| Љубиша Ристић: Ако је морално... |
|
|
| Понедељак, 25 јануар 2010 | ||||
Страна 2 од 2
Које чињенице има у виду Скупштина Србије у односу на које се морално одређује? Да ли је формирана Државна комисија Републике Србије да утврди чињенице о ратним злочинима? Да ли је у «преломљеним мозговима» наших посланика само «истина» непријатеља? О чему ти људи уопште причају? Оставићемо на страну морално претешко питање зашто се о једном злочину (над православним хришћанима) ћути а о другом злочину (над муслиманима) дере из свег гласа. Поставићемо питање о чињеницама које ће бити вредноване у Скупштини Србије када се буде говорило о догађајима у сребреничком крају током јула 1995.године? Где је списак жртава босанских муслимана и опис околности под којима су страдали? «Тај масакр је био толико стравичан да је бесмислено било шта даље о томе говорити». (Александар Вучић, Политика, 21.01.2010) Ова злокобна реченица је образац српске судбине у припреми: лажљиви морални став убија питања о чињеницама! Свако даље истраживање догађаја из јула 1995. године биће заувек спречено, «негаторе геноцида» чекају затвори. Остаће вечита истина о деди који је натеран да поједе џигерицу свог унука! Некада се са сасвим малом децом разговара на овакав начин : «Да ли ти знаш причу о страшном Вуку!? Да ти причам? О, то је страшно, то је тако срашно да не смем ни да ти причам!» Како је могуће да се и о најважнијим питањима, оним која се тичу судбине народа, српска политичка елита понаша као да забавља сасвим мало дете? Да ли је то, најблаже речено, неморално понашање? Пре било које расправе о моралном питању сребреничког злочина, потребно је утврдити чињенице о којима се заузима морални став. То може да учини само Државна комисија Републике Србије и нико други. Спорних детаља је бескрајно много. А за почетак би било довољно да нам се наведу имена људи који су живи закопани. Или да нам се каже бар име деде који је натеран да поједе џигерицу свом унуку. Ако би се показало да је изјава хашког судије само детаљ удруженог злочиначког подухвата којим је разбијена СФР Југославија тада се морални став показује у свом драматичном изразу: имамо ли моралну снагу да моћне гледамо у лице и кажемо истину? Или је за нас «морално» само оно што мора да се уради?
Љубиша Ристић
|
||||
| < Претходни | Следећи > |
|---|
