Институт за истраживање српских страдања у XX веку

 

 

Вечерње новости

Политика, 10.07.2009

 

 

 

М. МАРКОВИЋ

ПОДСТАКНУТ одлуком црногорског парламента да 11. јул призна као „Дан саосећања са бошњачким жртвама“, Миливоје - Бата Иванишевић, директор Института за истраживање српских страдања у XX веку, не крије огорчење и, како каже, стрепњу да се „једног дана таква одлука може донети и у Београду“.Уочи 14. годишњице „акције Војске Републике Српске“ у заштићеној зони, он истовремено најављује нове прилоге у корист српске истине о сребреничким догађајима из јула 1995. године, уверен да се открива потпуно ново лице Сребренице.

- И не само да се открива - каже Иванишевић - него ће ови докази, које сам прикупио уз помоћ најдиректнијих учесника драме у Сребреници, најпре холандских војника из батаљона УН, ревидирати досадашње ставове. Ако не у неким светским центрима моћи, у којима је искројена слика о „геноцидним Србима“, онда барем, у делу међународне јавности.

 

- Таква слика, иначе, је све блеђа - уверава Иванишевић, и напомиње да је, уз документе којима располаже томе допринело и отварање истине судионика из редова бошњачког народа. - Од јула протекле године, до данас, много је занимљивих и драгоцених сведочења изнето управо с те стране - вели наш саговорник. - Пре свега о трговини Сребреницом, наоружавању бошњачке армије, злочиначком ратном путу Насера Орића и фабриковању лажи о броју страдалих сребреничких Бошњака.

 

Иванишевић се за ову прилику фокусира и на сведочење војника холандског батаљона: да се до сада њих 104 добровољно јавило да сведоче шта се заиста догодило 11. јула, пре 14 година:

- Сви ти махом млади људи, сведочећи у корист истине, желе да са себе сперу љагу од оптужби и прогона да су криви за страдање, како им се приписује „више од 8.000 Бошњака, у зони за коју су били одговорни“.

Уз напомену да је интерес српске стране да не отвара све карте, Иванишевић цитира само део сведочења Холанђана, датих недавно њему и његовим сарадницима у Београду.

- Посведочили су да злочине према бошњачким цивилима нису видели, али да јесу видели злочине према српским цивилима, па и над властитим народом. Такође, говорили су да су прошли кроз пакао бошњачке тортуре, посебно када су у складу са својим мандатом покушавали да разоружају бошњачке формације, тумачећи своју позицију готово немогућом мисијом.