Институт за истраживање српских страдања у XX веку

 

 

Нико у Босни и Херцеговини није никада тражио Елфету Весели,
кћерку шумара Рахмана из Власенице, албанске националности,
коју су сведоци означили као убицу дечака. Мали Слободан, убијен
«у ваше име«, није тема «суочавања са прошлошћу».

«Судбина» муслиманског детета, у овом случају измишљеног, произвела је
последице великих размера. Судбина малог Слободана је приватна ствар
његове породице.

Велика драма у тексту «Политике» одиграла се и поводом потресног детаља
када је српски писац, који се самоидентификовао са албанским народом,
«отишао у кухињу, отворио фрижидер и извадио хладно пиво». Али које
пиво!? Драматичан детаљ усред кухиње београдског стана остаће тајна
«Друге Србије». Ипак, ова прича има срећан крај : главни јунаци се срели
и опростили једно другом све неспоразуме око пива. Ето примера како
правда побеђује.

Никада међутим нисмо сазнали које пиво су пожелели коментатори локалне
тузланске телевизије «Фронт Слободе 3» 15.маја 1992.године.

«Тузланска колона» је тога дана одлазила из Тузле према претходном
договору са властима града о мирном изласку. Подмукло су нападнути и
поубијани. Свирепо поубијани. Тада деветнаестогодишњем војнику Радовану
Крстићу је, док је лежао тешко рањен, познати починилац који и данас
спокојно живи у Тузли, пуцао пиштољем у уста. Преживео је. Више од две
стотине људи није преживело. Углавном су изгорели у запаљеним возилима.
Тачан број се вероватно неће никада ни сазнати. Неки тврде број од преко
400 људи. Посмртни остаци 17 несрећника идентификовани су на основу ДНК
анализе тек 2007.године. На неке се још увек чека. Од многих није остало
ништа за идентификацију тела.

Локална телевизија је директно преносила злочин. Ти снимци још постоје и
може их свако видети. Горели су камиони. Горели су живи људи, горела су
тела тек убијених. Коментатори преноса су уживали. Куљао је густи црни
дим пресецан пламеном. Онда су рекли, двојица коментатора, Златко Дукић
и Марко Дивковић, тачно у 19 сати и 35 минута, у директном преносу: -
`ладно пиво немамо, а тако би добродошло … - уз овај ватромет … - па да
се охладимо …

Због овог злочина, почињеног «у ваше име», ухапшено је само једно лице,
Илија Јуришић, коме се тренутно суди у Београду. Сви остали зликовци су
угледни грађани муслиманског дела државе Босне и Херцеговине и носиоци
важних државних функција. Град Тузла сваке године обележава овај догађај
као свој најрадоснији дан, Дан града Тузле. Неке политичке и јавне
личности «Друге Србије» долазе на светковину како би се радосно «суочили
са прошлошћу» и својим присуством увеличали…

Остало је, дакле, непознато које пиво су зажелели коментатори тузланске
телевизије. Исто пиво као српски писац или различито? Можда ће и то
остати тајна хрватских новинара и «Друге Србије». А можда ће се јунаци
пива сретати «на конференцијама и фестивалима у иностранству». Можда ће
пиво попити заједно. Ту је шанса и нада: када се буду куцнули, гледали у
очи и осмехивали, откриће се тајна. Српско друштво ће сазнати и ову
Истину, али само ако жеља буде довољно јака !

'Ајд,  живели !

*1) Саопштење за штампу Међународног кривичног суда за бившу Југославију
(CC/PIO/026-E), Хаг, 16.новембар 1995.

*2) Извештај Генералног Секретара поднет 15.новембра 1999. према
Резолуцији Генералне Скупштине 52/35 од 30.новембра 1998.

*3) (Вечерње новости; 27.02.2006.; стр 12)
         

(Аутор је саветник у Институту за истраживање страдања српског народа у 20. веку)