Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Укључите се...

Петнаестак година после завршетка рата у Босни и Херцеговини и поред дугогодишњих настојања да обухватимо све српске жртве, свесни смо да наша настојања још нису довела до потпуних резултата. 
 
Сматрамо да бисмо у вашу помоћ могли да успешније окончамо овај одговорни задатак и стога вам упућујемо позив да нам у томе помогнете.   Више...

Помозите

Позивамо Вас да уколико сте у могућности помогнете издања „Института за истраживање српских страдања“ у XX веку. 
 
За динарске и девизне уплате:
Текући рачун: 205-136879-52 
Комерцијална банка Београд
 

У десет сарајевских општина убијено 7.432 Срба Штампај Пошаљи
Петак, 16 март 2018
Миливоје Иванишевић, Источно Сарајево, 16.3.2018.
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 16. МАРТА /СРНА/ - У десет сарајевских општина у протеклом рату убијено је 7.432 Срба, од којих 6.188 мушкараца и 1.244 жене, рекао је вечерас у Источном Сарајеву аутор књиге "Досије Сарајево" Миливоје Иванишевић за којег је руководство овог града приредило пријем у оквиру обиљежавања 22 године од егзодуса сарајевских Срба.

Иванишевић, који је предсједник Институтa за истраживање српских страдања у 20. вијеку и аутор књига о страдању Срба у одбрамбено-отаџбинском рату, представио је у Градској управи књигу "Досије Сарајево" која садржи потресна свједочења 80 људи о томе како су испитивани, мучени, силовани, те како су гледали нестајање Срба у логорима, приватним затворима или на сарајевским улицама.

Он је истакао да је 85 одсто Срба страдало у својим селима, док је само 11 одсто жртава муслимана страдало у својим селима, и то најчешће у међусобним сукобима око хуманитарне помоћи, због неспретног руковања експлозивом или у саобраћајним несрећама.

Иванишевић каже да је анализом утврдио да су муслимански војници највише страдали у српским селима која су нападали, јер су Срби били дужни да бране своја села.

Он наводи да су евидентиране српске жртве у књизи систематизоване, с обзиром на различите околности погибије, у шест спискова - у првом су имена 6.481 жртве за коју постоје сви потребни докази о времену и мјесту страдања, у другом су 380 жратва за које се само не зна вријеме страдања, а у трећем су имена погинулих припадника ЈНА и добровољаца.

Иванишевић додаје да четврти списак садржи имена 39 жртава за које није могуће утврдити идентитет, пети списак обухвата 14 жртава које су умрле послије рата, а узрок смрти је повреда из ратног периода и шести списак 398 жртава су Срби из осталих крајева БиХ страдали у Сарајеву.

Он је навео да је објавио двије књиге о страдању Срба у Сарајеву у којима је пажњу посветио и срамотној улози УН и међународних фактора који су све вријеме запостављали српска страдања, па чак су их и проузроковали, јер многа села око Сарајева не би страдала да је Унпрофор обављао своју функцију.

Градоначелник Источног Сарајева Ненад Вуковић истакао је да је значај Иванишевићевог рада у томе што преноси истину о страдању Срба у Сарајеву, те нагласио да би Срби више требало да се боре да изађе на видјело истина о њиховом страдању током посљедњег рата у БиХ.

"Послије свих недаћа, сарајевски Срби су имали снагу да дигну главу и направе град Источно Сарајево који је веома уређен и са добром перспективом", истакао је Вуковић.

Вуковић је најавио да ће у понедјељак, 19. марта, упутити иницијативу Влади Републике Српске да овај дан обиљежавања егзодуса сарајевских Срба буде уврштен у календар обиљежавања значајних историјских догађаја од републичког значаја.

Он је рекао да је разговарано и о изградњи музеја одбрамбено-отаџбинског рата од 1992. до 1995. године који би требало да буде смјештен на подручју Пала, додајући да је град обезбиједио средства за израду идејног рјешења.

Пријему су присуствовали и Пеђа Ковачевић, Марко Шука, Маријана Ђурић и Душан Шеховац који на порталима објављују текстове у којима износе истину о одбрамбено-отаџбинском рату, егзодусу сарајевских Срба, али пишу и о данашњем Источном Сарајеву.

Пеђа Ковачевић, аутор бројних текстова о страдању сарајевских Срба, рекао је да је његов рад везан за Сарајево и Источно Сарајево, истичући да је посносан што су сарајевски Срби остали у Источном Сарајеву.

Ковачевић је нагласио да потомци сарајевских Срба не смију одустати од Сарајева, ни у културном, ни у историјском смислу.

"У Сарајево се не смије никако отићи, а да се не посјети Стара црква и музеј, један од најзначајних тог типа у свијету, Саборна црква, Црква Светог Саве у Блажују или Капела видовданских хероја на Кошеву", рекао је Ковачевић.

Ковачевић је подсјетио да су српске жртве уписане у бошњачки списак 11.540 Сарајлија, које су наводно страдале током опсаде Сарајева, а да се нико не бори да докаже да је тај број лажан.

Егзодус Срба са подручја Сарајева почео је у децембру 1995. године, а завршен је почетком марта 1996. године.

Око 120.000 Срба из Илијаша, Вогошће, Хаџића, Илиџе, Рајловца, Грбавице и дијела Старог града напустило је вјековна огњишта и кренуло на територију Републике Српске, не желећи да живе под хрватско-муслиманском влашћу.

Многи Срби су одлучили да премјесте посмртне остатке чланова својих породица. На Сокоцу је формирано Српско војничко спомен-гробље "Мали Зејтинлик" на које су пренесени посмртни остаци око 1.000 бораца Војске Републике Српске.

Српски борци су зауставили офанзиве муслиманско-хрватске војске, одбранили своје домове, а онда су Илијаш, Грбавица, Илиџа, Рајловац, Хаџићи, Мрковићи, Нахорево и друга насеља, за столом у Дејтону, припала Федерацији БиХ.


http://www.srna.rs/novosti/578232/u-deset-sarajevskih-opstina-ubijeno-7432-srba.htm











AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >