Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Укључите се...

Петнаестак година после завршетка рата у Босни и Херцеговини и поред дугогодишњих настојања да обухватимо све српске жртве, свесни смо да наша настојања још нису довела до потпуних резултата. 
 
Сматрамо да бисмо у вашу помоћ могли да успешније окончамо овај одговорни задатак и стога вам упућујемо позив да нам у томе помогнете.   Више...

Помозите

Позивамо Вас да уколико сте у могућности помогнете издања „Института за истраживање српских страдања“ у XX веку. 
 
За динарске и девизне уплате:
Текући рачун: 205-136879-52 
Комерцијална банка Београд
 

Егзекуција над Србима Штампај Пошаљи
Недеља, 03 јун 2007
Глас јавности
3. јун

НА ДАНАШЊИ ДАН: Злочини над Србима у БиХ и Хрватској

Егзекуција над Србима


Поводом 15 година од страдања Срба, стављамо на располагање документацију о Србима који су убијени у масовним покољима од јуна 1992. до 1993. године. Позивамо читаоце да помогну у откривању злочина и допуни података које саопштавамо и комплетирању документације Центра за истраживање злочина над српским народом

Припремио: Миливоје Иванишевић

Ледићи, општина Трново - Сарајево, веома мало планинско и сиромашно српско село (становника 36) на обронцима планине Бјелашнице, напале су, опљачкале и спалиле хрватско-муслиманске оружане формације Армије БиХ, у највећој мери регрутоване с подручја Сарајева. Напад је извршен у предвечерје 3. јуна 1992. око 19 часова и трајао је до свитања следећег дана. Окупација села, које је у међувремену претворено у својеврстан муслимански логор за Србе, трајала је до 10. јуна.


У том раздобљу на веома суров начин убијени су, углавном масакрирани, сви мештани српске националности који нису могли благовремено да избегну из својих кућа пред разулареним муслиманским војницима. Међутим, побијени су и они малобројни које су муслимани пронашли док су се крили по околним потоцима и шумама. Заједничку гробницу пет женских тела пронашли су извиђачи ВРС после више од годину дана, крајем новембра 1993, а патолози утврдили узроке смрти, односно средства и начин егзекуције (хладно оружје) и идентификовали жртве. Реч је о пет старих жена из Ледића.

Друга колективна егзекуција извршена је у исто време над групом избеглих мештана који су покушали да се пробију према Калиновику. Овај злочин се догодио близу локалитета Пољице, код Ледићке кривине. Укупан биланс напада на Ледиће је стравичан. Муслимани су побили већину становника овог села. Само мали број њих је преживео поход Армије БиХ. Неки од њих су накнадно, приликом покушаја бекства, убијени на другим успутним локацијама (Ленка Тешановић и Стана Тешановић, мајка двојице покојника: Радета и Миленка Тешановића, страдале су неколико дана касније у селу Срботина, код Миљевине, општина Србиње).

Село је, како то обично бива после оваквих муслиманских оружаних похода на српска насеља, опљачкано, попаљено и разорено до те мере да се коначно губи скоро сваки траг српског присуства на том простору. Напад на Ледиће и заседу у Пољицама ТВ Сарајево и остала њихова средства информисања представили су на свој начин, као велику победу Армије БиХ над четницима, односно српским оружаним формацијама. Тела четири жртве из породице Тешановић су ексхумирана из масовне гробнице на Јаворској коси тек октобра 2001. године.

Жртве: 1) Ненад (Остоја) Васић, 1931. и његова супруга 2) Мара (Драго) Васић, 1930; 3) Миленко (Миливоје) Тешановић, 1960. његова супруга 4) Невенка (Млађен) Тешановић, 1963. и брат 5) Раде (Миливоје) Тешановић, 1964, његова супруга 6) Винка (Рајко) Тешановић, 1965. и њихов син од непуних годину дана: 7) Милан (Раде) Тешановић, 1991; 8) Милорад (Драго) Тешановић, 1956. и његова деца, ћерка: 9) Данијела (Милорад) Тешановић, 1980; и син 10) Драгомир (Милорад) Tешановић, 1982; 11) Радојка (Милош) Васић, 1954; и њена кћи 12) Слађана (Вељко) Секулић, 1979; 13) Славојка (Милош) Васић, 1964. 14) Саво (Љубо) Кењић, 1933; 15) Раде (Алекса) Мијовчић, 1922; 16) Савка (Никола) Васић, 1914; 17); Стана Витковић, 1925; 18) Зора (Јован) Васић, 1919; 19) Милка (Данила) Васић 1936; 20) Љубица (Ђуро) Васић 1908; 21) Иконија (Лазар) Васић 1900; 22) Танкосава (Алекса) Васић 192; 23) Драго Васић, 1954; 24) Никола (Станко) Васић, 1950.



AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни