Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Укључите се...

Петнаестак година после завршетка рата у Босни и Херцеговини и поред дугогодишњих настојања да обухватимо све српске жртве, свесни смо да наша настојања још нису довела до потпуних резултата. 
 
Сматрамо да бисмо у вашу помоћ могли да успешније окончамо овај одговорни задатак и стога вам упућујемо позив да нам у томе помогнете.   Више...

Помозите

Позивамо Вас да уколико сте у могућности помогнете издања „Института за истраживање српских страдања“ у XX веку. 
 
За динарске и девизне уплате:
Текући рачун: 205-136879-52 
Комерцијална банка Београд
 

Исповедање вере православног "идиота" - на годишњицу Кијукове смрти Штампај Пошаљи
Понедељак, 29 јануар 2018
 Предраг Р. Драгић Кијук
понедељак, 29 јануар 2018 | Борба за веру | Владимир Димитријевић

Данас, на Часне вериге Светог апостола Петра, годишњица је упокојења Предрага Р. Драгића Кијука (овде: ). Био је то велики православни Србин, из оних крајева који су се вековима налазили на удару борбеног римокатолицизма. Његови отац и мајка морали су да беже из крајишких крајева под окупацијом усташких папиних следбеника, па се Предраг родио као избеглица у Крагујевцу. Свој живот, предан Богу и роду, посветио је, између осталог, сведочењу о западном „хришћанству без Христа“, које и данас мучи и тлачи овај напаћени народ.

Говорећи о Кијуковим „Еристичким есејима“, професор др Милан Петровић је својевремено указао на његов оглед „Хуманистички секуларизам“, у коме је Кијук сведочио о  „уништавајућој вољи за моћ као битном својству обезбожене западне цивилизације“. Петровић је истакао:“Право да друге цивилизације пљачка и искорењује западна цивилизација је извела из светско-историјске мисије коју је самој себи доделила.

Ђовани Папини (1881—1956), познати римокатолички философ културе, оправдава ту геополитику речима: „Европа има право на привилегије... као награду за начин на који врши своју мисију вођства и васпитања осталих народа.“ У првим редовима тог нихилистичког мисионирања стајаће увек римокатолицизам.

Тако је француски опат Мишел Фурмон дошао на Пелопонез 1739. да сачини преписе свих епиграфских споменика које пронађе. Пошто би сачинио препис, он би изворник уништио: „Спарта је пети град који сам уништио. Сада се бавим уништавањем најдубљих темеља Аполоновог храма. Уништићу и друга античка места ако ми допусте да радим на миру.“

Шпански фрањевац Дијего де Ланда спалио је у XVI веку стару библиотеку Маја од неколико хиљада примерака јер те књиге „садрже само сујеверје и лажи самог ђавола“. Када су крсташи и Млечани 1204. заузели Цариград, починили су највећу пљачку и уништење културних добара у повести човечанства. Девет десетина опреме Цркве св. Марка у Венецији потиче из Цариграда. Посебно су пљачкане мошти светаца: главе светих Георгија и Јована Крститеља, тела светих Григорија од Назијанза и Јована Златоуста, делови Часнога Крста.

У минијатурној форми то се поновило након шиптарскога погрома над српским народом и светињама Косова и Метохије 2004. када је француски војни свештеник Кристијан Венард покрао свете мошти из манастира Девич.

Ко убија дух убија и тело. Када су Шпанци као фанатични римокатолици на територији Америке успоставили „Нову Шпанију“, у њој је живело око 25 милиона Индијанаца; средином XVI века било је Индијанаца шест и по милиона, а 1580. још свега 1.900.000. Тиме су уништене олмечка, ацтечка, мајанска, толтечка и инкачка цивилизација.

Папа Пије XII је у мају 1941. примио у аудијенцију и благословио Павелића и одабране усташе, да би потом у Независну Државу Хрватску упутио као свога легата опата Марконеа да надгледа уништење Српства и православља западно од Дрине. Један од твораца такозванога „новог хуманизма“, папа Јован Павле II, залагао се за кажњавање Срба 1991. године, за бомбардовање Републике Српске (од 30. августа до 13. септембра 1995), као и за агресију НАТО-а на Србију 1999. Исти папа стајао је и иза организације „Ђовани Веко“ (назване по једном латинском патријарху Цариграда), која се залаже за претварање светогорских манастира у хотеле и музеје, окружене објектима за одмор, забаву и рекреацију.“                                  

Да ли ми, Срби, грешан народ, али никад народ злочиначког квазихришћанства, треба да верујемо да је наша судбина на Западу, и да ће нам срећу донети убице и истребљивачи?                                             

Сећајући се драгог Кијука, не могу а да не цитирам и следеће: “Римокатолицизам је исто што и нехришћанскa вера, на првом месту! У крајњем узбуђењу и преоштро, поново кнез проговори, – то је прво, а друго, римокатолицизам је гори од атеизма, то је моје мишљење! Да! То је моје мишљење! Атеизам проповеда само нулу, док католицизам иде даље: он проповеда искривљеног Христа, они су оклеветали и ругали се, чинећи све супротно од оног што је Христос говорио! Он проповеда Антихриста, кунем вам се, уверавам вас! Ово је моје лично и дугогодишње веровање, и то ме је највише мучилo…Римокатолицизам верује да се без свесветске државне власти Црква не може одржати на Земљи, па виче: „Non possumus!“

По мом мишљењу, римокатолицизам није уопште ни вера, него непосредан, одлучан наставак Западне римске империје и код њега је све потчињено тој мисли, почевши од вере. Папа je зграбио земљу, престо и узео мач: и све до сада тако и наступа, само је мачу додао лаж, лукавство, превару, фанатизам, сујеверје, безобразност, играње са светињама, истином, простодушношћу, ревносним људским осећањем, све, све су, разменили за новац, за ниску земаљску власт. Зар то није антихристово учење?! Како да се не клонимо њиховог атеизма? Атеизам је од њих дошао, из самог римокатолицизма! Атеизам је пре свега од њих самих започео: да ли они сами верују? Он је ојачао од гађења према њима; он је порођен од њихових лажи, духовне немоћи! Атеизам! …“.

Овако је говорио један идиот, Достојевсков кнез – Дон Кихот, Лав Николајевич Мишкин. Ово је знао и осећао Предраг Р. Драгић Кијук, учитељ саборне словесности Срба.          

Свим екуменистима – криптоунијатима, који папу воле више од Христа Богочовека, нека је на знање: и ја, Владимир Димитријевић, грешни слуга Божји, признајем да сам православни „идиот“, и исповедам исто са кнезом Мишкином. И знам да би се Кијук сложио са мном, он, племенити сведок Цркве од Истока.

http://borbazaveru.info/content/view/10341/1/










AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >