Армије БиХ, регрутованих у сребреничкој и суседним општинама.

 Жртве: 1) Радован (Ђоле)  Петровић, 1923; 2) Милош (Раде) Новаковић, 1956; 3) Достана Лазић, 1919; 4) Обрен (Чедо) Јовановић, 1927; 5) Видоје (Павле) Лазић, 1937; 6) Кристина (Павле) Лазић, 1935; 7) Миленко (Илија) Драгичевић, 1947; 8) Љубомир (Миленко) Јосиповић, 1977; 9) Милош (Владо) Крстајић, 1937; 10) Перо (Владо) Крстајић, 1935; 11) Станко (Лука) Милошевић, 1900; 12) Видоје (Милован) Милошевић, 1974; 13) Станоје (Миливоје)  Митровић, 1963; 15) Милисав (Мико) Ранкић, 1947; 16) Драгослав (Милисав) Ранкић, 1974; 17) Мирослав (Милисав) Ранкић, 1972; 18) Миломир (Радисав) Стевановић, 1946. и 19) Драган (Стјепан) Стјепановић, 1961.

Рожањ, село (Срба 379, муслимана 14) са убедљивом српском већином у Oпштини Зворник, али опкољено и од самог почетка рата у сталној блокади околних муслиманских села кроз која, због сталних претњи да ће бити убијени, Срби сељани Рожња нису ни могли ни смели да изађу из села. Село је коначно нападнуто, опљачкано и спаљено 2. јула 1992.

   Жртве: 1) Митар Остојић, 1972; 2) Богосав (Стево) Илић, 1968; 3) Станко (Илија) Остојић, 1975; 4) Горан Остојић, 1962; 5) Недељка (Спасоје) Остојић, 1931.

Загони, велико село са убедљивом српском већином (муслимана 103, Срба 480) у Општини Братунац, било је у кратком временском раздобљу 1992. жртва два веома жестока муслиманска напада. Први напад на  српски део овог села извршен је 5. јула 1992. око 15 часова док су мештани обављали своје редовне пољопривредне и кућне послове.

Жртве: 1) Љубица (Милован) Милошевић, 1939; 2) Милош (Јован) Милошевић, 1932; 3) Рада (Илија) Милошевић, 1968; 4) Чедомир (Благоје) Танасијевић, 1942; 5) Рајко (Сретен) Гвозденовић, 1927; 6) Драгољуб (Миладин) Гвозденовић, 1954; 7) Благоје (Милорад) Гвозденовић, 1944; 8) Рада (Радоје) Гвозденовић, 1973; 9) Милева (Милорад) Димитрић, 1912; 10) Мирко (Митар) Димитрић, 1974; 11) Матија (Стеван) Јашински, 1940; 12) Миодраг (Илија) Маловић, 1943; 13) Михајло (Јефто) Михајловић, 1951; 14) Душанка (Периша) Пауновић, 1954.

Крњићи, планинско село Општине Сребреница у коме је српско становништво одувек имало апсолутну већину (муслимана 11, Срба 114), напали су, опљачкали и уништили 5. јула 1992. припадници Армије БиХ са подручја Сребренице и муслиманских села околних општина.

Покојници: 1) Бобан (Спасоје) Лазаревић, 1965; 2) Средоје (Недељко) Јовановић, 1947; 3) Мирослава (Борислав) Јовановић, 1939; 4) Драгутин (Милош) Димитријевић, 1961; 5) Раде (Петко) Тримановић, 1958; 6) Српко (Новак) Аксић, 1972; 7) Радош (Мирко) Максимовић, 1968; 8) Миленко (Ристо) Максимовић, 1942; 9) Милош (Остоја) Милошевић, 1961; 10) Небојша (Зоран) Милошевић, 1975; 11) Миља Мићић; 12) Васо Парача, 1912; 13) Илија (Марко) Симић, 1912; 14) Вељко (Милисав) Симић, 1953; 15) Влајко (Петар) Владић, 1934. и  16) Сока Вујић, 1930.

Сасе и Залазје, чисто српски заселак, за овдашње локалне брдско-планинске, услове доста великог села Обади које, као и суседно село Сасе и његов заселак Залазје, припадају Општини Сребреница. Истовремено су их напале муслиманске снаге из Сребренице на православни празник, Петровдан, 12. јула 1992. Напад на ова насеља извели су припадници Армије БиХ, углавном добровољци из муслиманских села овог краја. Залазје је уништено до темеља. Страдали су готово подједнако и браниоци и њихови најближи рођаци и пријатељи који су, уз помоћ малог броја добровољаца, покушали да се супродставе нападачу.

Покојници: 1) Иван (Mиладин) Јосиповић, 1955; 2) Горан (Војислав) Митровић, 1970; 3) Ђука Симић, 1930; 4) Благоје (Благоје) Живановић; 1954; 5) Душан (Слободан) Благојевић, 1946; 6) Радинка (Драгомир) Цвијетиновић, 1952; 7) Иван (Ранко) Цвијетиновић, 1953; 8) Светислав (Тадија) Драгичевић, 1949; 9) Жељко (Mилорад) Гиљевић, 1970; 10) Недељко (Десимир) Глигић, 1948; 11) Љубисав (Никола) Глигорић, 1962; 12) Aлекса (Mилош) Гордић, 1955; 13) Јован (Цвијетко) Грујичић, 1954; 14) Станоје (Игњат) Грујичић, 1946; 15) Слободан (Милан) Илић, 1946; 16) Милисав (Сретен) Илић, 1957; 17) Лука (Љубомир) Јеремић, 1927; 18) Ратко (Милош) Јеремић, 1969; 19) Марко (Ратко) Јеремић, 1965; 20) Радован (Ратко) Јеремић, 1963; 21) Милован (Малиша) Лазаревић, 1946; 22) Момир (Станко) Лазаревић, 1955; 23) Бранислав (Александар) Павловић, 1947; 24) Рајко (Југослав) Петровић, 1963; 25) Драгомир (Борисав) Ракић, 1957; 26) Светозар (Цвијетин) Ракић, 1951; 27) Момчило (Љубомир) Ракић, 1949; 28) Миодраг (Љубомир) Ракић, 1959; 29) Миле (Момчило) Ракић, 1966; 30) Бранко (Гојко) Симић, 1959; 31) Петко (Гојко) Симић, 1963; 32) Божо (Станко) Станојевић, 1966; 33) Миладин (Гојко) Станојевић, 1929; 34) Михаило (Светислав) Стјепановић, 1942; 35) Радивоје (Богољуб) Томић, 1950; 36) Мирољуб (Радивоје) Тодоровић, 1961; 37) Миладин (Радо) Тубић, 1955; 38) Радисав (Радован) Васиљевић, 1963; 39) Радислав (Радован) Васиљевић, 1965; 40) Бошко (Живојин) Вујадиновић, 1951; 41) Васо (Живојин) Вујадиновић, 1954; 42) Недељко (Богдан) Вујадиновић, 1947; 43) Драгомир (Милован) Вујадиновић, 1947; 44) Милован (Славољуб) Вујадиновић, 1948; 45) Душан (Васо) Вујадиновић, 1940; 46) Милан (Загорка) Зекић, 1959; 47) Вукашин (Спасоје) Ћетковић,1938.

 

-------------

 

8.    Подаци о становништву за села која следе дати су на основу публикације: „Национални састав становништва Босне и Херцеговине, попис 1991. године“, Савезни завод за статистику, 1992, Београд.

9.   Женска имена означена су посебним слогом.

 

 

 

 

СРПСКА ЗГАРИШТА СРЕБРЕНИЧКОГ КРАЈА
ОСВРТ НА ЗБИВАЊА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ
УМЕСТО ОБМАНА, МАЛО ВИШЕ ИСТИНЕ
Српска згаришта [1]
Српска згаришта [2]
Српска згаришта [3]