Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 

Укључите се...

Петнаестак година после завршетка рата у Босни и Херцеговини и поред дугогодишњих настојања да обухватимо све српске жртве, свесни смо да наша настојања још нису довела до потпуних резултата. 
 
Сматрамо да бисмо у вашу помоћ могли да успешније окончамо овај одговорни задатак и стога вам упућујемо позив да нам у томе помогнете.   Више...

Помозите

Позивамо Вас да уколико сте у могућности помогнете издања „Института за истраживање српских страдања“ у XX веку. 
 
За динарске и девизне уплате:
Текући рачун: 205-136879-52 
Комерцијална банка Београд
 

Манипулације жртвама силовања [I] Штампај Пошаљи
Четвртак, 28 јануар 2010
Индекс чланака
Манипулације жртвама силовања [I]
Страна 2
Страна 3
Страна 4
Страна 5
Страна 6
 
 
"Без истине, помирење није могуће. Простор између истине и помирења испуњава правда (...)", наглашава се у чланку. И последично, где нема истине нема ни правде, а ни помирења. У делу о силованим муслиманкама има злонамерних прекрајања и подметања, далеко од истине.

(Претходни допис, реаговање на чланак Тамаре Калитерне, послао сам Републици 22.11.2009, с молбом да га објаве. Није објављен, а нисам добио ни одговор).

Хронологија


23. септембра 1992. године био је организован, у Женеви, састанак поглавара верских заједница у Босни: сарајевског надбискупа Пуљића, митрополита дабробосанског Николаја (Мрђе) и муслиманског реиса Селимоског – који на састанак није дошао. По повратку у Београд, Митрополит је, 25. септембра, дао интервју београдским новинарима у коме је рекао да му је бискуп Пуљић пренео поруку Селимоског, који тврди да је у Босни убијено 120.000 муслимана, разорено 200 мошеа и да је силовано 30.000 муслиманки које су остале и трудне. Митрополит је на то додао, да не зна да ли је могуће да има толико жртава.[8]

Прича о "српској ђавољој деци" као последица силовања, чула се први пут на западу 25. септембра (истог дана кад и митрополитов интервју!), када је централа за прислушкивање Би-Би-Си-ја у Cawershamu, југоисточно од Лондона, ухватила емисију муслиманске "Радио Босне", у којој је био и извештај о српским концентрационим логорима и логорима за силовање. Три дана касније, једна група жена из Загреба упутила је отворено писмо сличним организацијама у Европи и Америци, у коме су описале низ изјава о "систематским сексуалним страхотама" над женама, почињених од Срба у запоседнутим крајевима Хрватске и Босне.[9]

У загребачком Глобусу од 02. октобра, објављен је чланак Живка Кустића, католичког теолога и новинара (ранијег главног уредника Гласа Концила), са поднасловом "Зашто је митрополит Николај Мрђа признао да су његови сурадњаци Срби у Босни побили 120.000 муслимана?". У том чланку стоји и следеће: "Свијетом се просу вијест да је са згражањем изјавио (митрополит Мрђа – Ј.Н.) како су његови сурадњаци побили 120 тисућа муслимана, а силовањем учинили трудним 30 тисућа муслиманку и срушили 120 џамија".[10]

Два дана раније, 30. септембра (значи, извор је интервју), КИПА (Католичка интернационална агенција за штампу, Freiburg CH), објавила је у свом билтену: "Према његовим (Митрополитовим – Ј.Н.) информацијама (…) 30.000 муслиманки је силовано,више стотина њих су остале носеће"[11].(Фалсификат, тако не стоји у интервјуу; 30.000 трудних учинило им се превише).

02. октобра КИПА је објавила изјаву митрополита Мрђе у емисији "Zeit im Bild" аустријске телевизије ОРФ, да те информације потичу од муслиманског верског поглавара Селимоског, које је пренео бискуп Пуљић.[12](Коментар: а то су знали и из интервјуа).

Већ 10. октобра 1992. год, у немачком Парламенту је вођена дебата, на основу "веродостојних података" (у то време само муслиманских – Ј.Н.), о "најмање 30.000 до 50.000 жена у логорима за силовање, у којима се свакодневно и силује" – наравно, од стране Срба. "Недостају нам речи за одговарајућу осуду масовних силовања жена и деце, с циљем да се један народ обешчасти и понизи. То су најгори ратни злочини, део једног планираног геноцида"[13]. Уз препознатљиву намеру – пледоаје за војну интервенцију у Босни – вођена је дискусија високог напона, при чему су из хаоса грађанског рата непоуздане (и једностране!) информације промовисане у необориве доказе.

У циришком недељнику Die Weltwoche, 05. новембра 1992. објављен је чланак Александре Стиглмајер (Alexandra Stiglmayer, рођена у Сплиту, одрасла у Немачкој, новинар-дописник из Загреба) о силовањима у Босни, где, поред осталог, стоји: "Да он (митрополит Николај – Ј.Н.) сматра да је 30.000 муслиманских и хрватских жена силовано, које су већ и трудне". (Фалсификат: у "изјави" Митрополита нема и хрватских жена). Поред тога је навела број од 50.000 силованих муслиманки, према процени сарајевског Министарства унутрашњих послова.[14]
Последњи пут ажурирано ( Четвртак, 28 јануар 2010 )
 
< Претходни   Следећи >