Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Укључите се...

Петнаестак година после завршетка рата у Босни и Херцеговини и поред дугогодишњих настојања да обухватимо све српске жртве, свесни смо да наша настојања још нису довела до потпуних резултата. 
 
Сматрамо да бисмо у вашу помоћ могли да успешније окончамо овај одговорни задатак и стога вам упућујемо позив да нам у томе помогнете.   Више...

Помозите

Позивамо Вас да уколико сте у могућности помогнете издања „Института за истраживање српских страдања“ у XX веку. 
 
За динарске и девизне уплате:
Текући рачун: 205-136879-52 
Комерцијална банка Београд
 

Истина о убијеним Србима у Сарајеву Штампај Пошаљи
Уторак, 26 март 2019
25.03.2019 | Бранкица Ристић

У Сарајеву је убијено или нестало 8.225 особа српске националности, за време рата постојала су 123 логора у којима је затворено више хиљада људи, а број убијених у њима никад није истражен. Ово су само неке од тачака којима ће се бавити Међународна комисија за истраживање страдања Срба у Сарајеву у периоду 1991-1995. формирана данас у Бањалуци.

Циљ Комисије је да уради стручну анализу свих доступних документа на ову тему, која ће према речима Милорада Којића, директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих, имати за циљ и историјску и правну тежину. Он додаје да су као владина институција задужени да буду административно-техничка подршка овој Комисији и у самој припреми почетка рада, али и у будућности.

„Комисија може потпуно независно и непристрасно да ради и данас је прва конститутивна седница. Сви ресурси Центра, с обзиром на архивску документацију коју поседујемо, биће на располагању Комисији током читавог њеног рада“, наводи Којић.

Комисија има мандат на годину дана, у складу са закључком Скупштине Републике Српске и закључком Владе РС, да сачини коначан извештај. По речима нашег саговорника, какав год да буде извештај ове Комисије, биће усвојен од стране Владе РС.

„Извештај ће имати значај, и историјски и правни када је у питању комплетна анализа чињеница које се могу користити и у самим судским процесима“, каже Којић.

Он напомиње да су сви међународни чланови Комисије ангажовани као стручњаци и да самим тим не зна да ли ће се финални документ наћи на столу и њихових влада. С друге стране, Којић је уверен да ће овакав документ наћи своје место на разним међународним форумима који ће се бавити овом темом у будућности.

Влада Републике Српске именовала је 7. фебруара чланове две међународне и независне комисије — за истраживање страдања Срба у Сарајеву од 1991. до 1995. године и страдања свих народа у и око Сребренице од 1992. до 1995. године.

Председавајући Комисије за Сарајево је стручњак из Израела Рафаел Израели, професор на Јеврејском универзитету и експерт из области историје радикалног исламизма. Израели је предавао 30 година на Хебрејском универзитету и био је гостујући професор на универзитетима у Сједињеним Државама, Канади, Аустралији, Јапану и Европи. Аутор је више од 40 књига и многих научних чланака о модерном Блиском истоку, исламском радикализму, исламу у Кини и Азији и отварању Кине од стране Француза.

Осим Израелија, чланови реномиране Комисије су и Волтер Маношек, Дарко Танасковић, Лавренс Арманд Френч, Ђузепе Закарија, Виктор Безрученко и Патрик Барио.

Због чега су битни баш сарајевски Срби?

Историчар Миливоје Иванишевић аутор је књиге „Досије Сарајево“, која садржи имена 7.428 Срба страдалих у Сарајеву. Промовисана је у Добоју у Центру за културу и образовање пре само неколико дана, а аутор је тада рекао да је у књизи чињеницама и документима, које су сачиниле међународне организације и институције, разрађивао главне тачке оптужнице које терете Србе у случају Сарајева, као и да те чињенице и документи оспоравају хашке оптужнице које се односе на гранатирање Сарајева, блокаду града и наводно етничко чишћења муслимана.

Иванишевић је аутор и дела „Књига мртвих Срба Сарајева“ пострадалих 1992-1995, које важи за капитално дело са 6.628 имена српских жртава на подручју Сарајева, од којих 5.770 садрже имена особа за које је утврђена смрт и 860 несталих. Списак је у међувремену проширен и објављен под насловом „Српске жртве и српска стратишта Сарајева“. На њему се не налазе Срби који су погинули на територији Српског Сарајева, односно Источног Сарајева. Књигу је саставио и издао Институт за истраживање српских страдања у 20. веку и Савез логораша Републике Српске. Прикупљање података је помогао МУП Републике Српске.

Накнадно је Институт за истраживање српских страдања у 20. веку издао књигу „Српске жртве и српска стратишта Сарајева“ која је објављена 2010. и у којој се налази нови списак српских жртава. То дело садржи четири списка обележених као „Привремени списак жртава Сарајева“, јер ни овај не садржи коначне податке.

Ова књига — документ допуњен је списком „Жртве чија је судбина за нас још неизвесна“, која садржи 1.390 имена лица српске националности, а постоји и трећи списак „Жртве без података довољних за идентификацију“ са 54 имена. У четвртом „Жртве умрле после рата од посљедица рањавања и злостављања“ сабрано је 27 имена Срба. Дакле, збирни списак садржи 8.225 особа српске националности.

У Сарајеву су евидентирана и 123 логора у којима је затворено више хиљада људи, а број убијених у њима никад није истражен. У евиденцији је и пет логора — јавних кућа са више од 200 жена српске националности, старих од 12 и више година. Нажалост, за ово нико није одговарао.

Срба у Сарајеву, по попису из 1991. године, било је 157.526, дакле, око 30 одсто тадашњег становништва овога града, распоређених у 10 градских и приградских општина. Сада их има око 20.000 хиљада и сви су смештени у источном, српском делу града. Отуда није ни чудо што сарајевски Срби знају да кажу да „оно што су за Јевреје у Берлину били гестаповци, то су за Србе Сарајева биле санџаклије“.

Већ идуће недеље требало би да заседа и Комисија формирана за Сребреницу, а то је најавио историчар Гидеон Грајф, председавајући ове Комисије, која се бави истраживање ратних збивања у Сребреници.

Чланове ове Комисије чине још Аденрел Шинаб из Нигерије, Јуки Оса из Јапана, Роџер Бајард из Аустралије, Зенг Ји из Кине, Ђузепе Закарија из Италије, Маркус Голдбах из Немачке, Лоренс Арманд Френч из САД и Марија Ђурић из Србије. Иначе, из Сарајева се не гледа благонаклоно на формирање ових комисија.


https://rs.sputniknews.com/analize/201903251119256958-srbi-sarajevo-komisija-stradali-medjunarodna-banjaluka-republika-srpska-/










AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >